- Влада Црне Горе
Министарство просвјете, науке и иновација Црна Гора званично представљена на ЦМС Одбору у ЦЕ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Црна Гора званично представљена на ЦМС Одбору у ЦЕРН-у
Објављено: 07.04.2017. • 23:44 Аутор: Министарство науке
Црна Гора је данас званично представљена на ЦМС Одбору у ЦЕРН-у. Наша земља је први пут аплицирала за пуноправно чланство на ЦМС експерименту, једном од највећих ЛХЦ експеримената у ЦЕРН-у, у којем учествује преко 3.000 научника, инжењера и студената из 200 истраживачких институција широм свијета.
Истраживачку групу испред Црне Горе, тренутно састављену од физичара и инжењера са Универзитета Црне Горе, представила је професорица Природно-математичког факултета, др Наташа Раичевић. Црногорска група је Одбору ЦМС-а предложила конкретне пројекте на којима би радили из домена фундаменталних истраживања, као и на унапријеђивању детектора.
Сходно правилима ЦМС колаборације, гласање ће бити обављено на сљедећем Колаборативном одбору, а који ће се одржати 23. јуна.
У случају да одлука буде позитивна, Црна Гора би се први пут уписала на ЦЕРН-ову научну мапу. Умрежавање наших истраживача са водећим научницима из своје области, и њихово укључивање у најсавременије технолошке пројекте има вишеструк значај. Најмлађи истраживачи, који похађају мастер или докторске студије, такође ће бити дио ових пројеката, а своја истраживања ће моћи да обављају директно из црногорских институција, због доступности података.
Ширење међународне институционализоване сарадње је важно, не само за науку, већ и за свеукупни процес ЕУ интеграција и општи углед Црне Горе, која би захваљујући овом међународном пројекту била дио Европске истраживачке мреже.
ЦМС је један од најкомплекснијих научних пројеката, у којем се производе највећи енергетски судари до сада. У фокусу свјетске јавности је био 2012. године, због открића Хигсовог бозона.
Од 2010. године преко Колаборације, урађено је преко 500 научних чланака на основу добијених података на експерименту.
Истраживачку групу испред Црне Горе, тренутно састављену од физичара и инжењера са Универзитета Црне Горе, представила је професорица Природно-математичког факултета, др Наташа Раичевић. Црногорска група је Одбору ЦМС-а предложила конкретне пројекте на којима би радили из домена фундаменталних истраживања, као и на унапријеђивању детектора.
Сходно правилима ЦМС колаборације, гласање ће бити обављено на сљедећем Колаборативном одбору, а који ће се одржати 23. јуна.
У случају да одлука буде позитивна, Црна Гора би се први пут уписала на ЦЕРН-ову научну мапу. Умрежавање наших истраживача са водећим научницима из своје области, и њихово укључивање у најсавременије технолошке пројекте има вишеструк значај. Најмлађи истраживачи, који похађају мастер или докторске студије, такође ће бити дио ових пројеката, а своја истраживања ће моћи да обављају директно из црногорских институција, због доступности података.
Ширење међународне институционализоване сарадње је важно, не само за науку, већ и за свеукупни процес ЕУ интеграција и општи углед Црне Горе, која би захваљујући овом међународном пројекту била дио Европске истраживачке мреже.
ЦМС је један од најкомплекснијих научних пројеката, у којем се производе највећи енергетски судари до сада. У фокусу свјетске јавности је био 2012. године, због открића Хигсовог бозона.
Од 2010. године преко Колаборације, урађено је преко 500 научних чланака на основу добијених података на експерименту.
Везани чланци:
Школе добијају заштитаре 30.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?