Интервју министра финансија, Дарка Радуновића, за Портал Аналитика

Министар финансија је нагласио да има простора за повећање одређених пореских стопа, рецимо на цигарете, алкохолна и газирана пића.Додао је да размишљају о могућности да умјесто садашње једне, уведу двије ниже стопе ПДВ-а. По том моделу, садашња ПДВ стопа на основне производе за људску исхрану би се додатно умањила, док би се увећала пореска стопа на остале производе на које се сада примијењује јединствена нижа стопа. 

РАДУНОВИЋ: Подаци о приходима буџета у првом кварталу ове године (297,5 милиона еура) и трошковима у јануару и фебруару (208,1) су, благо речено, охрабрујући. Они представљају први видљиви ефекат политике консолидације јавних финансија. Наиме, приходи су за 4,5 одсто (12,7 милиона еура) већи у односу на исти период 2016., што је добрим дијелом резултат повећања акцизе на минерална уља, али и почетног јачања пореске дисциплине. С друге стране, трошкови су за чак 58,8 милиона еура, односно за 22,6 одсто нижи од плана за прва два мјесеца. Истина, неке обавезе које смо, прошле године, измиривали у прва два мјесеца, ове године доспијевају у марту за који још немамо комплетне податке, али ће трошкови свакако бити нижи.   

РАДУНОВИЋ: Јавности је познато да смо, уз усвајање буџета за текућу годину, дефинисали и План санационих мјера као основу консолидације јавних финансија, што је елементарна претпоставка финансијске стабилности државе, дакле и економског развоја Црне Горе.  По нашој процјени, новчана квантификација спровођења овог Плана износи 126,9 милиона еура, што представља 3,2 одсто пројектованог БДП-а. Тај податак довољно говори о значају санационог плана. Штавише, у пројектовању резултата спровођења Плана примјенили смо конзервативне методе процјене очекивања, па је веома могуће да резултат буде још бољи.  План укључује конвенционалне, али енергично примијењене механизме повећања прихода буџета ефикаснијом наплатом пореских потраживања, као и нулту толеранцију у односу на сиву економију. Но, битно је и што смо Планом предвидјели и стимулативне економско-финансијске моделе који треба да, кроз оптимизацију пословног амбијента, утичу на раст и развој, а то посредно значи и генерисање нових фискалних извора. Уз то, треба очекивати и да ће, чак и независно од санационог плана, интензивирање инвестиционог циклуса, посебно у стратешким секторима развоја наше економије, донијети повећање новостворене вриједности и отварање нових радних мјеста. Укупни резултат таквог тренда биће видљив кроз побољшани животни стандард грађана, што јесте основни циљ дјеловања Владе у економској сфери.Истовремено, у односу на расходну страну буџета, План подразумијева максималну рационализацију потрошње, уз јасно разликовање и различито третирање социјалних и развојно-инвестиционих, односно непродуктивних трошкова.Наравно, рано је говорити о успјешности у достизању пуних ефеката Плана, али су први резултати већ видљиви, што сам илустровао у одговору на претходно питање.

РАДУНОВИЋ: Измјене и допуне Закона о зарадама у јавном сектору неће донијети нову уштеду. Наиме, оптимизација коју смо планирали кроз суспензију накнаде за минули рад почев од априла ове године, замијењена је умањењем свих већих зарада. Кумулативни ефекат тог умањења, које је већ материјализовано Законом о буџету за 2017. годину, износи 2,8 милиона еура и што је приближно  ефекту који бисмо добили суспензијом минулог рада. С обзиром на финансијску еквивалентност уштеда која доносе ова два механизма, одлучили смо се за смањење већих зарада, процјењујући да је то логички досљедније, са социјалног становишта.Могуће је да се евентуалним смањењем броја радних мјеста може постићи додатно растерећење буџета. Међутим, за ту процјену и за проистичуће поступање, надлежно је Министарство јавне управе, а не Министарство финансија.АНАЛИТИКА: Да ли планирате да се у другом кварталу задужите емисијом обвезница, или на неки други начин, и у ком износу?РАДУНОВИЋ: У овом периоду, Министарство финансија преговара са финансијским институцијама о могућим кредитним аранжманима, јер је наш план да све потребе задуживања за финансирање буџета реализујемо у првој половини године. Након завршетка преговора, биће познати могући кредитори, обим и услови задужења, на основу чега ћемо видјети постоји ли потреба за обезбјеђивањем других извора финансирања, попут емитовања обвезница на домаћем тржишту. Подразумијева се да ћемо ефекте цијелог овог поступка третирати транспарентно, односно да ће јавност о њима бити благовремено информисана.

