Интервју начелника Генералштаба генерала– потпуковника Љубише Јокића за ДН Вијести: Дижемо углед и моћ војске

На питање у каквом је стању затекао Војску на чијем је однедавно челу, Јокић је казао да поред добрих ствари које су урађене, "несумњиво постоје и проблеми, чијем ћемо рјешавању посветити пажњу у наредном периоду.

"Тражићу од свих у ланцу командовања више иницијативности и захтијевати да се проблеми рјешавају одмах. Правилно планирање и управљање људским ресурсима такође ће бити у нашем посебном фокусу. Посветићемо више пажње тимском раду, јачати колективни војни дух, али и дисциплину. Проблем представљају и бројне тужбе запослених у Војсци, које су покренуте због неадекватних рјешења и исплата одређених надок-нада. Сматрам да права и принадлежности треба остваривати у редовном поступку, кроз процедуре унутар система, како припадници Војске не би били оштећени за своја права. Да бисмо то испоштовали свако у ланцу командо ван ја мора понијети свој дио одговорности, и томе ћемо посветити потребну пажњу. Модернизација, као континуирани процес, посебно у вријеме убрзаног технолошког развоја, мора се одвијати брже и квалитетније, и на томе ћемо истрајати. Ја сам ових дана обишао све јединице потчињене начелнику Генералштаба, разговарао сам са командантима и командирима у ланцу командовања и упознао се са стањем у Војсци. Врло брзо услиједиће моје наређење са јасним инструкцијама, дефинисаним роковима и носиоцима задатака за унапређење укупног стања".

Очекује се да наша земља у наредних неколико мјесеци и формално постане пуноправна чланица НАТО. Колико је у овом тренутку ВЦГ интероперабилна и способна за извођење заједничких борбених, односно операција
Очувања мира са јединицама из других НАТО држава?

У ВЦГ дуги низ година коришћени су НАТО механизми за достизање интероперабилности и развој способности за учешће у међународним мисијама и операцијама, заједно са партнерским оружаним снагама. Припреме су вршене кроз заједничке обуке, вјежбе и оцјењивања борбене спремности декларисаних јединица Војске. Све поменуте активности су планиране и реализоване у складу са НАТО стандардима и процедурама. Мјешовити оцјењивачки тимови НАТО и ВЦГ оцијенили су да достигнути ниво интероперабилности и способности декларисаних јединица обезбјеђују потребну борбену спремност за заједничко дјеловање у међународним операцијама. То су на најбољи начин показали и наши војници, учествујући у међународним мисијама и операцијама. Више од 20 одсто припадника ВЦГ било је у међународним мисијама и операцијама, извршавајући врло комплексне и изазовне задатке, достојно представљајући Војску и државу.

Тренутно учествујемо у мисијама "Ресолуте Суппорт" у Авганистану, "ЕУТМ" у Републици Мали, "АТАЛАНТА" код обале Сомалије и "МИНУРСО" у Западној Сахари. Искуства су нам драгоцјена, а настојаћемо да што више нових припадника Војске буде упућено, у складу са правилима. Нагласио бих да ускоро проширујемо наше учешће у ЕУ операцији АТАЛАНТА, слањем једног бординг тима са задатком заштите брода који, под окриљем програма УН превози храну.

Црна Гора је протеклих неколико година реализовала тзв. партнерске циљеве у склопу ПАКП и МАП програма, међутим, као чланица НАТО, добите нове и свакако изазовније, тзв. Циљеве способности чији је нацрт већ стигао у јулу 2016. Што нам конкретније можете рећи о тим Циљевима способности, односно будућем мјесту и улози наших оружаних снага у систему НАТО-а?

Интеграцијом у одбрамбени систем НАТО-а, постајемо дио процеса одбрамбеног планирања Алијансе, кроз који земље чланице усаглашавају величину и способности снага које декларишу за колективну одбрану. Израђен је План интеграције ВЦГ у НАТО у којем су јасно дефинисане обавезе и задаци свих организационих цјелина Министарства одбране и јединица Војске. Успоставили смо добре механизме за праћење реализације обавеза из Плана. Формирана је мјешовита радна група састављена од представника НАТО и Министарства одбране која анализира урађено и дефинише обавезе за наредни период. Чланови радне групе су у дневној комуникацији. Интеграција је процес кроз који су прошле све новопримљене чланице НАТО и она траје неколико година. Циљ је достићи квалитетне стандарде и способности, те због тога нема мјеста журби. Циљевиспособности у вези са Црном Гором су још увијек у фази усаглашавања. Недавно смо имали заједничке консултације са експертским тимом НАТО и очекујемо да врло брзо тај процес буде завршен. Извјесно је да ће наше снаге бити моделоване и оспособљаване тако да одговоре националним задацима и потребама, али и обавезама које проистичу из чланства у НАТО.

Постоји ли могућност да Црна Гора, као НАТО чланица, омогући дуготрајније стационирање дијела војних ефектива земаља-савезница на својој територији, на примјер кроз формирање заједничког Центра за обуку пилота у Голубовцима?

