- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Интервју министарке Секулић порталу Аналитика
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министарке Секулић порталу Аналитика
Објављено: 30.12.2016. • 17:52 Аутор: Министарство економије
Велики инфраструктурни и стратешки пројекти су започети и наставак ових амбициозних планова очекујем и у 2017. години, и то не само у области инфраструктуре, већ и у процесу подршке привреди које Министарство економије континуирано спроводи. Ту ћу поменути пројекте бизнис зона, гдје смо дефинисали низ пореских олакшица на државном и локалном нивоу за улагања и запошљавање. Ту је и пројекат директне финансијске подршке за нова радна мјеста, по основу Уредбе о подстицају инвестиција, којом дајемо финансијску подршку од 3.000 до 10.000 еура по радном мјесту. Познато је да спроводимо пројекте кластера, и ту такође обезбјеђујемо финансијску подршку за опрему, иновације и повећање конкурентности, изјавила је министарка економије Драгица Секулић.
Она је у разговору за Портал Аналитика казала да би током наредне године требало да почне градња другог блока пљеваљске термоелектране.
-Осим тога, електрична енергија из вјетропаркова ће први пут ући у наш систем. Мале хидроцентрале се такође реализују планираном динамиком, навела је Секулић.
АНАЛИТИКА: Да ли сте и у којој мјери задовољни буџетом Министарства економије за 2017. годину?
СЕКУЛИЋ: То није питање било чијег задовољства, већ реалних оквира у којима се крећемо. Оно што је за Владу Црне Горе у овом моменту најважније је да је буџет реално планиран, на основу онога што је одраз тренутне финансијске слике Црне Горе.
АНАЛИТИКА: Које ће бити приоритетне активности Министарства економије у наредној години? Који пројекти се настављају и има ли неких који ће бити покренути?
СЕКУЛИЋ: Познато је да је Министарство економије покренуло низ пројеката из различитих области, од којих се велики дио први пут реализује у Црној Гори. Да почнемо од највећих, као што су истраживање и производња угљоводоника у нашем подморју. Имамо потписане уговоре са конзорцијумом Ени и Новатек, а у финалној фази је и уговор са грчким Енергианом. Осим тога, електрична енергија из вјетропаркова ће први пут ући у наш систем. Мале хидроцентрале се такође реализују планираном динамиком. Познато је да смо положили интерконективни кабал са црногорске стране, као и да интензивно радимо на 400 КВ далеководу од Ластве, преко Цетиња, Никшића, Шавника, Жабљака и Пљеваља. То је конекција која ће нас, преко пројекта Трансбалканског коридора с једне, и интерконективног кабла са друге стране, смјестити у само средиште енергетских токова на Балкану. Наредне године очекујемо и да почне реализација по основу уговора за изградњу Блока ИИ ТЕ Пљевља…
Дакле, велики инфраструктурни и стратешки пројекти су започети и наставак ових амбициозних планова очекујем и у 2017. години. И то не само у области инфраструктуре, већ и у процесу подршке привреди које Министарство економије континуирано спроводи. Ту ћу поменути пројекте бизнис зона, гдје смо дефинисали низ пореских олакшица на државном и локалном нивоу за улагања и запошљавање. Ту је и пројекат директне финансијске подршке за нова радна мјеста, по основу Уредбе о подстицају инвестиција, којом дајемо финансијску подршку од 3.000 до 10.000 еура по радном мјесту. Познато је да спроводимо пројекте кластера, и ту, такође, обезбјеђујемо финансијску подршку за опрему, иновације, повећање конкурентности…
АНАЛИТИКА: Ви сте раније били шефица сектора за енергетску ефикасност при министарству. Колико су грађани сада освијешћени по питању ЕЕ и како Црна Гора стоји у овој области у односу на земље окружења?
СЕКУЛИЋ: Свијест грађана о енергетској ефикасности у значајној мјери се јесте значајно унаприједила у посљедњих неколико година. О томе свједоче чињенице и истраживања која су спроведена у претходном периоду, али и свакодневна комуникација коју запослени у Директорату за енергетску ефикасност имају са грађанима који су у већој мјери заинтересовани и информисани у вези са енергетском ефикасношћу, у односу период од прије неколико година.
Подизању свијести грађана је допринио и велики број промотивних активности које су Министарство економије и други субјекти организовали у области енергетске ефикасности, као и подстицајни пројекти који су у претходном периоду реализовани, а који су били намијењени сектору домаћинства. Управо је имплементација конкретних подстицајних пројеката, који укључују примјену мјера енергетске ефикасности, један од најбољих начина да се додатно унаприједи свијест грађана у овој области. Стога је намјера Министарства да у наредном периоду успостави још програма за подстицање енергетске ефикасности и веће коришћење обновљивих извора енергије намијењених грађанима.
Што се тиче региона, ситуација је слична као и у Црној Гори. Оно што се са правом може рећи јесте да је интересовање грађана за енергетску ефикасности пропорционално механизмима подршке на тржишту. Такође, вјерујем да су и пројекти енергетске ефикасности у јавним зградама кроз које смо реконструисали значајан број јавних објеката (школе и болнице) допринијели бољем разумијевању теме енергетске ефикасности од стране грађана као крајњих корисника ових објеката.
АНАЛИТИКА: Да ли се прибојавате да би повећање акцизе на гориво могло изазвати инфлаторни удар, односно серију поскупљења робе и услуга?
СЕКУЛИЋ: Ту бисмо морали да погледамо кретања роба и услуга у периоду када је цијена горива нагло падала, дакле, од 2012. године па на овамо. Управо су највеће цијене нафте и нафтних деривата забиљежене 2012. године, и то 1.50 еур/л за БМБ 95, еуродизел 1.38 еур/л, па су након тога цијене еуродизела који служи као погонско гориво у већини превозних средстава, или у већини производних погона које користи привреда, падале испод 95 центи по литру. Дакле, не можемо рећи да су садашње цијене нафте и нафтних деривата нити највеће, нити најмање у посљедњих десет година. Оно што као Влада Црне Горе можемо да гарантујемо је да, пратећи цијене нафте и нафтних деривата, у сваком тренутку имамо у виду оно што је реална куповна моћ грађана, као и одрживост привреде.
Подсјетићу да је Влада Црне Горе 2011. и 2012. године дјеловала антиинфлаторно када је смањила акцизу на дизел два цента и донијела одлуку о повраћаја дијела плаћене акцизе на еуродизел који се користи у индустријске и комерцијалне сврхе, као и минерална уља која се употребљавају за погон пољопривредне и шумске механизације. Омогућавајући право на повраћај акцизе у износу од 20 центи по литру еуродизела, Влада је дјеловала антиинфлаторно.
Синиша ГОРАНОВИЋ
Оригинални интервју можете погледати на овом линку.
Везани чланци:
Општи програм надзора производа на тржишту 31.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?