Средњошколци све три регије погледали Интерактивну представу „Љубав и насиље“

Интерактивна представа „Љубав и насиље“, која на несвакидашњи начин комуницира насиље над женама у адолесцентском добу, одиграна је у средњим школама на сјеверу, у централном дијелу и на приморју, у оквиру овогодишње кампање 16 Дана активизма против насиља над женама.

Представа редитеља Петра Пејаковића намијењена је средњошколцима са циљем да им на иновативан начин помогне да, у том важном раздобљу сазријевања, препознају и боље разумију различите облика насиља над женама, не само оне видљиве.

Ријеч је о пилот иницијативи која на сцени обједињује више компоненти - играње реалних ситуација које се тичу мушко-женских односа међу средњошколцима, интервенције експерата на кључним мјестима као и учешће публике.

„Све што смо видјели у представи је нешто што свакодневно имамо прилику да видимо међу вршњацима“ – казала је након представе Андреа Мићановић, ученица четвртог разреда Гимназије Слободан Шкеровић у Подгорици, додајући да је посебан утисак оставило укључивање ђака из публике у ток представе. „Комуникација коју су извођачи имали са нама у публици, заиста нас је помјерила и натјерала на размишљање“ – додала је Мићановић.

Интерактивна представа настала је као резултат партнерства Система Уједињених нација у Црној Гори, Министарства просвјете, експерата из области образовања и области борбе против насиља над женама као и невладине организације „Празан простор“ која окупља младе глумце аматере, који су и играли у представи.

Ситуације које су игране на сцени нису плод маште или литературе, већ је ријеч о аутентичним искуставима које млади људи свакодневно доживљавају.

„Представу смо радили по истинитим догађајима, нијесмо ништа измишљали“ – каже 18-огодишњи Павле Богојевић, један од учесника представе. Његова колегиница на сцени, 16-огодишња Марија Марковић, наводи да је било емотивних изазова у раду. „У појединим моментима није било лако јер су неки од нас су преживаљавали ситуације које су игране на сцени“.

Припремајући се за представу, редитељ Петар Пејаковић и његова глумачка екипа организовали су 12 фокус група са средњошколцима како би прикупили аутентичан материјал за представу.

„То је форма социјално-ангажованог театра у којој се умјетност ставља у функцију поправљања друштва и чини ми се да је то одличан процес освјешћивања младих људи. Аутентичне ситуације из реалног живота средњошколаца показале су се као веома блиске циљној групи. Одлично су разумјели догађања на сцени и, што је најважније, укључили су се„ – казао је Пејаковић.

И психолошкиња Тамара Милић из Минстарства просвјете препознаје формат партиципативног театра као одлилчан начин комуницирања са средњошколцима.

„Мислим да је невјероватно близак узрасту адолесцената који су у посљедњој развојној фази када могу да неке изборе у животу направе и да неки дио своје личности и понашања, финално уобличе.“ – објашњава Милић.

Маја Раичевић из НВО Центар за женска права, која је такође пружила експертску помоћ у припреми представе, такође сматра да је интерактивна представа одличан начин да се средњошколцима, на њима близак начин, прикаже како изгледају неки суптилнији облици насиља. „Обично се говори само о физичком насиљу, међутим, учесници су препознали и неке много суптилније форме, типа емоционалног злостављања, уцјена емоционалних, психолошог насиља и слично.“ – казала је Раичевић.

Овогодишња кампања 16 дана активизма против насиља над женама отворила је, по свој прилици, један сасвим нови формат комуникације с младим људима. Послата им је снажна порука да не дозволе насиље, да га препознају и, на крају, да га не трпе већ да га пријаве. Ентузијазам на који је представа наишла код оних којима је намијењена снажан је сигнал да се размотри могућност проналажења простора да се овакав вид освјешћивања младих уврсти у редовне наставне програме усмјерене на превенцију насиља над женама и на јачање социо-емоционалних вјештина средњошколаца.