Стациониран је НАТО трупа треба посматрати у ширем геостратешком контексту. Није за очекивати да Црна Гора у догледној будућности буде једна од тих тачака. Главни задатак Центра за обуку пилота хеликоптера је тренажа посада пред њихово упућивање у мисије и обука у другим посебним задацима. Дакле, то не би била база за стационирање снага и средстава за планирање и извођење операција. Сматрам да је почетна идеја о хелиоцентру превазиђена и да није довољно аналитички приступљено том пројекту. Такав подухват умногоме зависи од технике, логистичких капацитета, ресурса итд. Врло брзо ћемо ревидирати тај пројекат и на бази анализа дефинисати јасан план за будућност.

У којем временском року Црна Гора може достићи тражени стандард издвајања за одбрану од 2% БДП-а и да ли ћете Ви као први човјек ВЦГ инсистирати на већим улагањима од досадашњих у Војску и развој њених способности?

Стратегијским документима у области одбране предвиђено је повећање издвајања за одбрамбени буџет из године у годину. До 2024. године планирано је достизање циљног издвајања од два одсто, што је у складу и са Закључцима НАТО Самита у Велсу. Такође, поменутим Дугорочним планом развоја, предвиђена је и динамика опремања и модернизације јединица по годинама, у складу са стратешким планирањем, мисијама и задацима, чиме ће се значајно увећати оперативне способности Војске, односно достизање стандарда НАТО земаља. У Министарству одбране имамо пуну подршку и разумијевање за реализацију тих планова и сигуран сам да ћемо већ ове године имати запажене резултате.

Првенствена улога војске је вођење оружане борбе, а утисак је да је протеклих година та улога, барем у јавном перципирању ВЦГ, стављана у други план у односу на способности војске за дјеловање у разним акцидентим мирнодопским ситуацијама. С тим у вези, колико сте као професионално војно лице задовољни актуелним способностима ВЦГ за самостално вођење оружаних дејстава, посебно са аспекта артиљеријске и ватрене подршке из ваздуха пјешадијским јединицама, вођења противоклопне и противваздухопловне борбе, те могућности вертикалног маневра пјешадијских јединица?

Због глобалне безбједносне ситуације у претходних петнаест година, а посебно на границама држава чланица НАТО и држава које претендују да то постану (тероризам, мигрантске кризе, посљедице климатских промјена...), оружане снаге су приоритетно усмјеравале развој способности за реаговање на ове видове угрожавања безбједности. Највећи број међународних и националних вјежби је био организован за заједничко дјеловање у таквом безбједносном окружењу. У случају Црне Горе, ангажовање снага у међународним мисијама и операцијама, као и други видови интензивне међународне војне сарадње, наметнули су помјерање тежишта у развоју способности за извођење операција нижег интензитета. Другим ријечима, оружане снаге се прилагођавају ризицима и пријетњама које су актуелне, али националним интересима у датом периоду. Тек је у задње вријеме тежиште развоја војних способности НАТО и партнерских држава, усмјерено ка развоју способности за брзо реаговање на оружане кризе и операције високог интензитета. Црна Гора као мала држава, са ограниченим ресурсима за самостално вођење оружане борбе, опредијелила се за колективни систем одбране и пројектовала своју војску у складу са тим. Чланством у НАТО добићемо могућност да рационализујемо наше ресурсе и ојачамо одбрамбени систем тако што ћемо дефинисати које способности ћемо развијати на националном нивоу, а које способности ћемо удруживати у оквиру Алијансе и ослањати се на колективни систем безбједности у случају потребе. Кад су у питању полигони за обуку и гађања, имамо проблема са локацијама, осим за Морнарицу. За копнене снаге имамо полигон у непосредној близини касарне у Пљевљима, који не задовољава све потребе за обуком и вјежбама јединица ранга чете, као и гађањима различитим врстима оруђа. Покренули смо иницијативу у коју су укључене и остале државне институције и чини ми се да смо близу рјешења овог проблема. То значи да ћемо ускоро имати одговарајући полигон који обезбјеђује услове за гађања не само оруђима копнених снага, већ и гађањима из хеликоптера. Свакако да ће то бити велики искорак и да ће обезбиједити динамичнији и квалитетнији развој способности ватрене подршке маневарским јединицама са копна и из ваздуха. Набавком вишенамјенских транспортних хеликоптера, што је приоритет највишег реда у модернизацији, значајно ће се унаприједити мобилност копнених снага и могућност брзог реаговања пјешадијских јединица.

Што је, од циљева предвиђених Стратегијским прегледом одбране и Дугорочним планом опремања јединица ВЦГ новим наоружањем и опремом, у овом тренутку апсолутни приоритет и на чему ћете прво инсистирати?

