- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Интервју министарке Секулић за НД Вијести
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министарке Секулић за НД Вијести
Објављено: 30.12.2016. • 18:10 Аутор: Министарство економије
Преговори са италијанском компанијом А2А о новом уговору о управљању Електропривредом (ЕПЦГ) који истиче сјутра, биће настављени у 2017. години, најавила је министарка економије Драгица Секулић.
Она је у интервјуу Вијестима рекла да је Влада у преговоре са А2А ушла са намјером да продужи партнерство, под условом да се у тим преговорима постигне сагласност око заједничких интереса.
- Интерес Владе је да се преговорима стигне до модела који је прихватљив за обје стране. Познато је да је већ одржан радни састанак са представницима А2А, а разговори ће бити настављени у 201/', казала је Секулић одговарајући на питање да ли су почели преговори са А2А о новом уговору о управљању ЕПЦГ и да ли ће Италијани изаћи из црногорског предузећа.
Није до краја 2016. године, према првобитним плановима, донијета регулатива, нити заживјела нова институција која те надгледати будуће црногорске нафтне резерве. Шта се десило и зашто касни испуњавање тог ЕУ услова?
Предлог закона о сигурности снабдијевања нафтним дериватима је припремљен, јавна расправа је спроведена, добијена су позитивна мишљења релевантних органа и предложени текст ће бити стављен у процедуру усвајања у наредном периоду.
У оквиру пројекта 'Оптимално коришћење енергије и природних ресурса' који се финансира из средстава ЕУ кроз ИПА 2012 обезбијеђена су средства за припрему одговарајућих аката за успостављање централног тијела за обавезне нафтне резерве, као и јачање капацитета запослених у овој институцији.
Ове активности су планиране за 2017/2018. годину.
Колико је до сада издато одобрења за изградњу мини хидроелектрана у Црној Гори и да ли сте примијетили злоупотребе код потенцијалних инвеститора на начин да једна компанија добије дио сагласности, друга дозволу за градњу, а да је прави инвеститор често сасвим трећа компанија?
На основу спроведених процедура, до сада су закључена 22 уговора о концесији којима је предвиђена изградња 39 мХЕ. Овим уговорима се да је само право коришћења водотока у циљу изградње мХЕ, док издавање свих неопходних дозвола за изградњу није у надлежности Министарства економије. Што се тиче тврдњи око наводних злоупотреба, прво да нагласим да, уколико постоје било какве сумње у то, свако ко има таква сазнања је у обавези да их пријави надлежним органима. С друге стране, све процедуре које су спроведене у циљу изградње мХЕ су урађене у складу са важећом легислативом у овој области, од објављивања јавног огласа, преко објављивања ранг-листа, до издавања свих неопходних дозвола... Све су то јавни подаци и лако доступни. Такође, наглашавам да нисмо имали приговора на сами поступак тендера, нити је било који тендер поништен. То су чињенице и са њима нема манипулације.
Како је било могуће да се 12. децембра ове године издају дозволе за изградњу мХЕ на Мојанској (и Кутској) ријеци чији се водоток налази у Националном парку Комови?
Понављам, дозволе за градњу мХЕ не издаје Министарство економије. Подсјећам да је сва процедура која је у надлежности Министарства економије урађена потпуно у складу са важећом легислативом у овој области, уз поштовање начела транспарентности, а вјерујемо да је иста ситуација и у министарству у чијој је надлежности издавање грађевинске дозволе.
Премијер Душко Марковић је у свом експозеу као један од највећих изазова за нову Владу навео равномјернији регионални развој. Чини се да ће највећи терет у вези са тим питањем бити на вашем ресору. Шта прво планирате да урадите?
Влада је питање равномјерног регионалног развоја препознала као приоритет што потврђује и чињеница да је мјесто потпредсједника Владе одређено само за регионални развој како би се на једном мјесту координирале активности свих ресора који, свако у оквиру својих надлежности, могу допринијети успјешној реализацији политике равномјерног регионалног развоја. Министарство економије је до сада уложило значајне напоре када је смањење регионалних разлика у питању, и то, прије свега, кроз израду и имплементацију Стратегије регионалног развоја Црне Горе 2014-2020, као и кроз неколико програма подршке са циљем побољшања инвестиционог амбијента. Уредба о бизнис зонама, Уредба о подстицају директних инвестиција, Програм подстицања развоја кластера, Програм повећања регионалне и локалне конкурентности кроз усаглашавање са захтјевима међународних стандарда пословања само су неке од Владиних политика којима се тежи успостављање умјереног регионалног развоја. И до сада имамо забиљежене позитивне резултате у њиховом спровођењу, али потребно је и даље радити на ефикаснијем искоришћавању ресурса, посебно у сјеверном региону. У том контексту, улога локалних самоуправа је од огромног значаја, јер управо њихови проблеми, али и потенцијали су кључни за креирање квалитетне политике регионалног развоја националном нивоу.
КАП ради и први пут у историји не зависи од помоћи државе
Како гледате на све што је компанија Унипром урадила протекле двије и по године у КАП-овом репроланцу. Да ти вам овај инвеститор улива повјерење посебно имајући у виду да још није исплатио купопродајну цијене за имовину КАП-а, Боксита и дио имовине бивше Прераде?
Најбољи одговор на ово питање су чињенице, а оне су сљедеће: Комбинат алумини-јума ради упркос и даље неповољним кретањима цијена атуминијума на свјетском тржишту. Не само да ради, него први пут у историји не зависи од помоћи државе. Нема субвенција за електричну енергију.
Дакле, послује потпуно на тржишним принципима. КАП и даље запошљава, за црногорске прилике, значајан број радника. Плате су релативно високе у односу на просјек зарада у држави, редовне су, уз исплату свих обавеза, пореза и доприноса према држави.
Такође, КАП је започео инвестиције, и то инвестиције у прераду, што је кључно за позитивно пословање ове компаније.
Све ове чињенице не остављају простор за незадовољство, напротив. Што се тиче купопродајне цијене, јавности је познато да је то однос на реалицији стечајна управа као продавач и Унипром као купац, а оно што Влада очекује од обје стране је да поштују уговорено.
Милорад Милошевић
Везани чланци:
Општи програм надзора производа на тржишту 31.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?