- Влада Црне Горе
Министарство финансија САОПШТЕЊЕ: Министар Пуришић говорио на конференциј...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
САОПШТЕЊЕ: Министар Пуришић говорио на конференцији „Дискриминација на раду и у запошљавању: Случај Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине”
Објављено: 30.05.2017. • 19:47 Аутор: мрсс
Министар рада и социјалног старања Кемал Пуришић, говорио је данас, 30. маја 2017. године, на конференцији „Дискриминација на раду и у запошљавању: Случај Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине”, која се одржава у Бару.
На Конференцији су говорили и предсједник Црне Горе Филип Вујановић, заштитиник људских права и слобода Црне Горе Шућко Баковић, представница Конрад Аденауер Фондације Санија Шљиванчанин, шефица мисије ОЕБС-а Марyсе Давиет, шефица канцеларије Програма Савјета Европе Ангела Лонго и руководилац тима Регионалног савјета за сарадњу – Интеграција Рома 2020 Орхан Усеин.
Говор министра Кемала Пуришића:
„Министарство рада и социјалног старања, као креатор политике радног законодавства, посебну пажњу посвећује мјерама недискриминације на раду и у запошљавању као и проналажењу механизама за достизање једнакости свих у остварењу социјалних права.
Важећи Закон о раду, који је донесен 2008 године, као и касније његове измјене, забранио је све видове дискриминације на раду и у вези са радом. Поред осталог, то је био законодавни одговор на дотадашње искуство са дискриминацијом у сфери радних односа и запошљавања.
Поменути закон прописује забрану непосредне и посредне дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, у односу на пол, рођење, језик, расу, вјеру, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националност, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредјељење, политичко или друго увјерење, социјално поријекло, имовно стање, чланство у политичким и синдикалним организацијама или неко друго лично својство.
Међутим, пратећи прилике на тржишту рада и у сфери запошљавања, констатујемо да постоји разлика између прописаног и реалног стања у овим областима, и да дакле постоје случајеви неједнакости грађана у приступу правима. На то указује статистика надлежних органа и истраживања јавног мнења. Шта висе, постоји раширено мишљење да највећи број дискриминације остаје нерегистрован, или га просто не препознајемо као друштво, било због несавршености прописа било због одсуства свијести о штетности таквих поступака/недјела.
Неједнакост у запошљавању се најчешће препознаје код остваривања: права на запослење под равноправним условима и права на отварање радног мјеста у реалном животном окружењу а неке од посљедица су социјална искљученост ових лица, неравномјерни регионални развој државе и даље социјално раслојавање друштва.
Неједнакост на раду се најчешће препознаје код остваривања: права на достојанствени рад, права на зараду, права на предвиђено радно вријеме, права на одморе у току рада, на недјељни и на годишњи одмор, права на празновање државних и вјерских празника итд.
Дакле, кршење радног законодавства се сматра дискриминацијом, која се директно одражава на егзистенцију запослених и њихових породица а самим тим и на личност, част и углед запосленог и као таква се санкционише од стране надлежних органа.
Да би се остварили бољи резултати у борби против дискриминације на раду, предложено је доношење Закона о забрани злостављања на раду (мобинг) који забрањује сваки облик злостављања на радном мјесту који има за циљ или представља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, који у коначном доводи до тога да се запослени изолује или наведе да на сопствену иницијативу откаже уговор о раду.
Овај Закон се примјењује у пуном капацитету и није мали број оних случајева који су ријешини пред посредником за мобинг.
Такође, Законом о раду прописан је инсититут такозване “позитивне дискриминације” и код запошљавања одређених категорија становништва које се налазе у статусу недовољно заступљених, И код прописивања посебног радног статуса за одређена лица.
Одредбе закона, колективног уговора и уговора о раду које се односе на посебну заштиту и помоћ лица са инвалидитетом, жена за вријеме трудноће и породиљског одсуства и одсуства са рада ради његе дјетета, односно посебне његе дјетета, као и одредбе које се односе на посебна права родитеља, усвојитеља, старатеља и хранитеља, не сматрају се дискриминацијом.
Начело једнакости у могућностима у поступању је императив за демократске институције а дискриманација у свим појавним облицима у овој области свакако је значајан изазов.
Посебно што је присутна а тешко доказива, па и кад је очигледна. Како код инспекцијских органа, тако и код надлежних судова.
Мали је број случајева дискриминације који су као такви процесуирани код Инспекције рада. Ваљда због тога што се запослени боје посљедица.
Упитни су и административни капацитети инспекције рада да се избори са овако сложеним изазовом. Мали је број и случајева који су квалификовани као дискриминација а који су тражили и добили заштиту у судском поступку.
Задатак је националних институција да квалитетно и досљедно извршавају своје обавезе у заштити од дискриминације на раду и у запошљавању, каои да у том правцу остваре добру сарадњу и постигну знатно боље резултате у наредном периоду.
У Министарству са осталим социјалним партнерима радимо на припреми више закона који уређују радне односе и тржиште рада, прије свега Закона о раду, Закона о заштити и здрављу на раду, Закона о запошљавању и остваривању права из осигурања од незапослености који имају у себи квалитетније и вјерујем учинковитије норме о забрани дискриминације, посебно у проналажењу начина и механизама за спречавање дискриминације.
Инспекцијски органи су на првој линији борбе против дискриминације, али је веома важна претпоставка за успјех координирани напор свих институција у систему али и укупне јавности.
Од ове конференције очекујем да да потребне одговоре на ова питања и да нас све подстакне да се са дискриминацијом успјешније боримо у наредном периоду.
Захваљујем Вам на позиву и желим успјешан рад Конференције“.
ПР служба Министарства рада и социјалног старања
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?