- Влада Црне Горе
Министарство одбране Реаговање: Чланство у НАТО Црну Гору кошта 450 хиљ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Реаговање: Чланство у НАТО Црну Гору кошта 450 хиљада еура годишње, односно 72 цента по глави становника
Објављено: 30.04.2017. • 17:39 Аутор: мод
Поводом произвољних и нетачних тврдњи које је представник опозиције Милан Кнежевић изнио јуче са циљем обмањивања јавности и ширења дезинформација о НАТО чланству, Министарство одбране жели да упозна јавност са стварним чињеницама.
Да господину Кнежевић истина није јача страна, потврђује и његово последње саопштење око трошкова чланства у НАТО, мада у потпуности разумијемо његову евидентну нервозу, јер мора оправдати огромне инвестиције и износ који су страни ментори уложили у њега и његове колеге.
Садашњи комплетан буџет за одбрану Црне Горе, за 2017. годину, износи 45 милиона еура. То су средства намијењена улагању у црногорски систем одбране , односно за запослене у том систему, за одржавање опреме и модернизацију. Ријеч је, дакле, о износу који ће бити утрошен за потребе одбране Црне Горе, без обзира да ли смо чланица НАТО или не, а никако за учешће у НАТО буџету.
НАТО има јасно постављену финансијску формулу која обухвата прецизне и намјенске квоте улагања у заједнички систем одбране и безбједности.
По тој формули, финансијска обавеза Црне Горе према НАТО-у за потребе чланарине на годишњем нивоу, износиће око 450 хиљада еура, односно 0,027 % од укупног заједничког годишњег НАТО буџета. То су једина средства која је Црна Гора у обавези да издвоји за потребе НАТО-а! Како је министар Бошковић сликовито прецизирао, то значи да ће сваког грађанина Црне Горе чланство у НАТО коштати 72 цента на годишњем нивоу.
Евидентно је и очигледно да је наведени износ НАТО чланарине за Црну Гору у потпуности прихватљив и реалан, тим прије што је ријеч о инвестицији у будућност наше земље са многих аспеката, међу којима су најважнији безбједносни и економски. Колективни систем безбједности гарантује већу економску исплативост од било којег другог модела, а вишеструки су и бенефити коришћења бројних фондова и развојних програма у различитим областима, који су доступни искључиво НАТО чланицама.
Црна Гора ће као будућа чланица НАТО наставити да обезбјеђује стабилно финансирање система одбране, тако да је предвиђено да се до 2020. године за опремање издваја 20 одсто одбрамбеног буџета.
Министарство одбране, у циљу коректног информисања црногорске јавности, још једном понавља да је обична манипулација противника чланства у НАТО да нас чланство у Алијанси кошта 2 одсто националног БДП-а. Ријеч је о средствима која ће се улагати једино у црногорски систем одбране и тај ниво издвајања за одбрану планирамо да достигнемо до 2024. године.
Учешће црногорских војника у међународним мисијама засновано је искључиво на добровољној основи. И након стицања пуноправног чланства у НАТО, одлука о учешћу у мировним мисијама и операцијама под окриљем НАТО и других међународних организација, као и о моделима тог учешћа, остаје на држави Црној Гори. Ни током наших евроатлантских интеграција одлука нам није наметана од стране било кога. Алијанса не функционише по принципу наметања обавеза и захтјева, већ се све одлуке доносе консензусом.
Наш контигент тренутно ангажован у Авганистану броји 18 припадника ВЦГ, а не 44 како наводи господин Кнежевић. Помињање батаљона у овом контексту је такође неутемељено на чињеницама и представља још још једно намјерно обмањивање јавности.
Током нашег евроатлантског пута, настојали смо да доприносимо мисијама и операцијама под окриљем три најзначајнија међународна субјекта - УН, НАТО и ЕУ. Учешће у мисијама је засновано на жељи да, сходно сопственим капацитетима, допринесемо успостављању и очувању међународног мира и будемо препознати као кредибилан партнер од стране међународне заједнице. Црна Гора има изузетно дугу историју учешћа у мировним мисијама, тако да је ријеч о наставку једне дуге традиције коју ћемо његовати и у будућности, у складу са капацитетима. Кнежевић очигледно намјерно прећуткује да и Србија, Босна и Херцеговина и Македоња, које нису чланице ни ЕУ нити НАТО, активно доприносе мировним операцијама под окриљем ових организација.