РАДУНОВИЋ: Чак и у државама које немају проблеме финансирања јавне потрошње, фискални систем треба стално да буде предмет могуће оптимизације, на начин који неће угрозити његову предвидивост и стабилност. Имајући у виду потребу санације буџетског дефицита и смањења јавног дуга, ми, очигледно, имамо додатне разлоге да пратимо и унапређујемо наше фискалне механизме. Због тога Министарство финансија припрема Фискалну стратегију која ће препознати мјере које, у средњерочном периоду, треба да обезбиједе стабилност и одрживост јавних финансија, уз стварање услова за повећање инвестиционог капацитета државе.Опредјелјенје Владе је да све фискалне промјене морају бити димензионисане тако да не угрозе животни стандард грађана и да имају позитиван утицај на привредну дјелатност. Чак и уз та ограничења, има простора за повећање одређених пореских стопа. Примјера ради, поменућу акцизне обавезе на производе који немају егзистенцијални значај за грађане, штавише представљају опасност по здравље, попут цигарета, алкохолних и газираних пића.Размишљамо и о могућности да, умјесто садашње једне, уведемо двије ниже стопе пореза на додату вриједност. По том моделу, садашња ПДВ стопа на основне производе за људску исхрану би се додатно умањила, док би се увећала пореска стопа на остале производе, на које се сада примјењује јединствена нижа стопа. Једна од опција коју сматрамо реалном и рационалном је повећања пореза на непокретности које представљају вишак стамбеног простора, односно на секундарне стамбене објекте.Предмет фискалне анализе и могуће промјене ће бити и сва изузећа, односно пореска ослобођења уведена досадашњим прописима.Треба имати у виду да све измјене пореског система морају бити усклађене са европским законодавством. С друге стране, ми морамо очувати, па и унаприједити, садашњи ниво конкурентности нашег фискалног система у односу на друге државе региона, како бисмо задржали јаку позицију у  привлачењу страних инвестиција.

РАДУНОВИЋ: Влада Црне Горе успјешно сервисира све своје обавезе, тако да нема никакве назнаке ни бојазни од евентуалног банкрота. Они који тезе о банкроту заснивају на квантификацијама јавног дуга Црне Горе упућујем на упоредну анализу са другим државама региона, па и на степен задужености водећих свјетских економија.Ми желимо да већ видљиви ефекти фискалне консолидације буду глобални економски импулс одржив и у наредном периоду. У том контексту, имамо интензивне разговоре са Свјетском банком са чијим стручњацима анализирамо све аспекте оптимизовања буџета, у циљу достизања суфицита у краткорочном периоду. Успјешност у имплементацији санационих мјера која би довела до смањења дефицита може бити претпоставка за закључивање кредитног или гарантног аранжмана са Свјетском банком који би нам омогућио обезбјеђење средстава за финансирање буџета за 2018. и 2019.  годину.Иако у овом моменту Влада Црне Горе не планира улазак у формални аранжман са Међународним монетарним фондом који за то показује заинтересованост, треба истаћи да придајемо велики значај сарадњи са овом важном финансијском институцијом.У сваком случају, наше планирање фискалне политике полази од потребе очувања животног стандарда грађана, уз посебну сензитивност према најсиромашнијем слоју становништва. Уз то, свакако ћемо инсистирати на континуитету развојне функције буџета, као основе за остварење већих стопа економског раста.

РАДУНОВИЋ: Толерисање неизмирења пореских обавеза може бити допуштено само ако се тиме спријечава нека већа привредна штета по државу. Само та врста селективности се може, у одређеним околностима, сматрати оправданом и то под условом да је транспарентна и да не утиче на тржишну равноправност. Свако друго „попуштање“ у овом домену је штетно по државу и, наравно, противзаконито, па као такво треба и да буде процесуирано.У том смислу, вјерујем да су на акумулирање оволиког пореског дуга у значајном дијелу утицале бројне објективне околности, са којима се суочавају све пореске управе и привреде у региону. Велики дио потраживања је вишедеценијске старости и потиче из компанија које су некада биле привредни гиганти са специфичном економском позицијом, што је утицало на толерисање неплаћања обавеза према држави. Многе од тих фирми нијесу преживјеле транзицију, па су иза њих остали дугови, не само по пореском основу, него и према пословним партнерима, па и према запосленима.  Управљање пореским дугом, дакле, није тривијално питање принуде, јер се голом принудом може угрозити опстанак привредног субјекта. Нестанак сваког привредног субјекта производи губитак радних мјеста и друге посредне штете. Дакле, уз обавезну заштиту тржишне равноправности, мора се узети у обзир укупност економских интереса државе и принцип да оптимизација буџетских прихода, уз јасну пореску дисциплину, треба да проистиче из ширења пореске базе, а не из гашења привредних субјеката и смањење привредне активности. Ово никако не треба разумјети као спремност државе на линеарну толеранцију у односу на пореске обвезнике, већ само као потребу повећане пажње у разматрању сваког појединачног проблемског случаја.Даље, један значајан дио актуелног пореског потраживања представљају камате на неизмирена потраживања. Камате су обрачунате и на евидентно ненаплатива потраживања, чиме се додатно оптерећује пореско књиговодство и усложава управљање пореским дугом. Најзад, у сваком пословању, па и у процесу наплате пореза, мора се рачунати да ће један дио потраживања остати ненаплатив, без обзира на степен пореске дисциплине и механизме које држава примјењује у наплати пореза. Цифра од 567 милиона еура пореског дуга је свакако велика, посебно за економије нашег ранга. Но, ако имамо у виду да је тај дуг настао у периоду од неколико деценија, а да смо, само у току 2016. године, наплатили 935,6 милона пореских прихода, могуће да ћемо ублажити перцепцију поменуте пореске дубиозе. Када се све ове чињенице имају у виду, за нас је битно да рјешавању овог проблема приступимо са пуном озбиљношћу,  не занемарујући ни један једини еуро, али и крајње реално, свјесни чињенице да је добар дио потраживања апсолутно ненаплатив. Пореско књиговодство, дакле, треба „очистити“ слиједећи нужност ненаплативости, а преостали дио наплатити кроз реалне и одрживе механизме који ће бити омогућени законом

