Интервју министра финансија, Дарка Радуновића, за дневни лист "Вијести"

Министар финансија Дарко Радуновић казао је у интервјуу Вијестима да ресор којим руководи не размишља о увођењу нових пореских модела, укључујући и прогресивно опорезивање јер је држави потребан предвидив порески систем због страних инвеститора.

Објашњава да се не може са сигурношћу прогнозирати када ће се јавни дуг спустити испод границе од 60 одсто бруто домаћег производа (БДП) и сматра да приоритет треба да буде санирање текућег дефицита буџета.

Процјењује да у овом моменту не постоји потреба за прављењем финансијских аранжмана са Међународним монетарним фондом (ММФ).

РАДУНОВИЋ Атрактиван, стабилан и превидив порески систем представља битан параметар код опредјелјиванја инвеститора гдје уложити. Црна Гора настоји да буде конкурентна у привлачењу инвестиција, а свака промјена пореских стопа или система негативно утиче на ту врсту конкурентости. Због тога, засада, нисмо мијењали пореске принципе. Уз то, видимо довољно простора да повећамо фискалне приходе кроз већу пореску дисциплину, ширење пореске базе, сузбијање сиве економије, повећање запослености и стварање нове вриједности. Треба имати у виду и очекивања нових буџетских прихода кроз примјену Закона о регуларизацији неформалних објеката. Дакле, у овом моменту, увођење нових пореских модела, попут прогресивног опорезивања, није неопходно.

РАДУНОВИЋ: Пореске олакшице које помињете усвојене су као подстицајни механизам за бржи развој туризма, кроз изградњу хотела више категорије, али и на бази процјене да ће то, директно или индиректно, произвести више ефеката него што ће се, због смањења ПДВ, умањити буџетски приходи. Подсјетићу да ће се пореске олакшице које помињете, сходно закону актуелизовати теле 1. јануара 2018. године. Дакле, има довољно времена за оцјену у којој мјери је предметна бенефиција утицала на пораст ове категорије инвестиција. Министарство ће, у оквиру израде Акционог плана за унапређење пореске политике у првом кварталу ове године анализирати ефекте свих актуелних пореских олакшица и изузећа. Биће обухваћене и системске мјере које олакшавају пријаву и плаћање пореза, као и модели ефикасне примјене мјера принудне наплате. У првом плану ће бити унапређење принципа праведности у распоређивању пореског терета.

РАДУНОВИЋ: Та уредба остаје на снази и ове године. Али, њу никако не треба разумјети као паралелну опцију за измирење пореске обавезе у односу на новчано плаћање, већ само као механизам за наплату пореза онда када то очигледно није могуће урадити у новцу. Дакле, у случају несолвентности пореског дужника држава може прихватити измирење обавезе преузимањем имовине, али никако по нереалној процјени вриједности имовине или преузимањем имовине која је неутржива.

РАДУНОВИЋ: Према актуелним пројекцијама, кредит за аутопут ће утицати на раст јавног дуга све до 2019. године и то до нивоа од 79,54 одсто БДП-а. Након тога, јавни дуг добија силазну путању. Брзина његовог релативног опадања зависиће од низа параметара првенствено од раста и развоја укупне економије Црне Горе. Не може се са сигурношћу прогнозирати када ће се јавни дуг спустити испод границе од 60 одсто БДП-а. Многе државе које су економски развијеније од Црне Горе ни јесу спустиле ниво јавног дуга испод 60 одсто БДП-а из различитих разлога. То наводим ради врло честог катастрофичног тумачења нивоа црногорског јавног дуга. Морамо се трудити да то што прије постигнемо. Због тога смо и направили пројекције кретања јавног дуга и утврдили мјере за његово санирање. Уз то, чак и законски смо се опредијелили да се нова задужења могу чинити искључиво у контексту развојних пројеката, а никако за јавну потрошњу.

Иако је јавни дуг веома битан макроекономски параметар, сматрам да је за нас приоритет да санирамо текући дефицит буџета и да не изгубимо његову развојну функцију.

РАДУНОВИЋ: То је јако комплексно питање које захтијева озбиљну и обухватну анализу. Рећи ћу и да потенцијално увођење те врсте пореза има мултилатералне импликације, па га не смијемо посматрати искључиво кроз фискалну "оптику". Поред Министарства финансија и Централне банке та врста пореза тангира укупну економију државе, практично све финансијске и привредне субјекте. Комплексност те идеје потврђује и чињеница да ни државе чланице Европске уније и поред опсежних дебата, нијесу пронашле јединствени став. Мислим да Црна Гора не треба да предњачи по овом питању како не би угрозила капацитет, атрактивност и конкурентност свог пословног окружења. Када компетитивност наше економије буде таква да је евентуално увођење ове врсте пореза не може угрозити ову тему можемо актуелизовати.

РАДУНОВИЋ: Наша је процјена да у овом моменту не постоји потреба за прављењем финансијских аранжмана са ММФ-ом. Сарадњу у домену техничке помоћи у појединим областима сматрамо јако корисном и на том фону наставићемо комуникацију у будућем периоду. Кроз проток времена и у зависности од успјешности спровођења мјера фискалне консолидације, остваривања баланса између приходне и расходне стране буџета и стварања предуслова за динамизирање економског раста одлучићемо да ли досадашњи вид сарадње треба мијењати.

Подсјетићу Вас да поменути кредитни аранжман подразумијева изузетно повољне услове ~ период отплате је 20 година, грејс период шест година, каматна стопа фиксно два одсто. То значи да смо до 2021. године, када на наплату долази прва рата, ослобођени ризика од курсних промјена јер ће се у периоду изградње обавезе према извођачу исплаћивати по фиксном курсу долар-еуро. Наравно, припремамо се да у максималној мјери смањимо курсни ризик свјесни чињенице ђа је практично немогуће предвидјети кретање курсева до почетка отплате кредита. Континуирано пратимо и испитујемо финансијско тржиште како бисмо за тај моменат кроз аранжмане са хеђж фондовима Или кроз друге моделе имали спреман најповољнији могући механизам заштите од валутног физика. У садашњем периоду када нас валутни ризик не дотиче не желимо да се излажемо трошковима специјалних аранжмана који депресирају ризик од раста долара. Штавише, лично, сматрам неозбиљним прављење футуристичких калкулација о задужености Црне Горе, а које укључују претпостављена кретања вриједности валута.

Државни органи који у име грађана управљају јавним средствима и спроводе политике од јавног интереса морају имати отворен и одговоран однос према сваком појединцу и јавности у цјелини. То укључује и максималну транспарентност. не само по питању аналитичких картица, него и много шире. По тим питањима, немам никакве дилеме, нити задршке. Вјерујем да такав приступ доприноси и јачању повјерења, посебно када је ријеч о трошењу буџетских средстава. Сваки тако усмјерен, конструктиван предлог имаће моју личну подршку и подршку Министарства финансља. Дакле, право на слободан приступ Информацијама мора бити поштовано, уз само једну напомену то право треба матерљализовати тако да се не угрози корпус права дефинисаних Законом о заштити личних података или у крајњем случају, Уставом Црне Горе.