Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Предсједник Марковић о сто дана Владе: Изазовима смо одговорили на ваљан и адекватан начин

Премијер Душко Марковић оцијенио је да Влада у првих стотину дана није имала прилику да дјелује у околностима фер плеја уобичајених за првих стотину дана већ је бавећи се од првог дана комплексним питањима која треба да обезбиједе политичку, економску и финансијску стабилност радила посвећено и досљедно изборим обећањима о својим опредјелјенјима.



Премијер је рекао да је Влада дјеловала од почетка у сложеним унутрашњим и вањским околностима.

„То је амбијент у којем смо ми започели мандат и вјерујем да смо свим тим изазовима у ових сто дана одговорили на ваљан начин. Не у потпуности, али на ваљан и на адекватан начин“ – рекао је предсједник Владе вечерас у емисији „Жива истина“ емитованој на Радију „Антена М“ и Телевизији „Прва“ поводом сто дана Владе. 



Предсједник Владе се захвалио политичким лидерима и министрима из странака чланица владајуће коалиције на нажном доприносу раду Владе и остваривањи циљева и нивоа резултата Владе.

Говорећи о околностима у којима је Влада почела да ради Премијер је посебно истакао потребу фискалне консолидације. Рекао је да први резултати указују да је ријеч о добром и кредибилном плану који је већ дао резултате. 



Аутопут и инвестиције

На питање о градњи аутопута и о инвестицијама предсједник Владе је рекао да је опредјељење Владе да ове године радови буду убрзани, да су у том смислу већ предузети одређени кораци и да је спреман и даље да се лично ангажује на том плану. Предсједник Владе је поменуо и друге инвестиције посебно Портонови и Порто Монтенегро рекавши да подаци о новим радним мјестима која ће бити отворена у овим ресурсима показују да мјере Владе нијесу зауставиле развој. 



Предсједник Владе је рекао да се и наша европска агенда остварује веома динамично.

„Отворили смо у децембру два поглавља и вјерујем да ћемо сада до средине године отворити још два и могуће затворити још једно поглавље“ – рекао је предсједник Владе.

Учлањење у НАТО

Говорећи о нашим евроатлантским интеграцијама предсједник Владе је рекао да су заједничка очекивања и процјене, и НАТО-а и Црне Горе, да ће наша земља постати чланица Сјеверноатлантске алијансе до средине маја.

„Дакле једнодушна је оцјена да је Црна Гора зрела за чланство и да је ово тренутак кад треба потврдити ту чињеницу финализацијом процеса на Самиту НАТО-а у Бриселу 25. маја” – рекао је премијер. Он је објаснио да се у црногрском парламенту може донијети одлука о чланству и прије него што буду окончане свих 28 ратификација Протокола о приступању.

„Нема правила, нити прописа којим се дефинише да Црна Гора мора да чека сваку ратификацију. У зависности од процјене може се одлука урадити у сваком тренутку и прије свих ратификација, ако би нас рокови на то опредијелили, пошто нема ограничења на нивоу НАТО-а да морамо да чекамо да се заврше све процедуре па да ми донесемо одлуку у Парламенту о чланству” – казао је предсједник Владе у емисији „Жива истина“.

На питање да ли очекује да би тај чин одлучивања у Парламенту могао да буде скопчан са допунским безбједносним ризицима, предсједник Владе је рекао да је сигуран да ће тај тренутак бити разлог да анти-НАТО снаге покажу своје политичко расположење.

„А можда и спремност да то расположење има онај садржај који је недемократски и праћен можда неким безбједносним ризицима. Ми сигурно нећемо дозволити такву врсту понашања то је уставно право Парламента и право већинске Црне Горе. Пет година унутар земље водимо дијалог о томе и не ради се о скривеном плану нити о адхок ситуацији и политици. Ријеч је о нашем трајном опредјелјенју након обнове независности и нећемо дати прилике ником да угрози финализацију овога процеса”, казао је премијер. Он је истакао да се ускоро очекује и завршетак процедура ратификација Приступног протокола и у преостале три чланице Алијансе које то још нису обавиле.

„Сједињене Америчке Државе су отпочеле ту ратификацију и како сам разумио, само је још једно именовање у кабинету предсједника Трампа на дневном реду прије гласања о нешем Протоколу. Шпанија је такође ту процедуру започела и то очекујемо да буде ускоро окончано. У Холандији је процедура нешто дужа али то је ствар њихових унутрашњих процеса и није везано за Црну Гору, надам се да ће те процедуре бити уклопљене у овај укупни оквир”, констатовао је предсједник Владе и додао да је чланство у НАТО-у цивилизацијско и демократско опредјељење, те да су противници црногорског интеграционог пута спремни на сваку врсту деструкције.

„Деструкцију државе, политичког система и угрожавање демократије. Ту опасност су препознале и друге земље чланице Европске уније и НАТО-а”, казао је премијер и објаснио да се Црна Гора опредијелила за европски и евроатлантски курс и да на њему чврсто стоји.

„Ми желимо да као земља Балкана будемо дио европске и евроатлантске породице развијајући истовремено добре односе са сусједима и да радимо на стабилнсти региона и сарадњи унутар региона и да Балкану, као што смо и Црној Гори, обезбједимо европску и евроаталнтску перспективу” – поручио је премијер Марковић и истакао да сматра да ће доћи вријеме да сви то прихвате онако како и треба.

„Када Црна Гора постане чланица НАТО-а, сматрам да ће и Русија ту нову околност уважити и отпочети дијалог са црногорском Владом о враћању наших односа на некадашњи ниво. Ми смо спремни за то, и ово наше ЗА НАТО није портив Русије, али нека опросте сви, и са глобалне и регионалне политичке сцене, Црна Гора има право да бира свој пут. Већинска Црна Гора је изабрала и стоји досљедно на њему и ту позицију ћемо бранити демократским средствима без обзира ко био на другој страни” – закључио је на ову тему предсједник Владе Душко Марковић.

Позив опозицији

Одговарајући на питања о политичкој ситуацији у Црној Гори и о понуди опозицији да уђе у Владу предсједник Марковић је рекао да ти његови поновљени позиви подразумијевају претходни повратак опозиције у Скупштину. Додао је да те поруке саопштава и у име Владе и у име странке у којој је замјеник предсједника не представљају поруке за краткорочну потребу већ су израз политичке одговорности и приступа који треба да омогући у Црној Гори већи ниво консензуса и политичке кохезије и да је то главни резон за такву понуду. 



„Дакле мој позив није позив да неко дође директно у Владу. Он је прије свега усмјерен према странкама европске и евроатлантске оријентације“ – рекао је предсједник Владе прецизирајући да се позив односи на странке УРА-у, СДП, Демос, СНП и Демократе.

„Ова понуда се не односи на Демократски фронт. Демократски фронт је групација која води антидржавну политику. Она има за циљ да дестабилизује Црну Гору, она има за циљ да заустави Црну Гору на њеном европском и евроатлантском путу и она има за циљ, слободно ћу рећи у овој емисији, да дође на власт мимо демократских правила и процедура и да то уради практично на револуционаран начин не признавајући институције, компромитујући институције и покушавајући да се на власт дође без избора или само тамо гдје они мисле да могу побиједити“ – рекао је предсједник Владе.


СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ


Да ли вам је садржај ове странице био од користи?