- Влада Црне Горе
Министарство просвјете, науке и иновација Зувдији Хоџићу уручено Мирослављево јеванђеље
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Зувдији Хоџићу уручено Мирослављево јеванђеље
Објављено: 01.04.2017. • 18:13 Аутор: Министарство културе
Државна награда Мирослављево јеванђеље за 2016. годину уручена је у Бијелом Пољу књижевнику Зувдији Хоџићу. Награду је уручио проф. мр Јанко Љумовић, министар културе.
Обраћајући се присутнима, министар Љумовић је истакао значај Мирослављевог јеванђеља за црногорску културу: »Настало концем XИИ вијека, највјероватније у Манастиру Св. Петра поред Бијелога Поља, у посљедњем даху величанствене Дукљанске краљевине, овај предивни Пергаментни кодекс представља један од најважнијих дјелова богатог мозаика црногорске културе. Загледавши с ове дистанце, у вријеме прије и послије настанка овог Јеванђелистара, увиђамо вјековно преплитање културних образаца – од предроманичких, романичких или византијских стилова, до оних предивних оријенталних и исламских; што је овоме простору оставило необориве доказе о плодотворном сусрету различитости, чиме и данас можемо представљати примјер чак и оним друштвима чије је етничко шаренило много сведеније.“
“Роман “Сви моји” јесте својеврсни исјечак из времена који показује колико је сáмо трајање једног неунисоног просотра условљено његовом способношћу да налази тачке спајања различитих културних традиција. Тај социо-културолошки механизам мора увијек бити у основи сваке стратегије једног друштва какво је наше, а које тежи интеркултуралности различитости, јер интеркултуралност доприноси прогресу више од свих декларација и повеља. И као што нам свака страница Мирослављева јеванђеља показује да се управо синергијом различитих умјетничких и културних утицаја остварују високи естетски домети, тако нас и језичко, стилско и идејно разногласје савремене литературе чини пријемчивијим за прихватање различитости, што је први предуслов за хармонизовани суживот.” рекао је министар Љумовић о дјелу Зувдије Хоџича.
“Двије ствари одређују мисли и радње људи; једно је природа, друго је култура – записао је Иполит Тен. Мијењали су се клима и времена, царства и државе, уздизале се и нестајале али је мисија умјетника увијек била иста: оплеменити себе и друге, учинити свијет љепшим и бољим. Свеједно да ли то чине пером, кичицом, мистријом, обрађивањем грубог камена, уграђивањем у темеље Пантеона или сизифовским гурањем уз своје брдо - умјетници што више дају – више и имају; што њихова дјела више припадају другима – све су више и наша. Зато су наши и „Мирослављево јеванђеље“ и фреска „Гавран храни пророка Илију“, и „Мисал“ Ђон Бузукуа, и минијатурни Куран из Хусеин – пашине џамије, и слике Трипа Кокоља, и епска платна Лубардина, и епски спјев Авда Међедовића. Зато и ја Мирослављево јеванђеље сматрам својим, зато и ову награду доживљавам као признање умјетничком дјелу али и потврду мултикултуралности и мултиетичности нашег друштва, љепоте живљења и стварања у Црној Гори. На то смо сви с разлогом поносни.” рекао је лауреат Хоџић, захваљујући на додијељеном признању.
Присутне је поздравио и предсједник Општине Александар Журић, који је рекао: “Бијело Поље је и те како свјесно части да додјељује награду тако престижног имена као што је то Мирослављево јеванђеље. А вечерас је срећно што је додјељује пријатељу нашег града, сјајном пјеснику, приповједачу, риманописцу и изванредном човјеку. Јер вечерас је академик Зувдија Хоџић само лауреат, а већ од сјутра чувар те наше награде која му је додијељена, а самим тим и чувар наше културне историје. Његова животна биографија, дјело, доказани однос према Црној Гори, њеној судбини и стремљењима најсигурнији је показатељ да ова награда иде у руке које ће знати да је чувају.”
Како се наводи у образложењу, које је је у име жирија проћитао Богић Ракочевић: “Оно што је архивирано у пишчевом сјећању каткад покушава досећи дозу спектакуларности. Хоџићевом књигом доминира лично, субјективно и ради се о дијалогу са сопственом прошлошћу, али њоме провијавају и фантастични слојеви. Овдје су фикција и аутобиографија сагласне. Хоџићева нарација не престаје се одазивати на стварност, а њена динамика захтијева стрпљивог читаоца. Књига „Сви моји`` препуна је разних авантура. У њој се спаја оно давнашње и садашње.”
