- Влада Црне Горе
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Заштићена географска ознака „Његушки пршут“
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Заштићена географска ознака „Његушки пршут“
Објављено: 19.12.2016. • 18:04 Аутор: МПРР
Његушки пршут први је црногорски производ који је националним законодавством заштићен као ознака квалитета. Процедуру заштите покренуло је и у сарадњи са Министарством пољопривреде и руралног развоја успјешно реализовало Удружење произвођача његушких специјалитета са Цетиња. Први заштићен производ за Црну Гору представља значајан корак на путу заштите малих произвођача и традиционалних метода производње, као и заштите од злоупотреба и имитација у сектору производње хране.
Производ који ће носити заштићен назив „Његушки пршут“ дефинисан је као трајни сухомеснати производ од свињског бута без ногице, са кости, кожом и поткожним масним ткивом, без карличних костију, суво сољен морском сољу, димљен спорим сагоријевањем сувог буковог дрвета и подвргнут процесу сушења и зрења у трајању од најмање девет мјесеци. Према произвођачкој спецификацији поизвод који се може означити као „Његушки пршут“ могуће је производити на територији Његуша. Унутар Његуша укључена су следећа села: Дуги до, Ераковићи, Раићевићи, Копито, Врба, Мали и Вељи Залази, Жањев до, Мирац и Мајстори, као и засеоци: Буковица, Поди, Вељи крај, Чавори и Крстац.
Његушки пршут има дугу репутацију на црногорском и другим тржиштима. Заштита овог назива као географске ознаке први пут је била покренута у Савезном заводу за интелектуалну својину државне заједнице Србије и Црне Горе. Од стицања независности Црне Горе уложени су напори да се производ заштити и по важећем законодавству усаглашеном са ЕУ стандардима. Интензивно се радило на едукацији произвођача који брзо усвојили нова знања и припремили се за нови облик заштите. Основни мотив произвођачима са Његуша била је заштита од злоупотребе назива „Његушки пршут“ на тржишту, посебно репутације која је наведеним произвођачима донијела значајне бенефите, кроз већу цијену на тржишту.
Удружење произвођача његушких специјалитета са Цетиња званично је 29. фебруара 2016. године покренуло процедуру заштите назива, тако што су Министарству пољопривреде и руралног развоја доставили захтјев за регистрацију географске ознаке за „Његушки пршут“. Услиједила је захтјевна процедура разматрања усклађености приложеног захтјева са Законом о ознакама поријекла, географским ознакама и ознакама гарантовано традиционалних специјалитета пољопривредних и прехрамбених производа. Након позитивне осцјене од стране Министарства, у октобру су у Службеном листу објављени Захтјев и Произвођачка спецификација „Његушког пршута“. Након истека рока за приговор, предвиђеног према процедури, Министарство пољопривреде и руралног развоја званично је у Службеном листу објавило заштићену географску ознаку „Његушки пршут“.
У процесу заштите, најзахтјевнији дио представља писање адекватне „Произвођачке спецификације“. У том основном документу до детаља се описује производ и начин производње. То морају бити производ који има доказану репутацију и историју, а специфичност производа мора бити условљена географским окружењем, вјештинама или доказаном традиционалном методом производње.
Историја:
По предању, производњу Његушког пршута, становници Његуша наслиједили су у XВ вијеку од становништва којега су затекли на тим просторима.
Производња Његушког пршута се може поузданије пратити у периоду од XИX вијека, кроз бројна архивска документа, у записима путописаца, истраживача и других страних намјерника који су походили Црну Гору, а у тим мисијама Његуши су им били прво одмориште.
Један од најстаријих записа датира из 1838. године, када је саксонски краљ Фридрих Аугуст ИИ боравио на Цетињу, а извјештач између осталог описује цетињску пјацу на којој се, поред осталог, продаје Његушки пршут. Њемачки књижевник и путописац Хајнрих Штиглиц описује посјету Његушима 1841. године, када је био понуђен и Његушким пршутом.
У документима који описују привређивање у Црној Гори XИX и XX вијека, неизоставна је и производња Његушког пршута, који је стизао поред суве укљеве и кастрадине и до тржница Котора, Дубровника, Венеције, Малте и Бордоа.
О производњи Његушког пршута, нарочито у XX вијеку, свједоче бројни новински, тонски и видео записи, који на пригодан начин говоре о том производу као синониму особеног квалитетног црногорског производа.
