- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Интервју Генералног директора Директората за разво...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју Генералног директора Директората за развој националног бренда и заштиту потрошача Јова Рабреновића
Објављено: 23.03.2017. • 14:55 Аутор: Министарство економије
Недавно је одржана трећа Конференција о националном брендирању Црне Горе у Будви у организацији Министарства економије. Било је ријечи о позиционирању Црне Горе у очима иностране јавности кроз културу, туризам, иновације, архитектуру, спорт, као и који су то савремени инструменти комуникације и националног брендирања.
Будући да смо на самом почетку процеса изградње националног бренда, који су то кораци који нас чекају и које ћете ви као Директорат за развој националног бренда предузети у том правцу?
Први и основни корак који смо ми у Министарству економије урадили, поред кадровског попуњавања људима који добро познају процес брендирања, је да се спроведу активности на избору знака националног бренда. Из тог разлога смо прошле године изабрали знак који треба да буде коришћен у процесу брендирања и који ће бити у примјени на свим производима и свим предметима за које одлучимо да треба да носе знак националног бренда. Други корак је усвајање Закона о националном бренду, да би се на прави начин уредио однос између Министарства економије и предузећа, појединаца и сл. која треба да користе знак националног бренда. Трећи корак је израда Стратегије националног брендирања, која треба да обухвати све битне елементе националног брендирања. Ту предстоји велики посао око умрежавања свих институција, приватног, јавног и НВО сектора и свих осталих институција које могу заједнички да раде на процесу брендирања Црне Горе. Након доношења Закона о националном бренду, најзначајнији корак који слиједи је дефинисање примјене логотипа подзаконским актима, како би на тај начин што више популаризовали само брендирање државе, његов значај, и како би наше компаније до краја године изашле на инострано тржиште са знаком националног бренда на својим производима.
У марту прошле године на Међународном конкурсу за избор идејно-графичког рјешења визуелног идентитета националног бренда Црне Горе Министарство економије је изабрало логотип националног бренда. Које су биле главне водиље у изради логотипа?
Министарство економије је формирало Комисију од седам чланова у којој су били професори факултета, представници Министарства економије и референтни људи из области брендирања и дизајна. Главни услови за конкурисање у креирању идејног рјешења били су да логотип мора осликавати црногорску историју, традицију, менталитет и основне друштвене вриједности. На првом конкурсу пристигла рјешења нијесу задовољавала наше захтјеве, а за други конкурс су стизала рјешења из читавог свијета, између осталог Западне Европе и Канаде. Аутор побједничког рјешења је професор на Архитектонском факултету у Београду, Владимир Ковач. Знак господина Ковача представља уједно и орла у полету, са високо уздигнутим крилима, као заштитника државе, представља у једном смислу и црногорски плес Оро, са високо подигнутим рукама, затим круг као савршени облик, али и феникса који се уздиже из пепела.
Ко су потенцијални корисници који могу стећи право на добијање овог знака и на који начин га могу користити?
Што се тиче државне управе, њени органи ће моћи да користе овај знак без специјалне процедуре. Остали кандидати за коришћење знака, у које спадају привредна друштва, физичка лица, спортски колективи, познати умјетници и сл., имаће одређену процедуру која ће бити дефинисана законом. Знак није дозвољено користити у вјерским и политичким активностима. Осим тога, посебно дефинисана су друштва и појединци од великог значаја за државу, која ће моћи да користе знак националног бренда без посебне процедуре и без обавезе испуњавања ригорозних услова за коришћење овог знака.
Да ли планирате увођење одређених мјера подршке друштвима или појединцима који ће промовисати Црну Гору као бренд, као туристичку дестинацију или слично?
У овом тренутку сматрамо да је довољна мјера додјела знака на коришћење друштвима или појединцима за које сматрамо да испуњавају одређене услове, из простог разлога што производ на којем се налази знак националног бренда на иностраном тржишту добија знатно већу вриједност. Да би једна компанија добила овај знак на коришћење они свакако морају унаприједити свој процес производње и свој маркетиншки процес, што свакако утиче на побољшање цјелокупне понуде и повећање извоза.
Који су то економски и друштвени бенефити које можемо очекивати од овог процеса?
Друштвени и економски бенефити су значајни у сваком погледу, јер се овим процесом подстичу сви предузимљиви и инвентивни становници Црне Горе да улажу у своје дјелатности и да на тај начин добију помоћ од државе. Свакако, национално брендирање ће утицати на побољшање имиџа и појединаца и компанија. Такође, за све будуће инвеститоре развијен национални бренд је од велике вриједности и показује да једна држава размишља дугорочно о комплетном друштвеном, политичком и економском систему.
Које факторе узимате у обзир при изради стратегије за национално брендирање?
