Министар Бошковић за "Побједу": До 2024. издвајаћемо два одсто за одбрану

До 2024. издвајаћемо 2 одсто за одбрану. Таквим трендом раста одбрамбеног буџета, створићемо предуслове да Војска Црне Горе буде одржива и способна да одговори савременим безбједносним изазовима. Такође, средства за модернизацију и опремање ће на годишњем нивоу износити између 15 и 20 одсто одбрамбеног буџета, какоје такође стандард у земљама чланицама Алијансе казао је у интервјуу Побједи министар одбране Предраг Бошковић. Он очекује изјашњавање америчког Сената о Протоколу о приступању Црне Горе НАТО-у чим се приведе крају именовање чланова администрације новог предсједника САД Доналда Трампа.

-Дакле, само је питање времена када ће амерички Сенат ратификовати Протокол о приступању Црне Горе НАТО-у сматра Бошковић. Он је додао да у црногорском парламенту очекује позитиван исход при гласању о чланству Црне Горе у Алијанси.

-Вјерујем да ће Скупштина у скорој будућности, а свакако до тренутка ратификације Протокола, наставити рад у пуном саставу истиће Бошковић.
Министар одбране сматра да ће се завршетком процеса ратификације Приступног протокола и већ извјесним ћланством Црне Горе у НАТО оконћати постојеће тензије у нашим међународним односима, алиинаплану унутрашње политике.-

ПОБЈЕДА: Генерални секретар НАТО -а Јенс Столтенберг и предсједник САД Доналд Трамп више пута су апеловали на чланице НАТО -а даповечају издвајања за одбрану. Да ли Црна Гора има довољно средстава за издвајање 2 одсто БДП на одбрану?

БОШКОВИЋ: Алијанси је издвајање 2 одсто БДП-а за одбрану стандард. Али, Стратегијским прегледом одбране, једним од кљућних стратешких докумената за област одбране, предвидено је да уложимо додатне напоре и у средњероћном периоду обезбиједимо да се издвајање за одбрану доведе до нивоа од два одсто од укупног БДП-а. Планирамо да тај ниво издвајања достигнемо до 2024. године. Таквим трендом раста одбрамбеног буџета, створићемо предуслове да Војска Црне Горе буде одржива и способна да одговори савременим безбједносним изазовима. Такође, средства за модернизацију и опремање ће на годишњем нивоу износити између 15 и 20 одсто одбрамбеног буџета, како је такође стандард у земљама чланицама Алијансе.

ПОБЈЕДА: Протокол о приступању Црне Горе НАТО-у је на дневном реду америчког Сената, алијош је неизвјесно када ће се сенатори изјаснити о том документу, првенствено због потврђивања именовања кључних чланова администрације новог предсједника САД. Каква су Ваша сазнања? Да лије подршка САД неупитна?

БОШКОВИЋ: Црна Гора током цијелог процеса евроатлантских интеграција од стране Сједињених Америчких Држава има значајну и неупитну подршку, а интензивна сарадња наше двије државе заснованаје на кредибилном партнерству.Протокол 0 приступању Црне Горе НАТО-у је на календару Сената, а то знаћи да је документ усаглашен и да је на свим нивоима дато позитивно мишљење о њему, укључујући и једногласну подршку Одбора за спољне послове Сената САД. То потврђује да се ради о традиционалној двопартијској подршци за проширење НАТО-а и више сам него сигуран да ће подршка у Сенату бити убједљива. Није било реално да се у јануару расправља о НАТО Протоколу Црне Горе упоредо са више од 20 номинованих ћланова нове администрације. Подсјетићу даје предсједник Обама дан уоћи инаугурације 2009. године имао потврђених седам секретара (министара), а да је први секретар у администрацији предсједника Трампа потврђен пар сати након инаугурај ције. Логићно је да М су именовања ноА вих ћланова администрације приоритет и ћим се ова приоритетна питањаприведукрају, очекујемо да ће на ред доћи и термин изјашњавања о НАТО Протоколу.Дакле, само је питање времена када ће амерички Сенат ратификовати Протокол о приступању Црне Горе НАТО-у.

ПОБЈЕДА: Недавно сте изразили очекивање да ће у парламенту бити већи број посланика када се буде одлучивало о чланству у НАТО. Међутим, поруке опозиционих посланика су другачије. Какав расплет очекујете? Када би Протокол могао бити на дневном реду црногорског парламента?

БОШКОВИЋ: у складу са предвиђеном процедуром, потребно је прво завршити процес ратификације Приступног протокола од стране 28 чланица НАТО-а, након чега ће услиједити изјашњавање црногорског парламента о чланству наше земље у Алијанси. Дакле, када се испуне сви потребни услови, очекујем да ће парламент, уважавајући значај овог питања и у складу са званичним најавама овог дома, што прије сазвати сједницу ради гласања о прикључивају Црне Горе НАТО-у. Имајући у виду најаве подршке владајуће већине, али и неких опозиционих политичких партија по овомпитању, очекујем свакако позитиван исход при гласању о чланству Црне Горе у НАТО.Такође, важно је напоменути да су резултати посљедњих парламентарних избора још један показатељ евроатлантске опредијељености грађана, имајући у виду да је у програмима свих политичких странака садржан јасан став по питању чланства у НАТО. Са друге стране, бојкот Скупштине од стране дијела опозиције проблем је који тренутно оптерећује црногорску политичку сцену. Вјерујем да ће Скупштина у скорој будућности, а свакако до тренутка ратификације Протокола, наставити рад у пуном саставу. Парламент је рефлексија политичке воље грађана, посланицима је дат мандат да у име грађана доносе одлуке, те вјерујем да ће се опозициони посланици одговорно однијети према указаном повјерењу и да ће се вратити у парламент.

