Промоција публикације “Потенцијали културне баштине Црне Горе - економска валоризација”

Публикација Министарства културе “Потенцијали културне баштине Црне Горе - економска валоризација” представљена је синоћ у Подгорици.

Говорећи о потенцијалима црногорског културног насљеђа за будућа улагања министар културе проф. мр Јанко Љумовић је рекао: “Интерскеторска сарадња у области културне баштине представља изазов за успостављање сарадње и развој пројеката који интегрисано третирају питања културне баштине, просторног планирања, културног туризма и одрживог развоја. Она је тест цјелокупном друштву које треба да покаже зрелост, тако што ће се стратегијски и интензивно бавити овом темом. Просторни менаџмент инстититуционалног дјеловања укључује проактиван однос на националном, локалном и међународном нивоу, укључује, даље, јавни, приватни и цивилни сектор, укључује доносиоце одлука, али и саму заједницу, укључује стручњаке и публику, укључује домаћу и међународну јавност, укључује и јавне облике финансирања, али и међународне фондове, те интерес бизнис сектора да се укључи у процес заштите.”

“Културна географија Црне Горе одликује се богатством имена која свједоче разнолике цивилизацијске вриједности и искуства. Прожимање култура јесте изазов интеркултуралности, о чему нам најбоље свједоче умјетници, публика и различити артефакти наше културног насљеђа. То је простор узбудљивог и то је покретачка снага нашег идентитета,” истакао је министар Љумовић.

Министар је додао и да је: “Економска валоризација која се базира на културној баштини један од приоритета Министарства културе Црне Горе и један од основа културне политике. Можемо рећи да до скоро није постојала перцепција културне баштине као фактора економског развоја. Инвестициони пројекти и државна улагања покренута након обнове независности, значајно доприносе промјени стања у културној баштини. Осим државе, битна средства нуде се и од стране европских фондова, која се код нас још увијек недовољно користе. Поред тога, неопходно је отворити тему и улоге бизнис сектора за развојну промјену стања културне баштине у Црној Гори. Потребно је још интензивније развијати процес аплицирања и развој пројеката који имају међународни карактер и који ће користити средства од међународних пројеката и институција. То је посебно изражено по питању средстава предприступне помоћи (ИПА) из европских фондова, као средстава екстерног финансирања, чији је степен искоришћености на ниском нивоу.”

Мр Александар Дајковић, генерални директор Директората за културну баштину је, представљајући публикацију рекао: “Овај вид валоризације, повезан са одрживом намјеном, а у складу са поштовањем конзерваторских принципа, управо је пут за који вјерујемо да доприноси унапређењу, заштити и очувању културних добара, која по својој основној функцији, архитектонском изразу и локацији чине неодвојиви дио простора у којем се налазе. Правећи отклон од традиционалног гледишта, које заступа тезу непостојања економских бенефита које баштина носи, а ослањањући се на принципе развоја културног туризма, али и потребу успостављања савремене намјене објектима који су у прошлости коришћени за сврхе које нијесу усклађене са модерним токовима живота, покушаћемо да представимо сегменте црногорске културне баштине чији мултидисиплинарни значај указује на могућност ревитализације, кроз успостављање приватно-јавних партнерстава и других модела удруживања, за добробит цјелокупне заједнице”.

Генерални директор Дајковић је представио и успјешно реализован пројекат рестаурације Утврђења Бесац у Бар, за који је из државног буџета и средстава Европске уније обезбијеђено око 800.000 еура. Након потпуне реализације овог пројекта Центар за културу Бар, ће Утврђење користити у сврху развоја кулртурног туризма.

У публикацији је представљено 27 културних добара и 3 потенцијална која могу бити економски валоризована у туристичке, али и друге сврхе: Градски бедеми - остаци Оногошта у Никшићу, Ганића кула у Рожајама, Гранд хотел, бивша “Локанда” на Цетињу, Канли кула у Херцег Новом, Кућа Мирослава Штумбергера у Баошићима, Кула Баја Пивљанина у Котору, Кула Волтица у Никшићу, Љетњиковац књаза Николе у Никшићу, Цитадела Улцињ, Љетњиковац краља Николе на Љесковцу на Цетињу, Твђава Цитадела Мелазуна у Херцег Новом, Твђава Могрен у Будви, Сахат кула у Улцињу, Сахат кула у Подгорици, Славјанска читаоница у Доброти, Стари град Бар, Тамница Јусовача на Драчу, Форте Маре у Херцег Новом, Тврђава Горажда у Котору, Тврђава Космач у Брајићима, Тврђава Рибница у Подгорици, Тврђава Шпањола у Херцег Новом, Утврђење Грможур у Вирпазару, Утврђење Нехај са Црквом Св. Димитрија у Сутомору, Тврђава Лесандро на Скадарском језеру, Владичина кула на Каручу на Цетињу, Утврђење Жабљак Црнојевића на Скадарском језеру, Задужбина Љубатовића са Црквом Св. Димитрија у Рисну, Зграда Монопола дувана у Бару и Зграда затвора у Котору.