Интервју министра финансија, Дарка Радуновића за дневни лист "Побједу" - 30.12.2016. године

ПОДГОРИЦА Очекујем да приходи буџета у наредној години буду већи од плана, што би нам омогућило да кроз евентуални ребаланс ублажимо и ове, сада нужне, рестрикције казао је Побједи нови министар финансија Дарко Радуновић. Консеквентно спровођење овог плана, како је истакао, уз реализацију очекивања везаних за приходну страну буџета, елиминисаће потребу додатних рестрикција. Закон о буџету за 2017. се ослања и на план "меке санације неких неповољних макроекономских параметара, у првом реду буџетског дефицита и јавног дуга. Такав приступ подразумијева оптимизацију јавних финансија у неопходним сегментима, у циљу очувања одрживости буџета, односно обезбјеђења редовног сервисирање зарада и пензија, као и социјалних давања. Овај концепт укључује начело максимално могуће равномјерности расподјеле терета мјера истакао је министар.

РАДУНОВИЋ: Процес фискалне консолидације је природна посљедица свјетске економске кризе који је, надам се, за нама. Чак 26 држава чланица ЕУ је спровело тај процес. Дакле, не ради се о црногорском спецификуму, него о нормалном и одговорном односу државе према јавним финансијама. Никако се не може говорити о камуфлирању слома јавних финансија, сем када су такве квалификације базиране на мотивацији која није економска. Ниједан макроекономски параметар у Црној Гори није ни близу тако катаклизмичних оцјена. Напротив, у континуитету имамо респектабилне стопе економског раста. Притом не допуштамо да нас успава добра позиција на упоредним табелама са земљама региона. Активно спроводимо структурне реформе, као и мјере макроекономске стабилности и побољшавамо доступност међународних финансијских тржишта. Притом успјешно чувамо и унапређујемо достигнути ниво заштите социјално најугроженије категорије становништва. Наша економија још није, у пуној мјери и на принципима одрживости, искористила ресурсе које имамо и који могу акцелерирати развој, уз привлачење озбиљних инвеститора кроз унапређење амбијента за пословање. Ипак, чињеница је да смо у протеклом периоду трошили више него што смо зарађивали, што се неповољно одразило на глобалну слику јавних финансија. Зато смо одлучили да мјерама финансијске санације до краја 2017. елиминишемо буџетски дефицит. 

РАДУНОВИЋ: Ако јавни дуг будемо пажљиво и стално контролисали, а у томе смо одлучни, не постоји могућност да његов раст не буде заустављен. Уосталом, будућа задужења могу се односити само на развојне пројекте, што је и законом дефинисано. Уз чињеницу да константно имамо високе стопе раста и да су покренути велики инвестициони пројекти у туризму, енергетици и инфраструктури, не видим разлоге за скептицизам. Висок ниво јавног дуга узрокован је првенствено развојном компонентом буџета и то доминантно реализацијом аутопута, као највећег капиталног пројекта. Дакле, то нас није изненадило јер смо, већ код доношења одлуке о овом пројекту, били свјесни да ће на средњи рок његова реализација негативно утицати на индикаторе, превасходно на дуг и дефицит. Но, дугорочно посматрано, ово задужење ће генерисати укупни привредни раст, уз равномјернији регионални развој. Због повлачења кинеског кредита јавни дуг ће расти до 2019. до 79,52 одсто БДП-а. Након тога ће постепено добити константни силазни тренд.

РАДУНОВИЋ: Сваки поступак извршне власти, посебно када се може дефинисати као "непопуларна мјера, представља полигон за политикантство и манипулацију. Зато бих замолио јавност да, прије доношења коначног суда, реално сагледа утицај санационих мјера на појединачне категорије грађана. Покушаћу да помогнем. Смањење зарада функционерима ће, у номиналним износима, бити 50 до 200 еура. Максимално смањење у осталим категоријама корисника буџета износиће 72 еура. С друге стране, задовољан сам што смо избјегли укидање било којег социјалног права, нијесмо замрзли пензије, нијесмо дирали зараде у јавном сектору, нијесмо угрозили положај здравствених и просјетних радника... Свјестан сам да су мјере о којима говоримо непопуларне. Волио бих да сам мандат могао другачије започети. Међутим, непопуларне, а нужне потезе не смијете одлагати, јер би то увећало и усложило проблем, чије би рјешавање постало теже и скупље. Овдје се ради о нужности која значи обезбјеђење редовног сервисирања јавних потреба и функција државе.