Врло брзо ћемо приступити изради нове организацијско-формацијске структуре Војске и њеном прилагођавању реалним потребама и обавезама које произлазе из чланства у НАТО. У фокусу ће бити јачање борбене спремности јединица за извођење операција високог интензитета и модернизација. Што се тиче модернизације, највиши приоритети биће набавка вишенамјенских хеликоптера и одговарајуеих борбених возила за копнене снаге, као и конверзија ракетних топовњача у патролне бродове.

Колико је реално да Црна Гора неке од ургентних питања у опремању оружаних снага (борбена оклопна возила, хеликоптери, патролни бродови, осматрачки радар великог домета за надзор ваздушног простора, ракетни систем ПВО кратког-средњег домета) рјешава кроз програме пружања војне помоћи у опреми коју неке од јачих чланица НАТО попут САД, дају другим чланицама, као што је то недавно био случај са донацијом 16 извиђачко-борбених хеликоптера типа ОХ-58Д "Киоwа Wарриор" Хрватској? Да ли се нама нуде такве или сличне донације и под каквим условима?

Да би процес модернизације и опремања Војске био спроведен у разумном року, неопходно је пронаћи одговарајуће моделе. Заједно са новим менаџментом у Министарству одбране интензивно радимо на томе. За опрему за коју имамо опредијељена буџетска средства настојаћемо да путем међудржавних споразума убрзамо и ријешимо најважније набавке. За један дио опреме настојаћемо да користимо механизам донација. Примјера ради, у овој години очекујемо једну значајну донацију савремених борбених возила од Савезне Републике Њемачке.

Да ли треба радити ревизију процјене о перспективности, односно вишку објеката и локација које је користила војска јер су се неке од тих локација које су оглашене неперспективним, у међувремену ипак показале нужним за ефикасно функционисање оружаних снага -примјер базе МВЦГ Пристан у Боки или полигона Радовче? Да ли и када можемо очекивати повратак добровољног служења војног рока у Црној Гори?

Управљање и располагање имовином Војске ће, такође, бити један од приоритета у наредном периоду. На бази детаљних анализа, доћи ћемо до закључка шта су стварне потребе, који објекти имају перспективу, а који не. Неперспективни објекти биће један од важних ресурса, који ћемо користити за модернизацију, али и стамбено збрињавање наших припадника. Сви заједно у Министарству одбране и Војсци као један тим, а тако је једино и могуће, посвећено радимо на томе и већ смо предузели одређене кораке у тој области. Анализираћемо и тренутни размјештај јединица на територији у циљу груписања снага у мање касарни, чиме желимо постићи већу ефикасност јединица и ефективни је располагање ресурсима. Напуштањем неперспективних објеката које сада чувамо и одржавамо остварићемо уштеду средстава која ће се моћи користити за задатке вишег приоритета, а то су обука и модернизација.

Добровољно служење војног рока је идеја која постоји, и прошле године је као пилот пројекат организован двонедјељни камп за младе. Искуства са тог кампа су позитивна. Тимови који се баве питањима људских ресурса у Министарсву одбране и Генералштабу анализирају све аспекте овог пројекта и планирамо да у наредне двије године донесемо одлуку о добровољном служењу војног рока.

Бринућемо о сваком појединцу

Стална обавеза Генералштаба ће, поред обуке и командовања јединицама, бити брига о статусу сваког појединца у Војсци. Сарадња са синдикатима у вези са стандардом припадника Војске и рјешавању статусних питања од општег интереса биће заснована на дијалогу. Морамо учинити све да Војсци вратимо углед и достојанство у друштву које јој припада.

Млади и школовани официри морају добити шансу, и овдје и вани

Најавили сте кадровска освјежења у командом ланцу ВЦГ, али и јачање стручности и способности нашег војног особља које ће убудуће радити у НАТО ланцу руковођења и командовања. Како намјеравате да то постигнете с обзиром на то да Црна Гора нема властити систем школовања војног кадра?

У свом првом обраћању на дан пријема дужности јасно сам поручио да ће свако у ланцу командовања имати своју шансу да се докаже. Мој циљ је да се окружим најспособнијим сарадницима, који ће моћи да одговоре предстојећим изазовима и операционализују задатке који пред њих буду постављени. лако су кадрови у Црној Гори један од највећих изазова, у Војсци ипак има младих и способних кадрова, школованих на најпрестижнијим војним академијама у свијету и са богатим искуством у међународним мисијама и операцијама, који ће уз савјете њихових старијих колега чинити успјешан тим који ће моћи одговорити свим постављеним задацима. Мотива неће фалити, Војска ће постати институција која пружа одличне шансе за каријеру, како у земљи, тако и у иностранству, кроз ангажовање у НАТО штабовима или војњм представништвима Црне Горе у међународним командама и организацијама. Млађи и школовани кадрови, са израженим лидерским способностима, морају добити шансу. Постоји одређени број старјешина који дуги низ година обављају исте дужности, што природно доводи до замора и засићености. Потрудићемо се да направимо што више ротација, како би систем добио нову енергију и снагу.