ПОБЈЕДА: Сматрате ли да ће формално чланство ставити тачку на утицај Русије у Црној Гори?

БОШКОВИЋ: Цијенећи геополитички положај наше државе, чланством у НАТО Црна Гора ће постати гарант и фактор безбједности у региону Западног Балкана, чиме додатно привлачи медународну пажњу. Уједно, овакав наш статус изазвао је интересовање званичне Москве, односно потребу даконтинуирано, отворено и снажно покушава да изврши спољно-политички утицај на Црну Гору, заступајући своје националне интересе и подстичући подјеле у нашем друштву. Интенција тих покушаја је била да осујети НАТО интеграције Црне Горе, али су таква настојањаелиминисана уз снажну институционалну борбу државе и уз поштовање демократских принципа. У том контексту. Црна Гора је одољела многобројним притисцима и интересима различитих групација и успјела да одржи свој правац и добребилатералне односе са свима.Стога вјерујем да ће се завршетком процеса ратификације Приступног протокола и већ извјесним чланством Црне Горе у НАТО окончатипостојећетензијеуна; шим међународним односима, али и на плану унутрашње политике.

ПОБЈЕДА: Да ли је у току припрема и стручно оспоИ собљавање кадрова, који ће убудуће заступати националне интересе Црне Горе у НАТО институцијама и командама?

БОШКОВИЋ: Запослени у Министарству одбране и Војсци Црне и Горе се континуирано обучавају и усавршаЈ вају у НАТО школама 4 центрима за обуку. Чланство у "Партнерству за мир ј е омогућило Црној Гори да развије са НАТО Индивидуални програм за партнерство и сарадњу, кроз који се годишње реализује у просјеку 70 активности, које укључују обуке, курсеве, семинаре и вјежбе. На овим активностима се обрађују првенствено теме које се односе на питања НАТО структуре, процедура и начина функционисања, као и одговори на савремене безбједносне изазове.Од 2009. године, представници Војске Црне Горе се упућују на рад у НАТО команде, као Партнерски штабни елементи. Кроз четворогодишњи мандат, наш кадар стиче практична знања и искуства за рад у међународним штабовима, која се по повратку имплементирају у национални систем. Поред наведеног, од момента доношења одлуке о избору лица које ће бити упућено на рад у НАТО сједиште и команде, у својству националног представника или штабног елемента, започиње припрема по плану конципираном у складу са описом послова за радно мјесто које ће то лице покривати.Самим тим, Министарство одбране и Војска Црне Горе имају догогодишње искуство у припремама и стручном оспособљавању кадрова за рад у НАТО сједишту и командама, те ово питање није посебно актуелизовано, већ само додатно интензивирано добијањем позива за чланство.

ПОБЈЕДА: Који су кључни задаци Министарства одбране у наредном периоду?

БОШКОВИЋ: Имајући у виду скоро пуноправно чланство Црне Горе у НАТО, у наредном периоду ће посебна пажња бити усмјерена на завршетак активности које омогућавају преузимање обавеза из оквира колективне одбране. У јулу прошле године наша земља је добила Нацрт циљева способности (Блуе боок), који је намијењен чланицама НАТО. На основу тог нацрта ћемо, у оквиру колективног система одбране, даље развијати систем и дијелити капацитете са савезницима. Очекује нас наставак усклађивања законске регулативе ради отклањања правних ограничења за будуће чланство Црне Горе у НАТО. Министарство одбране припремило је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о употреби јединица Војске Црне Горе у међународним снагама и Предлог закона о измјенама и допунама Закона о одбрани. Очекујемо њихово усвајање у скупштинској процедури у првој половини ове године. Предлогом тих закона се прописује: надлежност Скупштине Црне Горе за доношење одлуке о упућивању захтјева НАТО за помоћ у одбрани Црне Горе, начин вршења контроле и заштите ваздушног простора Црне Горе, као и надлежност Савјета за одбрану и безбједност за доношење одлука о декларисању јединица ВЦГ у смислу члана 5 Сјеверноатлантског уговора. Такође, очекује нас одабир и оспособљавање цивилних и војних лица за попуну НАТО команди и штабова, као и оспособљавање и опремање декларисаних јединица ВЦГ за активности у НАТО. Министарство ће свакако бити фокусирано на даљи развој способности Војске Црне Горе како би се, поред њене основне мисије одбране, омогућило ефикасно учешће наших војника у међународним мисијама и операцијама, као и ефикасна подршка цивилним институцијама у евентуалним кризним ситуацијама.

Један од приоритета Министарства одбране у наредном периоду биће свакако и подизање стандарда запослених у Министарству одбране и Војсци Црне Горе.Подсјећам и да су прошле године, први пут од 2007, повећана примања војних лица за, у просјеку, 16 одсто што ће, увјерени смо, омогућити прилив стручног кадра, а тиме и даљу афирмацију Војске Црне Горе.

Набавка хеликоптера и добровољно служење војног рока