Очекују да Скупштина усвоји закон

Подгорица, (МИНА-БУСИНЕСС) – Министарство економије очекује да ће Скупштина на засједању наредне седмице дати зелено свјетло на Предлог закона о недозвољеном оглашавању, чиме ће се створити услови да и тај сегмент заштите потрошача, али и трговаца у Црној Гори, буде правно регулисан.

Скупштински одбори, законодавни и за економију, финансије и буџет, усвојили су ове седмице предложени закон.

Генерални директор за развој националног бренда и заштиту потрошача у Министарству економије, Јово Рабреновић, казао је агенцији Мина бусинесс да се предложеним законом забрањују двије врсте оглашавања, међу којима је обмањујуће оглашавање којим се трговац оглашава на начин да доводи или ће довести потрошача заблуду и утицати на његову одлуку да купи рекламирани производ или услугу, приказујући да производ садржи одређена својства која му дају бољи квалитет.

“У овакав законом забрањен облик обмањујућег оглашавања сматра се и начин представљања оглашивача који може утицати на потрошача и његову одлуку о куповини и довести га у заблуду или такво оглашавање може повриједити интересе конкурената”, рекао је Рабреновић.

Примјеном одредби закона, како је навео, омогућава се да се поштеним оглашавањем производа, потрошачима омогућује остваривање њихових законом гарантованих потрошачких права, посебно права на тачну, потпуну и истиниту информацију о производу и другим околностима битним за доношење одлуке о куповини.

„Потрошач ће бити тачно и ваљано информисан без огласних порука које садрже обмањујуће информације у погледу идентитета, квалификације, индустријске, комерцијалне или интелектуалне својине, награде и признања трговца који се оглашава“, додао је Рабреновић.

Према његовим ријечима, уколико се таква врста огласа појави, особе које имају правни интерес за колективну заштиту трговаца могу суду поднијети тужбу за престанак обмањујућег, односно недозвољеног упоређујућег оглашавања.

„Пријава се може поднијети не само против оглашивача већ и одређеног трговца или групе трговаца из истог привредног сектора који користе или подстичу исто или слично обмањујуће, односно недозвољено упоређујуће оглашавање, или носиоца кодекса чија правила подстичу такво оглашавање“, објаснио је Рабреновић.

На такав начин се, како је оцијенио, увећава ширина утицаја закона и на групе трговаца из истог сектора па чак и на оне који подстичу слично обмањујуће понашање.

„Тужбу на рачун трговца који спроводи недозвољено оглашавање могу да поднесу и организације за заштиту потрошача које су, законом којим се уређује та област, овлашћене за подношење тужбе за заштиту колективних интереса потрошача, што додатно даје простор да се потрошачка права која су нарушене или постоји индиција да ће огласном кампањоим бити нарушена могу заштитити“, саопштио је Рабреновић.

Он је казао да ће суд, током поступка, водити рачуна о оправданим интересима свих страна у поступку, а нарочито о јавном интересу што додатно омогућава да се кроз такву одредбу потрошачи али и трговци заштите.

Институт јавног интереса посебно је истакнут као параметар о којем се посебно мора водити рачуна у току процеса пред судом.

Ако је тужба основана, Рабреновић је рекао да ће суд одлуком којом усваја тужбени захтјев наредити туженом прекид обмањујућег, односно недозвољеног упоређујућег оглашавања, односно забранити објављивање још необјављеног оглашавања.

„Ако усвоји тужбу тужиоца, суд ће додатно туженом трговцу наложити да о свом трошку објави цијелу или дио одлуке, ако њено објављивање може допринијети да се ублаже или у потпуности отклоне штетне посљедице поступања, као и исправку оглашавања када је то примјенљиво“, поручио је Рабреновић.

На овај начин се дјелује на само забраном даљег приказивања спорне огласне поруке већ се настоји да се ублаже или у потпуности отклоне штетне посљедице поступања.

Рабреновић је објаснио да није свако упоређујуће оглашавање супротно закону.

„Дозвољено је правити поређење два производа односно упоређење роба или услуга којом се задовољава иста потреба или која служи истој намјени“, закључио је Рабреновић.

(крај) јлб