Жири за додјелу награде Мирослављево јеванђеље за 2016 .годину чинили су: Младен Ломпар, предсједник и чланови Милорад Поповић, Јованка Вукановић, Живко Андријашевић и Богић Ракочевић.
Обраћајући се присутнима, министар Љумовић је истакао значај Мирослављевог јеванђеља за црногорску културу: »Настало концем XИИ вијека, највјероватније у Манастиру Св. Петра поред Бијелога Поља, у посљедњем даху величанствене Дукљанске краљевине, овај предивни Пергаментни кодекс представља један од најважнијих дјелова богатог мозаика црногорске културе. Загледавши с ове дистанце, у вријеме прије и послије настанка овог Јеванђелистара, увиђамо вјековно преплитање културних образаца – од предроманичких, романичких или византијских стилова, до оних предивних оријенталних и исламских; што је овоме простору оставило необориве доказе о плодотворном сусрету различитости, чиме и данас можемо представљати примјер чак и оним друштвима чије је етничко шаренило много сведеније.“
“Роман “Сви моји” јесте својеврсни исјечак из времена који показује колико је сáмо трајање једног неунисоног просотра условљено његовом способношћу да налази тачке спајања различитих културних традиција. Тај социо-културолошки механизам мора увијек бити у основи сваке стратегије једног друштва какво је наше, а које тежи интеркултуралности различитости, јер интеркултуралност доприноси прогресу више од свих декларација и повеља. И као што нам свака страница Мирослављева јеванђеља показује да се управо синергијом различитих умјетничких и културних утицаја остварују високи естетски домети, тако нас и језичко, стилско и идејно разногласје савремене литературе чини пријемчивијим за прихватање различитости, што је први предуслов за хармонизовани суживот.” рекао је министар Љумовић о дјелу Зувдије Хоџича.
“Двије ствари одређују мисли и радње људи; једно је природа, друго је култура – записао је Иполит Тен. Мијењали су се клима и времена, царства и државе, уздизале се и нестајале али је мисија умјетника увијек била иста: оплеменити себе и друге, учинити свијет љепшим и бољим. Свеједно да ли то чине пером, кичицом, мистријом, обрађивањем грубог камена, уграђивањем у темеље Пантеона или сизифовским гурањем уз своје брдо - умјетници што више дају – више и имају; што њихова дјела више припадају другима – све су више и наша. Зато су наши и „Мирослављево јеванђеље“ и фреска „Гавран храни пророка Илију“, и „Мисал“ Ђон Бузукуа, и минијатурни Куран из Хусеин – пашине џамије, и слике Трипа Кокоља, и епска платна Лубардина, и епски спјев Авда Међедовића. Зато и ја Мирослављево јеванђеље сматрам својим, зато и ову награду доживљавам као признање умјетничком дјелу али и потврду мултикултуралности и мултиетичности нашег друштва, љепоте живљења и стварања у Црној Гори. На то смо сви с разлогом поносни.” рекао је лауреат Хоџић, захваљујући на додијељеном признању.
Присутне је поздравио и предсједник Општине Александар Журић, који је рекао: “Бијело Поље је и те како свјесно части да додјељује награду тако престижног имена као што је то Мирослављево јеванђеље. А вечерас је срећно што је додјељује пријатељу нашег града, сјајном пјеснику, приповједачу, риманописцу и изванредном човјеку. Јер вечерас је академик Зувдија Хоџић само лауреат, а већ од сјутра чувар те наше награде која му је додијељена, а самим тим и чувар наше културне историје. Његова животна биографија, дјело, доказани однос према Црној Гори, њеној судбини и стремљењима најсигурнији је показатељ да ова награда иде у руке које ће знати да је чувају.”
Како се наводи у образложењу, које је је у име жирија проћитао Богић Ракочевић: “Оно што је архивирано у пишчевом сјећању каткад покушава досећи дозу спектакуларности. Хоџићевом књигом доминира лично, субјективно и ради се о дијалогу са сопственом прошлошћу, али њоме провијавају и фантастични слојеви. Овдје су фикција и аутобиографија сагласне. Хоџићева нарација не престаје се одазивати на стварност, а њена динамика захтијева стрпљивог читаоца. Књига „Сви моји`` препуна је разних авантура. У њој се спаја оно давнашње и садашње.”
Жири за додјелу награде Мирослављево јеванђеље за 2016 .годину чинили су: Младен Ломпар, предсједник и чланови Милорад Поповић, Јованка Вукановић, Живко Андријашевић и Богић Ракочевић.
Везани чланци:
Школе добијају заштитаре 30.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?