Потпуно је разумљиво да у јавности постоје различита мишљења о стратешким спољнополитичким правцима којим треба да иде Црна Гора. Међутим, евидентно је да је управо господин Кнежевић мајстор гебелсовске пропаганде. Министарство одбране ће, као и господин Бошковић који је на његовом челу, и убудуће излазити у јавност само са озбиљним чињеницама, поткријепљеним егзактним подацима.
Да господину Кнежевић истина није јача страна, потврђује и његово последње саопштење око трошкова чланства у НАТО, мада у потпуности разумијемо његову евидентну нервозу, јер мора оправдати огромне инвестиције и износ који су страни ментори уложили у њега и његове колеге.
Садашњи комплетан буџет за одбрану Црне Горе, за 2017. годину, износи 45 милиона еура. То су средства намијењена улагању у црногорски систем одбране , односно за запослене у том систему, за одржавање опреме и модернизацију. Ријеч је, дакле, о износу који ће бити утрошен за потребе одбране Црне Горе, без обзира да ли смо чланица НАТО или не, а никако за учешће у НАТО буџету.
НАТО има јасно постављену финансијску формулу која обухвата прецизне и намјенске квоте улагања у заједнички систем одбране и безбједности.
По тој формули, финансијска обавеза Црне Горе према НАТО-у за потребе чланарине на годишњем нивоу, износиће око 450 хиљада еура, односно 0,027 % од укупног заједничког годишњег НАТО буџета. То су једина средства која је Црна Гора у обавези да издвоји за потребе НАТО-а! Како је министар Бошковић сликовито прецизирао, то значи да ће сваког грађанина Црне Горе чланство у НАТО коштати 72 цента на годишњем нивоу.
Евидентно је и очигледно да је наведени износ НАТО чланарине за Црну Гору у потпуности прихватљив и реалан, тим прије што је ријеч о инвестицији у будућност наше земље са многих аспеката, међу којима су најважнији безбједносни и економски. Колективни систем безбједности гарантује већу економску исплативост од било којег другог модела, а вишеструки су и бенефити коришћења бројних фондова и развојних програма у различитим областима, који су доступни искључиво НАТО чланицама.
Црна Гора ће као будућа чланица НАТО наставити да обезбјеђује стабилно финансирање система одбране, тако да је предвиђено да се до 2020. године за опремање издваја 20 одсто одбрамбеног буџета.
Министарство одбране, у циљу коректног информисања црногорске јавности, још једном понавља да је обична манипулација противника чланства у НАТО да нас чланство у Алијанси кошта 2 одсто националног БДП-а. Ријеч је о средствима која ће се улагати једино у црногорски систем одбране и тај ниво издвајања за одбрану планирамо да достигнемо до 2024. године.
Учешће црногорских војника у међународним мисијама засновано је искључиво на добровољној основи. И након стицања пуноправног чланства у НАТО, одлука о учешћу у мировним мисијама и операцијама под окриљем НАТО и других међународних организација, као и о моделима тог учешћа, остаје на држави Црној Гори. Ни током наших евроатлантских интеграција одлука нам није наметана од стране било кога. Алијанса не функционише по принципу наметања обавеза и захтјева, већ се све одлуке доносе консензусом.
Наш контигент тренутно ангажован у Авганистану броји 18 припадника ВЦГ, а не 44 како наводи господин Кнежевић. Помињање батаљона у овом контексту је такође неутемељено на чињеницама и представља још још једно намјерно обмањивање јавности.
Током нашег евроатлантског пута, настојали смо да доприносимо мисијама и операцијама под окриљем три најзначајнија међународна субјекта - УН, НАТО и ЕУ. Учешће у мисијама је засновано на жељи да, сходно сопственим капацитетима, допринесемо успостављању и очувању међународног мира и будемо препознати као кредибилан партнер од стране међународне заједнице. Црна Гора има изузетно дугу историју учешћа у мировним мисијама, тако да је ријеч о наставку једне дуге традиције коју ћемо његовати и у будућности, у складу са капацитетима. Кнежевић очигледно намјерно прећуткује да и Србија, Босна и Херцеговина и Македоња, које нису чланице ни ЕУ нити НАТО, активно доприносе мировним операцијама под окриљем ових организација.
Потпуно је разумљиво да у јавности постоје различита мишљења о стратешким спољнополитичким правцима којим треба да иде Црна Гора. Међутим, евидентно је да је управо господин Кнежевић мајстор гебелсовске пропаганде. Министарство одбране ће, као и господин Бошковић који је на његовом челу, и убудуће излазити у јавност само са озбиљним чињеницама, поткријепљеним егзактним подацима.
Везани чланци:
Краповић у посјети СД Мејн 21.11.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?