- Влада Црне Горе
Министарство просвјете, науке и иновација Обиљежено 120 година од оснивања црногорске Државн...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Обиљежено 120 година од оснивања црногорске Државне библиотеке
Објављено: 24.12.2016. • 18:24 Аутор: Министарство културе
Синоћ је на Цетињу обиљежено 120 година од оснивања црногорске Државне библиотеке.
Свечаност “Историја духовности и трезор памћења”, на којој је говорио проф. мр Јанко Љумовић, министар културе, организована је у оквиру програма обиљежавања 1000 година државности и 10 година од обнове независности Црне Горе.
Обраћајући се присутнима министар Љумовић је рекао: “Црногорско библиотекарство и књигописање свакако имају дугу повијест – присјетимо се само манастирских скрипторијума по црногорскоме приморју с почетака наше државности у којима су се чувале и писале књиге; Мирослављева јеванђеља и Регнум Сцлаворума Попа Дукљанина, тих драгуља наше медиевалистике; затим замаха династије Балшић која је још у XИВ вијеку на острвцима Скадарскога језера организовала репрезентативну скрипторску дјелатност, чију ће традицију наставити династија Црнојевић, транспонујући рукписну књигу у једну нову Галаксију – Гутембергову Глаксију. Па и период од Ђурђа Црнојевића, који је имао слуха да тадашњем младом занату штампарства пружи окриље саме државе, што је, без сумње, био високи домет визионарства у тадашњем свијету, до периода великх владара, Петра И и Петра ИИ Петровића Његоша, за чијих ће времена књига постати битна подршка културним и идентитетским стријемљењима, црногорска свијест о значају чувања књиге неће имати дисконтинуитет. Цетињски манастир, Св. Тројица, Никољац, Морача и Пива, Ђурђеви ступови, бројне католичке манастирске библиотеке на црногорскоме приморју и писани бисери оријенталне културе који су се у томе периоду чували у џамијама на тлу Црне Горе, свједоче о томе да савремено црногорско библиотекарство има историјско утемељење и вишевјековно искуство.“
На свечаности је говорила и Јелена Ђуровић директорица Националне библиотеке “Ђурђе Црнојевић”, која је навела да: “Као библиотека са једном од најбогатијих и најразноврснијих колекција у региону, која представља културну баштину од изузетне вриједности, сачували смо материјалне доказе о културној историји и стварности Црне Горе, а тиме и о постанку и идентитету народа који вјековима живе на овим просторима. Темељним радом на промоцији писане и штампане баштине, на публиковању црногорске националне библиографије и стручне библиотечко-информационе литературе, на организацији научних скупова и бројних културних програма, Национална библиотека подстиче истраживање, учење и креативност и обогаћује културни живот грађана Црне Горе.“
На свечаности је представљена и изложба “Независност Црне Горе из пера страних аутора: Берлински конгрес 1878. и мајски референдум 2006.”,која третира два изузетно значајна национална историјска датума кроз стручна запажања страних аутора − дипломата, историчара, политичара, посматрача, новинара...
У оквиру обиљежавања овог важног јубилеја публикована је и монографија “Библиотека за ново доба”, која приказује рад Националне библиотеке у обновљеној независној држави и њена најважнија достигнућа у протеклој деценији.
Свечаност “Историја духовности и трезор памћења”, на којој је говорио проф. мр Јанко Љумовић, министар културе, организована је у оквиру програма обиљежавања 1000 година државности и 10 година од обнове независности Црне Горе.
Обраћајући се присутнима министар Љумовић је рекао: “Црногорско библиотекарство и књигописање свакако имају дугу повијест – присјетимо се само манастирских скрипторијума по црногорскоме приморју с почетака наше државности у којима су се чувале и писале књиге; Мирослављева јеванђеља и Регнум Сцлаворума Попа Дукљанина, тих драгуља наше медиевалистике; затим замаха династије Балшић која је још у XИВ вијеку на острвцима Скадарскога језера организовала репрезентативну скрипторску дјелатност, чију ће традицију наставити династија Црнојевић, транспонујући рукписну књигу у једну нову Галаксију – Гутембергову Глаксију. Па и период од Ђурђа Црнојевића, који је имао слуха да тадашњем младом занату штампарства пружи окриље саме државе, што је, без сумње, био високи домет визионарства у тадашњем свијету, до периода великх владара, Петра И и Петра ИИ Петровића Његоша, за чијих ће времена књига постати битна подршка културним и идентитетским стријемљењима, црногорска свијест о значају чувања књиге неће имати дисконтинуитет. Цетињски манастир, Св. Тројица, Никољац, Морача и Пива, Ђурђеви ступови, бројне католичке манастирске библиотеке на црногорскоме приморју и писани бисери оријенталне културе који су се у томе периоду чували у џамијама на тлу Црне Горе, свједоче о томе да савремено црногорско библиотекарство има историјско утемељење и вишевјековно искуство.“
На свечаности је говорила и Јелена Ђуровић директорица Националне библиотеке “Ђурђе Црнојевић”, која је навела да: “Као библиотека са једном од најбогатијих и најразноврснијих колекција у региону, која представља културну баштину од изузетне вриједности, сачували смо материјалне доказе о културној историји и стварности Црне Горе, а тиме и о постанку и идентитету народа који вјековима живе на овим просторима. Темељним радом на промоцији писане и штампане баштине, на публиковању црногорске националне библиографије и стручне библиотечко-информационе литературе, на организацији научних скупова и бројних културних програма, Национална библиотека подстиче истраживање, учење и креативност и обогаћује културни живот грађана Црне Горе.“
На свечаности је представљена и изложба “Независност Црне Горе из пера страних аутора: Берлински конгрес 1878. и мајски референдум 2006.”,која третира два изузетно значајна национална историјска датума кроз стручна запажања страних аутора − дипломата, историчара, политичара, посматрача, новинара...
У оквиру обиљежавања овог важног јубилеја публикована је и монографија “Библиотека за ново доба”, која приказује рад Националне библиотеке у обновљеној независној држави и њена најважнија достигнућа у протеклој деценији.
Публика у Краљевском позоришту “Зетски дом” синоћ је имала прилику да погледа и документарни филм “Од Државне до Националне библиотеке: 120 година” и драмски програм у режији Ане Вукотић, у извођењу глумаца Мирка Влаховића, Момчила Оташевића, Ане Вучковић и Дејана Иванића, а уз музичку пратњу Еден Секуловић.
Везани чланци:
Промоција програма ,,ИТ вјештине за будућност“ 05.02.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?