Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Панел дискусија „Qуеер и други идентитети у савременим теоријским и културним праксама“ у Министарству културе

Објављено: 14.12.2016. 20:54 Аутор: Министарство културе
У Министарству културе је 14. децембра одржана панел дискусија под називом „Qуеер и други идентитети у савременим теоријским и културним праксама“, као дио активности у примјени Стратегије унапређења квалитета живота ЛГБТ особа, коју имплементира Влада Црне Горе. 

У панел дискусији, коју је Министарство организовало у сарадњи са НВО Qуеер Монтенегро, учествовали су Маринко Воргић, књижевни критичар и публициста, Милица Николић, антрополошкиња и генерална секретарка Црногорске националне комисије за УНЕСЦО и Наташа Нелевић, театролошкиња и директорица НВО НОВА Центра за феминистичку културу, као и представници установа културе и цивилног сектора.

Будући да питања која се тичу третмана qуеер и других мањинских идентитета у савременим естетичким, антрополошким, теоријско-умјетничким и културним праксама постају све значајнија и за црногорску културу сцену, Министарство културе је организовало овај панел са намјером да повећа заинтересованост актера културног система – првенствено установа културе, али и независних културних дјелатника – о овим питањима, како унутар теоријских разматрања, тако и за умјетничке праксе и развој пројеката и активности који се односе на теме панела.

У оквиру излагања “Потрага за аутентичним qуеер изразом”, Маринко Воргић је говорио о референцијалним упориштима qуеер-а и његовој повезаности са сродним естетикама и теоријама, наглашавајући посебно методолошке потешкоће у дефинисању аутентичности qуеер израза. Милица Николић је говорила о повезаности идентитета и тјелесности, као једном од кључних полазишта qуеер теорија. Њено излагање „Идентитет и тјелесност као централне теме qуеер теорија” било је базирано на ослобађању тијела од утиснутих значења које иначе служе за инструментализацију друштва, односно на тијелу као комуникацијској полузи између појединца и друштва. Наташа Нелевић је говорила о значењу појмова култура сјећања и политика сјећања и појави „глади за сјећањем“ у контексту нарастајуће потребе све бројнијих група и идентитета да се легитимишу у простору културе. Она је такође говорила о процесу припреме изложбе „Другарице – Историја жена Црне Горе 1933 – 1953“ као покушају реконструкције женског политичког сјећања и утемељења политичког идентитета жена Црне Горе.

Панелу су присуствовали представници Министарства за људска и мањинска права, Пријестонице Цетиње, Центра савремене умјетности Црне Горе, Народног музеја, Црногорског народног позоришта, Краљевског позоришта „Зетски дом“, Музичког центра, Управе за заштиту културних добара, Народне библиотеке „Ђурђе Црнојевић“, Државног архива, Центра за конзервацију и археологију, Народне библиотеке и читаонице „Његош“, Факултета драмских умјетности, Факултета ликовних умјетности, као и представници организација цивилног сектора Qуеер Монтенегро и Млади инфо.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?