Израда стратегије у великом дијелу зависи од истраживања која треба да буду спроведена на интерној и екстерној јавности. Неопходно је испитати какве су перцепције и домаћег и иностраног становништва када је у питању Црна Гора и њен имиџ, идентитет и остале битне карактеристике за државу, као и који су то наши кључни потенцијали и конкурентски идентитет, у којим областима се може највише урадити. На основу тих фактора ове године биће спроведено врло опсежно истраживање, а затим и стратегија.
Шта препознајете као најзначајније адуте које Црна Гора тренутно има, а који нам могу помоћи у процесу националног брендирања?
Црна Гора има огроман спектар материјалних и нематеријалних вриједности. На сваком кораку смо свједоци да има пуно потенцијала које треба брендирати, а који могу бити од великог значаја у развоју националног бренда. Тешко је издвојити пар кључних адута, будући да смо држава која има све елементе успјешног националног бренда, само што неки од њих нијесу још увијек валоризовани. Туризам је само један од значајних елемената, а ту су и људски ресурси, извозне могућности, квалитетни производи, квалитетни институционални оквири, културно-историјско насљеђе, фантастични митови и легенде који чине есенцију брендирања модерних држава… Јако је велики број вриједности које увијек можемо искористити.
Колико имиџ читавог региона бивше Југославије утиче на обликовање имиџа Црне Горе као самосталне државе?
Нажалост, државе бивше Југославије вуку један негативно обојен имиџ захваљујући дешавањима 90-их година. Самим тим, и Црну Гору, као и остале државе региона, најчешће вежу за једно турбулентно и проблематично вријеме. Управо то је један од кључних разлога за ребрендирање државе у складу са њеним есенцијалним вриједностима и потенцијалима.
На Конференцији о националном брендирању у Будви замјерено је што већина приватних компанија и државних органа који излазе на дигитално тржиште и воде профиле на друштвеним мрежама немају своју стратегију онлине кампање. Посебно су истакнути многи пројекти који се започну а потом не ажурирају, што производи негативне ефекте. Која би била Ваша препорука приватним компанијама и државним институцијама у домену рада на дигиталном маркетингу?
Дигитални маркетинг је будућност маркетинга. Све веће компаније и тржишта прелазе на дигитални маркетинг, и то је већ ствар тржишта и пословне оријентације. Моја препорука свакоме ко има капацитете и могућности је да се озбиљно посвети дигиталном маркетингу.
Делегација Мнистарства економије учествовала је на Берлинском економском форуму у периоду од 9. до 12. марта гдје је по први пут представљен логотип националног бренда на међународном нивоу, као и потенцијали за развој националног бренда Црне Горе. Какви су Ваши утисци?
Берлински економски форум је један од најважнијих догађаја који се баве темом националног брендирања, имајући у виду да је то веома престижан догађај. Црна Гора је остварила велики успјех самим учешћем и представљањем досадашњег искуства у развоју националног бренда. Утисци осталих учесника су били заиста позитивни, будући да до сада нијесу били довољно упознати са потенцијалима које наша земља има. Исказано је велико интересовање за посјету Црној Гори како би се боље упознали са свим њеним љепотама и потенцијалима.
Имајући у виду да је брендирање широк појам и да су фактори утицаја многобројни, на који начин појединци и цјелокупно друштво могу допринијети процесу националног брендирања?
Прво би било да сви говоримо о својој држави на позитиван начин, јер само на тај начин можемо изградити њен идентитет и доживјети своју државу онако како интимно и осјећамо, као лијепу и вриједну земљу. Управо из тог разлога би требало радити на едукацији људи о значају изградње идентитета, јер идентитет појединца без развијеног идентитета државе не може да постоји. Ипак смо сви ми синови и кћери овог подручја и морамо у том смислу бити у потпуности вјерни и лојални својој држави. Ипак, ако другима не говоримо лијепо о својој држави, самим тим не говоримо лијепо ни о себи.
У којој мјери имиџ локалних заједница утиче на репутацију државе као бренда и која би била Ваша порука локалним самоуправама и привредницима у том домену?
Свака локална активност изузетно утиче на имиџ читаве државе. Развој појединачних брендова градова итекако може да утиче на сам национални бренд. Ми смо законом предвидјели и брендирање градова и регија у Црној Гори. То је устаљена пракса у свијету и једна од врло важних активности. Из тог разлога, локалне самоуправе морају уложити у брендирање градова како би на тај начин привукли све оне циљне групе које су од значаја за развој једног подручја. Самим тим нас јако радују информације да поједини градови већ раде на изради стратегије о брендирању градова.
Аутор: Александра Мркаић
Оригинални интервју можете погледати овдје.
Везани чланци:
Извјештај о спроведеној јавној расправи - Закон о измјенама и допунама Закона о услугама 30.12.2024.
Завршена друга Обука о корпоративном управљању 20.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?