РАДУНОВИЋ: Истина је да смо првенствено били фокусирани на расходну страну буџета, односно на опције фискалне санације. Процијенили смо да се, уз претходну опипљиву трошковну оптимизацију, лакше и реалније може дограђивати систем економских подстицаја. Не може се, дакле, говорити о занемаривању активних мјера за унапређење економије, већ само о приоритетима и динамици. Треба имати у виду да је у претходном периоду покренут низ капиталних пројеката саобраћајне инфраструктуре, енергетике, туризма, прехрамбене индустрије... Сваки од њих подразумијева велика економска очекивања и у есенцијалном смислу и кроз ланчану економску мултипликацију. Зато смо настојали да све мјере претходно одвагамо кроз утицај на ове пројекте, како не бисмо, ненамјерно, утицали на очекивања. Могу се сложити да такав приступ није довољно активан у смислу прагматичног стимулисања економског развоја, али је јако битан. Но, нема дилеме да ћемо, оног тренутка када интензивним радом усвојене мјере заживе у пуном капацитету, фокус преусмјерити на перманетно разматрање економских и свих других подстицаја, посебно у односу на мали и средњи бизнис.

Мира ПОПОВИЋ-МИЛОВИЋ

РАДУНОВИЋ: Преференцијални зајам од 944 милиона долара који смо узели код кинеске ЕXИМ банке добијен је под врло повољним условима. Годишња каматна стопа је 2 одсто, а грејс период шест година. Прва рата доспијева за отплату 2021. године. Тешко је прогнозирати какав ће курсни однос важити и било би неозбиљно давати прогнозе. Имајући у виду немогућност рационалног предвиђања кретања курсева на дужи рок, било би неозбиљно сада тражити модел ревалутирања дуга јер до 2021. немамо валутних ризика. Но, Министарство финансија испитује финансијско тржиште како би имало припремљене моделе да, преко хеџ-фондова или на други начин, ако то буде потребно, најкасније до почетка отплате главнице, припреми механизам који ће нас заштитити од курсног ризика.

РАДУНОВИЋ: Министарство је одлучно да ојача финансијску дисциплину и у оквиру постојећих легислативних инструмената и њиховом доградњом и повећањем ефикасности стручних служби. Бескомпромисно ћемо се сукобити са свим видовима сиве економије, на принципима пуне неселективности, транспарентности и нулте стопе толеранције. Сви који у то сумњају, брзо ће имати прилике да се увјере у супротно. Но, то не значи да смијемо бити нереални у односу на затечено стање пореских потраживања. Процјене наплативости смо направили полазећи од рационалних и опипљивих показатеља, без заваравања теоријским износима пореских потраживања која су, добрим дијелом, фактички ненаплатива. Дакле, нема ни говора о оправданости квалификација које у питању цитирате. Очекујемо и да ће нови закон о репрограму пореских потраживања подстаћи наплативост дугова. То није само питање пуњења буџета, већ фактор равноправности на тржишту, па и правне сигурности.

РАДУНОВИЋ: Увјерен сам да је легислатив који популарно зовемо "закон о мајкама са троје и више дјеце" већ у моменту доношења био неконсеквентан и нерационалан. Он наизглед има позитивну социјалну, па и демографску шминку, али је, посебно на дужи рок, неодржив и угрожавајући. Чак и да није тако, чињеница да га је Скупштина усвојила без претходне анализе фискалног утицаја говори и о тривијализацији законодавног дјеловања. На то је указивало и Министарсво финансија у претходном мандату. Без обзира да ли се радило о добрим намјерама или о популизму, политички опортунизам је довео до штете и проблема који сада морамо исправити. Једноставно Црна Гора нема тих 70 милиона еура колико годишње "кошта" спровођење овог закона. Чак и ако ово занемаримо, ако више од половине укупних социјалних давања усмјеравамо ка мајкама са троје и више дјеце, доводимо у питање правичност у односу на друге социјалне категорије. Материјално обезбјеђење за породицу са пет и више чланова износи 120 еура, а давање за мајке 264 еура. Како ту висину давања правдати пензионеру који, са пуним радним стажом, прима (просјечно) 284 еура, а (минимално) 120? Ове и друге аномалије довеле су и до поремећаја на тржишту радне снаге јер је 8.700 мајки напустило посао и узело ову накнаду. Чак и да није проблема финансијске неодрживости, немам дилему да корекцијама које смо увели ублажавамо неравноправност коју је закон индуковао. С друге стране, иако нијесам правник, законитост мјере коју смо усвојили ми се чини неупитном. Но, свакако ће судске инстанце компетентније оцијенити да ли поменуте корекције угрожавају било чије право.