ВАШИНГТОН: Излагање премијера Марковића на панелу трансатлантска сарадња на конференцији Посебне групе (Цоре Гроуп) Минхенске безбједносне конференције

Поштовани панелисти, даме и господо,

Изузетно ми је задовољство да говорим на данашњем панелу о трансатлантској сарадњи, заједно са уваженим колегама из Сједињених Држава, Њемачке и Норвешке. Такође, радујем се што сам поново гост Минхенске безбједносне конференције, која свакако представља најпрестижнији и најпознатији свјетски симпозијум у области безбједности. Имао сам част да учествујем и на овогодишњој Конференцији у Минхену, те стога Фондацији Минхенске безбједносне конференције, њеном предсједнику господину Ишингеру, као и њеној Посебној групи, која ме позвала на данашњи догађај, у име Црне Горе, и у своје лично, дугујем снажну захвалност за пажњу коју посвећују мојој земљи.

Даме и господо,

Надали смо се, да ће крај Хладног рата и интензивирање процеса уједињења Европе истовремено значити и престанак опасности од нових оружаних сукоба. Било је и мишљења да је историјска мисија НАТО-а и трансатлантске заједнице завршена, али данас видимо да су такве прогнозе биле неутемељене. Евроатлантски простор суочен је с новим пријетњама и изазовима који су разноврснији, комплекснији и опаснији него у вријеме Хладног рата.

Ни регион Западног Балкана, одакле ја долазим, није остао имун на кризе и пријетње које су потресле Европу и Свијет. Он је историјски препознат као нестабилан; дакле, простор гдје су политичке, етничке, религиозне, територијалне и друге тензије готово у свакој генерацији ескалирале до оружаних сукоба. Данас, истина, ситуација није таква – у посљедњих 15 година регион је искусио период мира, стабилности и растуће посвећености држава интеграционим процесима и изградњи добросусједских односа. Ипак, проблеми и даље постоје, а у посљедње вријеме примјећује се и одређено назадовање.

Русија, која Западни Балкан сматра својом „интересном сфером“ све више користи такву ситуацију да одврати регион од интеграционих процеса и подрије подршку европским и евро-атлантским вриједностима. Много је примјера оваквих покушаја дестабилизације, а Црна Гора је нажалост била један од очигледнијих – сигуран сам да сте сви информисани о притиску којем смо у протекле двије године изложени од Русије, као и о покушају терористичких напада у изборној ноћи 16. октобра 2016. Ипак, могу с поносом рећи да су наше институције, уз свесрдну и несебичну подршку наших евро-атлантских савезника биле способне да адекватно одговоре на ову пријетњу.

На испиту су, дакле, како наша безбједност и стабилност, тако и демократске вриједности на којима се темеље наша друштва. Управо је зато веома значајна и дјелотворна оријентација Алијансе ка пројектовању стабилности ван њених граница и јачање фокуса на анти-терористичке активности.

Даме и господо,

Јачање присуства и активности НАТО-а и Европске уније је и од кључног значаја за спречавање погоршања ситуације на Западном Балкану и останак региона на курсу интеграција. Управо из тих разлога сам увјерен да политика Отворених врата, поред партнерске политике и кооперативне безбједности, мора остати окосницом дјеловања НАТО-а, као један од најбољих и најефикаснијих начина за промоцију мира и безбједности. Свуда, а посебно у нашем региону гдје је крвави конфликт 90-их управо заустављен захваљујући ангажовању Алијансе, која и данас кроз присуство у БиХ и на Косову доприноси очувању мира. Отвореност НАТО-а за сарадњу са другима који дијеле његове вриједности и за пријем нових чланица показала се моћним механизмом за јачање стабилности и демократије, а тиме и за јачање саме Алијансе и глобалног мира. Стога сам чврсто на становишту да НАТО, као и Европска унија и САД, треба да остану активни и видљиви у региону.

Да су интеграциони процеси незамјенљиви за промовисање мира и јачање безбједности потврђује и примјер Црне Горе, која се, као што знате, сада налази пред чланством у НАТО. Ја сам прије неки у Скупштини Црне Горе, приликом усвајања Закона о потврђивању Сјеверноатлантског уговора, оцијенио овај догађај – историјским за моју земљу. Подсјетићу вас да је Црна Гора добила међународно признање државности на Берлинском конгресу 1878. године, и то као 27. независна држава у тадашњем свијету. Готово цио вијек и по, Црна Гора се, са мање или више успјеха, борила да очува ту своју независност. Ми вјерујемо је наше придруживање Алијанси, овога пута као 29. чланица најмоћнијег савеза данашњице, дефинитивна гаранција очувања нашег државног суверенитета. Зато је овај догађај за моју земљу – историјски!

Црна Гора је такође регионални лидер у европским интеграцијама и држава која са свим сусједима има добре односе. Све то је резултат упорног, обимног и посвећеног рада на свеобухватним реформама током прве деценије од обнове независности. Учлањење у НАТО наравно неће зауставити реформе – настављамо с њиховом имплементацијом са несмањеним ентузијазмом.

Као будућа чланица, Црна Гора је спремна да, у складу са својим капацитетима, преузме дио одговорности за снажење Алијансе, њеног јединства и солидарности. Наставићемо да јачамо издвајања за одбрану, у складу са стандардима из Велса, јер сматрамо да је спремност на праведну расподјелу терета унутар НАТО-а најбољи доказ посвећености свих колективној безбједности. Желим да вас обавијестим да је Црна Гора у овом тренутку, иако још није пуноправни члан Алијансе, на осмом мејесту по нивоу издвајања за одбрану, око 1,7%, а да до 2024. планирано да достигнемо предвиђени износ од 2%. Чињеница да смо држава која веома добро разумије позиције других аспираната на чланство, посебно на Западном Балкану, даје нам јединствену прилику за промоцију континуитета политике „Отворених врата“ и евроатлантских вриједности у регионалном и ширем контексту. Црна Гора ће посебну пажњу, као нова чланица, усмјерити ка том циљу.

Хвала на пажњи!