Саопштење: Конференција “Кодификација грађанског права у Црној Гори”

Министарство правде Црне Горе и Црногорска академија наука и умјетности, у сарадњи са АИРЕ центром из Лондона, организовале су данас конференцију на тему “Кодификација грађанског права у Црној Гори”, у хотелу Хилтон у Подгорици.

Конференција је организована под покровитељством амбасаде Уједињеног Краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске у Црној Гори.

Један од атрибута црногорског правног поретка јесте да грађанско право у Црној Гори није кодификовано у грађански законик, за разлику од неких других држава које, као и Црна Гора, слиједе традицију европског континенталног права, попут Француске, Аустрије, Њемачке, Швајцарске, Италије, Холандије, Мађарске, Пољске, Чешке, Украјине или Руске Федерације, које су се опредијелиле за грађанскоправну кодификацију.

Историјски гледано, друштвени контекст држава које су кодификацијом тежиле заокружити своје грађанско право упућивао је, интер алиа, на потребу изградње или јачања националног јединства, интегритета државе и друштва, али и на потребу економске валоризације друштва кроз привредни развој и, с тим у вези, на разлоге јачања правне сигурности. У том историјском контексту, на скали цивилизацијских вриједности Европе, нимало не заостаје Општи имовински законик за Књажевину Црну Гору из 1888. године правника, правног историчара, енциклопедисте, етнографа и социолога Валтазара Богишића.

Од тог времена па све до данас, Црна Гора није извршила кодификацију грађанског права.

Друштвени тренутак у Црној Гори данас, поред такозваних традиционалних разлога за грађанскоправну кодификацију, уводи на сцену и два нова елемента.

Први елемент је императив усаглашавања црногорских прописа и правне праксе са европском правном тековином (ацqуис цоммунаутаире), с једне стране, и праксом Европског суда за људска права, с друге стране, који својом надзаконском правном снагом доминантно усмјеравају црногорски правни поредак.

Други елемент о коме треба водити рачуна јесте настојање унутар саме Европске уније за што већим степеном хармонизације грађанског права, посебно уговорног права и одштетног права.

Стога, конференција је имала за циљ, између осталог, и да препоручи пажњи размишљање о потреби формирања националне комисије, која би, по угледу на наше европско окружење, темељито, свеобухватно, студиозно и дугорочно порадила на стварању основа за кодификацију црногорског грађанског права. Према мишљењу еминентних правника, предности грађанскоправне кодификације значајно премашују евентуалне недостатке, а предности јесу: концентрисана разрада уставних начела грађанског права; већа приступачност и лакша прегледност рјешења када су на једном мјесту него онда кад су расута у различитим законима; уклањање током обједињеног регулисања постојећих нејасноћа, празнина и противријечности и предупређивање њиховог појављивања, као и потребе за усклађивањем; формирање општих правних норми, важећих за све или низ дјелова, поштеђеност од понављања истих норми свуда тамо гдје су релевантне; боља видљивост начела која прожимају низ дјелова, као и боља прегледност тога гдје, у којим дјеловима и каква су одступања од начела потребна; стварање општег оквира и ослоних тачака за посебно законодавство.

У уводном обраћању присутнима су се обратили потпредсједник Владе за политички систем, унутрашњу и вањску политику и министар правде Зоран Пажин, британски амбасадор у Црној Гори Иан Витинг, предсједник Црногорске академије наука и умјетности Драган Вукчевић и програмска менаџерка за Западни Балкан у АИРЕ центру из Лондона Биљана Браитхwаите.

Конференција је окупила како теоретичаре, тако и практичаре, а међу њима судије, адвокате, професоре са правних факултета, представнике законодавне власти и угледне правнике.