У периоду након 1970. године, на Његушима поред сушара занатског типа формирају се и привредна друштва „Агрокомбинат 13 јул“ и „Никсентраде“. Значајно се повећава производња Његушког пршута, како за тржиште, тако и за познате купце, као што су трговински ланци „Дубровкиња“(Дубровник), „Напредак“ (Котор), „Тргопромет“(Цетиње), као и туристичке организације „Будванска и Улцињска ривијера“, „Бока“ из Херцег Новог и други.
ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја
Производ који ће носити заштићен назив „Његушки пршут“ дефинисан је као трајни сухомеснати производ од свињског бута без ногице, са кости, кожом и поткожним масним ткивом, без карличних костију, суво сољен морском сољу, димљен спорим сагоријевањем сувог буковог дрвета и подвргнут процесу сушења и зрења у трајању од најмање девет мјесеци. Према произвођачкој спецификацији поизвод који се може означити као „Његушки пршут“ могуће је производити на територији Његуша. Унутар Његуша укључена су следећа села: Дуги до, Ераковићи, Раићевићи, Копито, Врба, Мали и Вељи Залази, Жањев до, Мирац и Мајстори, као и засеоци: Буковица, Поди, Вељи крај, Чавори и Крстац.
Његушки пршут има дугу репутацију на црногорском и другим тржиштима. Заштита овог назива као географске ознаке први пут је била покренута у Савезном заводу за интелектуалну својину државне заједнице Србије и Црне Горе. Од стицања независности Црне Горе уложени су напори да се производ заштити и по важећем законодавству усаглашеном са ЕУ стандардима. Интензивно се радило на едукацији произвођача који брзо усвојили нова знања и припремили се за нови облик заштите. Основни мотив произвођачима са Његуша била је заштита од злоупотребе назива „Његушки пршут“ на тржишту, посебно репутације која је наведеним произвођачима донијела значајне бенефите, кроз већу цијену на тржишту.
Удружење произвођача његушких специјалитета са Цетиња званично је 29. фебруара 2016. године покренуло процедуру заштите назива, тако што су Министарству пољопривреде и руралног развоја доставили захтјев за регистрацију географске ознаке за „Његушки пршут“. Услиједила је захтјевна процедура разматрања усклађености приложеног захтјева са Законом о ознакама поријекла, географским ознакама и ознакама гарантовано традиционалних специјалитета пољопривредних и прехрамбених производа. Након позитивне осцјене од стране Министарства, у октобру су у Службеном листу објављени Захтјев и Произвођачка спецификација „Његушког пршута“. Након истека рока за приговор, предвиђеног према процедури, Министарство пољопривреде и руралног развоја званично је у Службеном листу објавило заштићену географску ознаку „Његушки пршут“.
У процесу заштите, најзахтјевнији дио представља писање адекватне „Произвођачке спецификације“. У том основном документу до детаља се описује производ и начин производње. То морају бити производ који има доказану репутацију и историју, а специфичност производа мора бити условљена географским окружењем, вјештинама или доказаном традиционалном методом производње.
Историја:
По предању, производњу Његушког пршута, становници Његуша наслиједили су у XВ вијеку од становништва којега су затекли на тим просторима.
Производња Његушког пршута се може поузданије пратити у периоду од XИX вијека, кроз бројна архивска документа, у записима путописаца, истраживача и других страних намјерника који су походили Црну Гору, а у тим мисијама Његуши су им били прво одмориште.
Један од најстаријих записа датира из 1838. године, када је саксонски краљ Фридрих Аугуст ИИ боравио на Цетињу, а извјештач између осталог описује цетињску пјацу на којој се, поред осталог, продаје Његушки пршут. Њемачки књижевник и путописац Хајнрих Штиглиц описује посјету Његушима 1841. године, када је био понуђен и Његушким пршутом.
У документима који описују привређивање у Црној Гори XИX и XX вијека, неизоставна је и производња Његушког пршута, који је стизао поред суве укљеве и кастрадине и до тржница Котора, Дубровника, Венеције, Малте и Бордоа.
О производњи Његушког пршута, нарочито у XX вијеку, свједоче бројни новински, тонски и видео записи, који на пригодан начин говоре о том производу као синониму особеног квалитетног црногорског производа.
У периоду након 1970. године, на Његушима поред сушара занатског типа формирају се и привредна друштва „Агрокомбинат 13 јул“ и „Никсентраде“. Значајно се повећава производња Његушког пршута, како за тржиште, тако и за познате купце, као што су трговински ланци „Дубровкиња“(Дубровник), „Напредак“ (Котор), „Тргопромет“(Цетиње), као и туристичке организације „Будванска и Улцињска ривијера“, „Бока“ из Херцег Новог и други.
ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?