- Влада Црне Горе
Министарство финансија Извјештај о консултовању заинтересоване јавности у...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Извјештај о консултовању заинтересоване јавности у поступку припреме Нацрта закона о запошљавању и остваривању права из осигурања од незапослености
Објављено: 26.04.2017. • 17:53 Аутор: мрсс
На основу члана 8 Уредбе о поступку и начину спровођења јавне расправе у припреми закона („Службени лист ЦГ“, број 12/12), Министарство рада и социјалног старања објављује
Извјештај
о консултовању заинтересоване јавности у поступку припреме Нацрта закона о запошљавању и остваривању права из осигурања од незапослености
На основу члана 7 Уредбе о поступку и начину спровођења јавне расправе у припреми закона („Службени лист ЦГ“, број 12/12), Министарство рада и социјалног старања, дана 16.03.2017. године, упутило је јавни позив органима, организацијама, удружењима и појединцима (заинтересована јавност) да се укључе у поступак припреме Нацрта закона о запошљавању и остваривању права из осигурања од незапослености и доставе своје иницијативе, предлоге, сугестије и коментаре у писаном и електронском облику.
Поступак консултација је трајао 20 дана од дана објављивања јавног позива на интернет страници Министарства рада и социјалног старања и порталу е-управе.
Након истека рока за консултације извршили смо увид и констатовали да је, у предвиђеном року, предлоге за Нацрт закона о запошљавању и остваривању права из осигурања од незапослености доставила Асоцијација за демократски просперитет - Зид, Подгорица.
Преглед предлога за Нацрт закона о запошљавању и остваривању права из осигурања од незапослености, који су добијени од Асоцијације за демократски просперитет - Зид, Подгорица
- Предлажу да се у начелима закона препознају млади, нарочито у контексту усмјеравања афирмативних акција. Млади представљају категорију људи који су у ризику од социо-економске искључености и потребно је политике запошљавања направити да што афирмативније дјелују ка овој категорији људи.
- Потребно је обратити пажњу код терминолошког дефинисања појмова закона. У том смислу, посебно је потребно размотрити прецизније дефинисање сљедећих појмова: активно тражење посла, теже запошљива лица и организатор образовања, уз разматрање увођења термина радно искуство.
- Размотрити да ли индивидуални план запошљавања представља основ за дефинисање активног тражења посла, обзиром да се индивидуални план везује за рад Завода, и постоји могућност да доводи у неравноправан положај остале актере запошљавања препознате Законом.
- Размотрити да ли у теже запошљиво лице препознати и лица која због друштвене стигматизације и маргинализације теже налазе запослење, без обзира на њихову конкурентност на тржишту рада, попут бивших хемијских и нехемијских зависника, бивших затвореника, маргинализованих на основу сексуалног опредјелјенја, итд., водећи рачуна о маргинализованим групама које су дефинисане Европском стратегијом за младе.
- Приликом дефинисања термина организатор образовања потребно је испратити актуелно креирање предлога за измјену и допуну Закона о образовању одраслих којим се поближе дефинишу организатори образовања.
- Размотрити да се појмовником дефинише радно искуство и како се стиче, да ли је проистекло из радног односа или из радног ангажмана без заснивања радног односа.
- Предлажу да се у послове запошљавања, уз спровођење активних мјера запошљавања, укључе и тестирање друштвених иновација, као ефикасан механизам запошљавања. Друштвене иновације у Европи већ представљају начин и извор запошљавања младих и маргинализованих група.
- Размотрити да ли се носиоцима појединих послова запошљавања могу бавити само Завод и агенција за запошљавање, или га је потребно проширити, обзиром да се појединим пословима запошљавања баве и други приватни субјекти. Тренутним законским ограничавањем сви реализатори ИПА компоненте четири „Развој људских ресурса“ који су носиоци појединих послова запошљавања доводе у положај непрепознавања.
- Предлажу да послове запошљавања обављају самостално Бирои рада. Јединице морају бити посебни правни субјекти, како би им се омогућила самосталност у креирању програма, активних мјера у складу са потребама регија у којима послују.
- Предлажу да се у дјелатност Завода дефинише да је Завод задужен за анализу ефеката активних мјера и осигуравања екстерне евалуације у области запошљавања.
- Предлажу да у органе Завода, поред Управног одбора и директора, уведу и Савјети који би представљали органе за стварање партнерства у политици запошљавања и био састављен од представника јавног, приватног (профитног и непрофитног) и цивилног сектора.
