Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове упозорава на опасност од птичијег грипа

Поводом опасности од појаве заразне болести птица авијарна инфлуенца – птичији грип на територији Црне Горе, Министарство пољопривреде и руралног развоја – Управа за безбиједност хране, ветерину и фитосанитарне послове, издаје сљедеће

Посљедњих недјеља на територији Пољске, Мађарске, Хрватске, Аустрије и Њемачке, Хрватске, а од јуче и Србије регистрована је појава заразне болести птица авијарна инфлуенца – птичју грип код миграторних дивљих птица. Узрочних болести у наведеним земљама је вирус инфлуенце А подтип Х5Н8 за који није утврђено да се може пренијети на људе и код њих изазвати обољење.

Имајући у виду да миграторни путеви дивљих птица из Сјеверне европе и из Сибира једним дијелом воде и преко територије Црне Горе, постоји реална опасност појаве ове болести и на територији Црне Горе првенствено код миграторних дивљих птица. С обзиром да је у току сезона миграције дивљих птица, постоји ризик од појаве болести у наредном периоду и у Црној Гори.

Министарство пољопривреде и руралног развоја Црне Горе - Управа за безбиједност хране, ветерину и фитосанитарне послове, већ интензивно предузима све неопходне превентивне мјере у циљу максималног смањивања ризика појаве болести у Црној Гори, као и умањења негативних посљедица које болест може изазвати у случају њене појаве. Већ је донешена Наредба о забрани увоза и транзита пошиљки живине, птица и производа од живине и птица ради спречавања уношења из држава у којима се болест појавила, појачана је гранична контрола промета од стране ветеринарске инспекције, успостављени су неопходни дијагностички капацитети ЈУ Специјалистичка ветеринарска лабораторија у Подгорици и предузете су мјере надзора над дивљим миграторним птицама у подручјима Скадарског језера, Шаског језера и солане у Улцињу, као мјеста са највећим ризиком појаве ове болести.

Од власника и држаоца живине се у наредном периоду очекује пуна кооперативност у сарадњи са ветеринарском службом, као и да:
- онемогућите било какав контакт своје живине са дивљим птицама тако што живину треба држати у затвореним објектима са мрежама на прозорима;
- у случају држања живине у спољним кавезима, исте покрију и ограде жицом са отворима не већим од 2 цм;
- спријече контакт своје живине са свим осталим домаћим животињама;
- живину не поје водом са отвореног простора (из буради, локви, бара, кишницом и сл.);
- храну за живину држе у затвореном простору заштићену од било каквог контакта са спољном средином или другим животињама или глодарима;
- онемогуће незапосленима улазак на фарму;
- примјењују систем држања живине „све унутра – све ван“;
- након завршетка држања живине, објекат детаљно очисте, оперу, дезинфикују и изврше дератизацију и дезинсекцију прије сљедећег усељења у објекат;
- ђубре и простирку одлагажу на посебно одређеном мјесту и заштите га од контакта са другим животињама;
- редовно детаљно перу руке, одјећу и обућу прије сваког уласка у објекат са живином и након изласка из објекта;
- носити чиста заштитна одијела и гумене чизме приликом рада са живином;
- не уводе нове јединке у постојеће јато;
- не купују нове животиње од непровјерених продаваца и без уредног Увјерења о здравственом стању;
- не посјећују друге живинарске фарме;
- не користе опрему или било каква друга средства са неке друге фарме.
- не дозвољавају посјетиоцима улазак на фарму.
- редовно контактирају најближу ветеринарску амбуланту у случају било каквих промјена здравственог стања живине и ради консултовања око начина дезинфекције, дезинсекције и дератизације.

Од домаће живине најосјетљивије су кокошке и ћурке, док се код патака и гусака болест појављује у блажој форми. Дивље птице које живе уз воду, посебно дивље патке, често су отпорне на болест и ријетко показују клиничке знакове болести, али могу бити резервоар вируса којег излучују у спољну средину и тиме представљају главну опасност за ширење болести на домаћу живину.

Када се појави код домаће живине, болест доводи до великих економских губитака по газдинство и саму државу који су условљени: угинућима и обавезним нешкодљивим уклањањима обољелих јата, забраном кретања живине и забраном промета производа поријеклом од живине.

ХПАИ - Летак 2 2016.