РАДУНОВИЋ: Ресорно Министарство рада и социјалног старања је преузело координацију послова везаних за редефинисање укупне политике социјалних давања у циљу креирања већег степена праведности расподјеле овог вида државне помоћи, као и креирање финансијски одрживог система социјалне помоћи.Кроз ново законско рјешење, Влада ће покушати да кроз посебно сензитиван однос према најрањивијим социјалним категоријама друштва, обезбиједи адекватну заштиту за све кориснике ових давања.Када је у питању популарно назван Закон о мајкама, наша порука је увијек била да нећемо занемарити нити једну жену која је кроз овај закон добиила право на накнаду, и да ћемо у посебан положај ставити оне мајке које су напустиле радна мјеста зарад поменуте накнаде.Ипак, на нама је одговорност обезбјеђивања функционисања система јавних финансија,због чега смо Законом о буџету за 2017. годину дефинисали да се до краја текуће године накнаде по овом основу исплаћују у умањеним износима, што је као законски оправдано рјешење, подржао и Уставни суд.Укупна политика социјалних давања је у ресору Министарства рада и социјалног старања. Та политика мора периодично бити редефинисана, како би се, у оквиру реалних могућности државе, контролисало поштовање принципа правичности у расподјели државне помоћи. Новим законским рјешењима Влада посебно настоји да прагматизује сензитиван однос према најрањивијим социјалним категоријама друштва, односно да обезбиједи максимално могућу заштиту свим корисницима ове врсте помоћи.Када је ријеч о регули која је позната под називом Закон о мајкама, увјерен сам да Влада неће занемарити ниједну особу која је, по овом основу, стекла право на накнаду и да ће у посебан положај ставити оне мајке које су, на основу посредних „сугестија“ овог Закона, напустиле радна мјеста зарад поменуте накнаде. Не треба сумњати да би овој Влади било много лакше да није била принуђена на умањење надокнада мајкама. Но, Влада мора да, са пуном одговорношћу, третира укупне обавезе које подразумијева систем јавних финансија. Из те укупности је проистекла оцјена да је ранији ниво накнада по Закону о мајкама неодржив ако се не укину или умање друга социјална давања. Због тога смо, Законом о буџету, предвидјели ову промјену, свјесни њене непопуларности, али и увјерени у њену нужност. Влада ће, свакако, периодично преиспитивати могућност повећања свих социјалних давања, па и предметних надокнада мајкама, у контексту резултата  консолидације јавних финансија и очекиваног раста БДП-а.

РАДУНОВИЋ: Дефицит Фонда здравства јесте евидентан, али  то није једина трошковна категорија државе у којој изворни приходи не покривају трошкове. Такве „минусе“ и сада, добрим дијелом, рјешавамо трансферима из буџета.Повезивање тачно одређених, односно унапријед дефинисаних  буџетских прихода са конкретним трошковним категоријама би, убијеђен сам, нарушило систем центализованог управљања финансијама државе као једини могући механизам управљања буџетом ако желимо оптимално третирање трошковних приоритета. Осим тога, такав принцип санирања дефицита не би стимулисао корисника (у овом случају – Фонд здравства) да рационализује сопствено пословање и да, временом, уравнотежи своје расходе са својим изворним приходима, што је, по мом мишљењу, више него нужна финансијска стратегија. 

Овдје можете погледати интервју у оригиналу хттп://www.порталаналитика.ме/цланак/265676/дарко-радуновиц-могуц-аранзман-са-сб-размисљамо-о-двије-низе-стопе-пдв-а.