- Предлажу да мандат Управног одбора буде на највише двије године.
- Размотрити да Управни одбор Завода обухвати више чланова, како би се осигурала независност и укључили представници образовног сектора, цивилног сектора, представници оба синдиката...
- Предлажу да Управни одбор ради на изради годишњег акционог плана запошљавања и да усваја нацрт буџета за наредну годину, базиран на потреби различитих мјера запошљавања.
- Предлажу да се за добијање и одузимање дозволе за рад агенције, морају навести случајеви кривичних дјела у којима се ограничава оснивање и запошљавање лица на основу осуђености за кривична дјела. Овакво рјешење када је у питању запошљавање лица за рад у агенцији је дискриминаторно, те је потребно навести случајеве тих кривичних дјела.
- Предлажу да се код обавезе незапосленог лица раздвоје корисници новчане накнаде и остали. Предлажу и да комуникације између незапосленог лица и Завода, не мора да обухвата лично јављање незапосленог лица у институцију, због лошег економског стања незапослених лица.
- Размотрити да се приликом дефинисања оглашавања и информисања не обавезује Завод да оглашава слободна радна мјеста приватног сектора преко медија, уколико послодавац то не тражи.
- Предлажу да се активна политика запошљавања другачије дефинише. Предлог дефиниције је: Активна политика запошљавања су планови, програми и мјере усмјерене ка повећању запошљивости и стицања компетенци за позиционирање на тржишту рада.
- Предлажу да се акциони план запошљавања дефинише на другачији начин. Предлог дефиниције је: Акциони план повећавања запошљивости је основни инструмнет активне политике запошљавања, којим су утврђене мјере и активности усмјерене ка остваривању циљева дефинисаних Националном стратегијом, за период од годину дана.
- Предлажу да мјере и активности за остваривање циљева политике запошљавања на годишњем нивоу морају да се планирају на локалном нивоу уз координацију Бироа рада и у сарадњи са општинама, привредом, синдикатима, невладиним организацијама. Зато је потребно формирати локалне савјете који ће на заједнички начин креирати програме који ће одговарати приоритетима развоја на локалном нивоу и прилагођавању локалних потреба. Овакво креирање мјера ће бити уврштено у акциони план који ће дефинисати Управни одбор.
- Предлажу да акциони план утврђују Министарство и Влада, на предлог Завода, на годишњем нивоу. Завод као водећа институција запошљавања и посредовања у запошљавању би требало да буде носилац ове активности.
- Предлажу да се новим законским рјешењем мјере активне политике запошљавања не прописују законом таксативним навођењем. Активне мјере је потребно константно прилагођавати категоријама лица, средини и временском периоду спровођења, како би се осигурала њихова ефикасност, а законским прописивањем се ограничава такав приступ.
- Предлажу увођење друштвених иновација као начин за рјешавање проблема незапослености. Друштвене иновације у Европи већ представлају начин и извор запошљавања младих људи. Стога, друштвене иновације је потребно препознати, промовисати и подржати кроз укључење свих актера, а посебно оних којима је намијењено. Друштвене иновације за запошљавање поред тога што кориснике изводе спремније на триште рада, често доводе и до стварања друштвено одговорних предузећа, формирање нових радних мјеста и потребно их укључити у политику запошљавања, посебно када су групе у ризику од социјално економске искључености у питању.
- Предлажу да се у активне мјере уведе пилотирање програма, након чега је потребно одрадити евалуацију која ће на објективни начин процијенити успјешност програма. Када се активне мјере запошљавања први пут уводе потребно је одрадити њихово пилотирање које треба да послужи за оцјењивање да ли активна мјера остварује дефинисане ефекте на кориснике. Пилотирање се посебно препоручује када се ради о новим програмима којима се остварује самозапошљавање, јер се на тај начин могу упоредити ефекти постојећих и нових приступа у програмима самозапошљавања. Због саме природе сектора предлажу успостављање партнерства са цивилним сектором у циљу пилотирања и развијања друштвених иновација. Предлогом су дефинисали да се новим законским рјешењем мјере активне политике запошљавања не прописују законом, али наводе да, када је у питању оспособљавање за самостални рад, сматрају да не треба ограничавати лица на могућност коришћења овакве мјере само на основу нивоа образовања. Због динамике тржишта, требало би омогућити оспособљавање незапослених лица на отвореном тржишту, како би послодавци могли заинтересоване појединце оспособити за посао који им је потребан или који ће у наредном периоду бити тражен.
Везани чланци:
Обавјештење 03.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?