Потпредсједник Владе и министар пољопривреде Милутин Симовић говорио на конференцији “Примијењена наука о храни за студенте”

Производња и безбједност хране представљају велике и вишеструке изазове, како на глобалном нивоу, тако и на нивоу Црне Горе као мале земље која креира европску архитектуру институција и ствара перспективу за одрживу и конкуретну производњу и раст запослености. Да би се у томе успјело, потребно је да поруке знања буду несебично подијељене са свима у ланцу овог система, оцијенио је потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић.

О наведеним изазовима, али и потреби да се стечена знања и вјештине младих људи који се образују у области хране примијене у корист тог сегмента економског развоја, Симовић је данас говорио као гост на завршној конференцији пројекта “Примијењена наука о храни за студент Сци – Фоод”, одржаној у оквиру Дана истраживања на УДГ. Пројекат имплементира Факултет за прехрамбену технологију, безбједност хране и екологију, управо у циљу побољшања трансфера знања и истраживања у овој области.

Говорећи о производњи хране, са аспекта глобалног изазова смањења броја гладних на свијету, Симовић је указао на значај коришћења сваке могућности да се повећа производња хране. Посебно је истакао потребу сталног побољшања система безбједности хране, у контексту глобалних токова везаних за појаве болести које не познају границе, али и локалних у смислу развијања свијести за примарну одговорност сваког субјекта који се бави производњом и прометом хране.

Симовић је подсјетио да је политика безбједности хране на нивоу ЕУ настала као резултат одговора на те изазове. “То је систем који успоставља Црна Гора, не само као израз опредјелјенја да усаглашавамо наше политике са ЕУ, већ, прије тога, као одговор на нашу унутрашњу потребу, потребе нашег друштва, потрошача, туриста”, казао је министар Симовић. Он је оцијенио да се на плану усклађивања прописа са захтјевном регулативом ЕУ постигло доста, али да је то лакши дио посла, те да нам предстоји захтјевнији пут имплементације.

Посебан изазов у креирању европске архитектуре система безбједности хране у Црној Гори, како је истакао, био је посао на оснивању нових институција, јачање административних и лабораторијских капацитета, и то на начин како се то захтијева и у већим европским државама и у времену када је требало смањивати јавну потрошњу. “То је био велики изазов, али када је у питању безбједност хране, нема другог рјешења. Градили смо тај систем, у форми која одговара нашој држави, али знајућу да морамо све то учинити одрживим, тако што ћемо отворити Црну Гору, угостити што већ број туриста који ће бити потрошачи наше хране, тако што ћемо побољшати инвестицини амбијент, проширити тржиште, стварајући претпоставке за извоз кроз туризам, али и извоз на регионално и шире тржиште. Да би у свему томе успјели, врло је важно да поруке знања буду несебично подијељене са свима у том ланцу. Порука мора да допре до фармера, до прерађивача, до оних који се баве прометом и услуживањем хране, па до оних који раде у лабораторијама. На знању мора да почива и државна администрација. На знању, а не бирократским вјештинама”, казао је министар Симовић.

Он је изразио задовољство што је дио резултата на успостављању нових институција, конкретно лабораторија, везан и за Универзитет Доња Горица. “Сугуран сам да ћемо заједно радити на снажењу тог капацитета и његове употребне вриједности, да ће то бити мјеста гдје ће се млади људи едуковати, али и мјеста која могу да буду и сервиси пољопривредним произвођачима који имају потребу да ријеше сва питања која им намеће процес производње”, казао је министар Симовић.

Истичући важност стицања и унапређења знања, Симовић је казао да на знању почива сваки успјешан појединац и свако успјешно друштво, а да перспектива сваког успјешног друштва почива на отварању перспективе за младе.

У том контексту, Симовић је позвао младе људе са Факултета за прехрамбену технологију, безбједност хране и екологију на УДГ да препознају своју шансу и перспективу у сегментима ланца призводње хране, не гледајући само у администрацију, као завршну карику тог ланца. “Позивам их да стечено знање опредијеле за развој бизниса, на свом имању, на својој фарми, да знање подаре неком прерађивачком капацитету, примијене у неком угоститељском или хотелском ланцу. Сматрам да ћемо у таквим опредјелјенјима све више констатовати да се млади запошљавају на радним мјестима гдје примјењују знања, а да их је све мање и краће на бироу рада”, поручио је Симовић.
Министар је савјетовао студентима, посебно онима који су започели истраживачке активности, да не забораве приступ и методологију која се користи у истраживачком раду, јер ће им то, како је нагласио, бити од велике користи у даљем раду, без обзира којим послом се бавили. Савјетовао их је да у сваком послу сачувају истраживачки приступ као важан услов успјеха.



ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја