Изагање генералне директорице др Алме Хајдарпашић Дрешевић на стручном скупу поводом обиљежавања Свјетског дана здравља

Посебно ми је задовољство и част што имам прилику да отворим национални скуп поводом Свјетског дана здравља.

Депресија, као овогодишња тема је засигурно једна од најраспрострањенијих болести и велики изазов свим професионалцима који се баве дијагностиком и лијечењем овог поремећаја. Имајући у виду прогнозе СЗО да ће депресија до 2020. године бити други свјетски здравствени проблем, одмах иза кардиоваскуларних болести, ова болест мора бити у фокусу пажње читавог здравственог система, како креатора здравствених политика тако и професионалаца на терену.

Чињеница да је деведесетих година прошог вијека број избјеглица из, ратом погођених, подручја бивше Југосавије представљао више од 20% укупног становништва, да током протеклих 20 година земља пролази кроз процес транзиције, са релативно високом стопом незапослености и економском сигурношћу, уз додатну глобалну економску кризу, сврстава Црну Гору међу земље са високом стопом депресије.

Позитивна димензија менталног здравља исказана је у дефиницији здравља СЗО: Здравље је стање потпуног физичког, психичког и социјалног благостања, не само одсуство болести или онеспособљености. Здравље је основно људско право и најважнији социјални циљ.

Концепт менталног здравља укључије субјективни осјећај благостања и дефинише се, такодје, као могућност да особа препозна своје потенцијале, изрази своју индивидуалност, остварује своје циљеве које је сама одредила, адекватно се суочава са стресом, ради, ужива у плодовима свога рада и доприноси заједници. Имајући у виду наведено, ментално здравље треба да буде циљ сваког појединца, сваке заједнице и сваког друштва, а не само оних људи који трпе од неког конкретног психичког поремећаја.

Проблем менталног здравља погађа друштво у цјелини, а не само мале и изоловане сегменте, те је унапрјеђење менталног здравља велики изазов за сваку државу. Ниједна социјална група или појединац нису имуни на развој душевне болести, али је ризик за нарушавање менталног здравља већи међу сиромашним, незапосленим и особама ниског образовног статуса, као и међу жртвама насиља, мигрантима и избјеглицама, дјецом и адолесцентима, злостављаним женама и старим особама.

Данас у свијету се процјењује да 450 милиона људи пати од неке психичке болести или поремећаја понашања. Више од 150 милиона људи пати од депресије, 25 милиона болује од шизофреније, скоро милион реализује самоубиство, 76 милиона има проблем са алкохолом, а 90 милиона са болестима зависности, од којих између 5 и 10 милиона користи наркотике интравенски.

Према подацима СЗО 33% изгубљених година, проведених са онеспособљеношћу, посљедица су неуропсихијатријских поремећаја. Четири од шест водећих узрока изгубљених година проведених са онесособљеношћу су депресија, алкохолизам и болести узроковане алкохолом схизофренија и биполарни афективни поремећај.

Као један од приоритета Министарства здравља посљедњих година је свакако унапређење постојећих служби и квалитета услуга пружених из области менталног здравља. У 2013. години урађене су измјене и допуне постојећег закона о Заштити и остваривању права ментално обољелих лица, који је усклађен са европским стандардима 2012. године. Министарство здравља је објавило прве националне смјернице добре клиничке праксе за депресију. Урађен је национални регистар за болести зависности, а у току је процес израде националног регистра за психозу.

Даље активности Министарства здравља биће првенствено фокусиране на јачању служби и сервиса менталног здравља у заједници, кроз јачање улоге тимова у Центрима за ментално здравље, што ће резултирати бољим сервисом, квалитетнијом услугом корисницима и смањењем ризика за хоспитализацију.

Друга приоритетна област преозната у Акционом плану је сет активности усмјерених ка области превенције и промоције менталног здравља. Промоција и превенција су иако концептуално различите, у пракси широко испреплетане и нераздвојне активности. Позтивно ментално здравље је снажан ротективни фактор против менталне болести. Ментално здравље је национални капитал и пресудно за свеукупну добробит појединаца, друштава и држава, због чега заштита менталног здравља мора представљати неопходан и значајан сегмент свеукупног система здравствене заштите и јавног здравља.

Заштита менталног здравља и реформа служби менталног здравља захтијевају развијање партнерства и интерсекторску сарадњу цивилног друштва, образовног система, различитих министарстава и медија. Министарство здрацља ће и даје чврсто подржавати и предводити савремени концепт развоја психијатрије, усмјерен ка психијатрији у заједници и дестигматизацији особа са менталним проблемима, што у постојећим околностима представља велики изатов и огроман задатак за будућност.