У оквиру кампање Зауставимо насиље представљена анализа извјештавања медија о насиљу над дјецом

Данас су, у оквиру кампање Владе Црне Горе и УНИЦЕФ-а Зауставимо насиље, проф.мр Јанко Љумовић, министар културе и Бенџамин Перкс, шеф представништва УНИЦЕФ-а говорили о етичком извјештавању о правима дјетета и препорукама за црногорске медије.

Том приликом је и представљена анализа извјештавања црногорских медија о насиљу над дјецом о којој је говорила ауторка, проф. Лидија Вујачић са Филозофског факултета Универзитета Црне Горе.

Министар Љумовић је у свом обраћању рекао: „Важно је рећи да је управо развој медијске писмености, као начина овладавања медијима и медијским порукама, наново афирмисао и начела на којима почива Конвенција Уједињених нација о правима дјетета, али и црногорско, национално законодавство у области медија које додатно штити ову друштвену групу у складу са свјетским и европским стандардима. Министарство културе, надлежно и за област медијске политике, подстиче и развија програме и активности који имају циљ да дјецу заштите од негативног утицаја медијских садржаја.“
„Међутим, као што их штитимо од потенцијално негативног утицаја медијских садржаја, дјецу треба заштити и када су предмет медијског и новинарског извјештавања: и то поље је уређено стандардима и мјерама које су прописане у закону, многобројним уредбама те, коначно, и - Кодексом новинара/новинарки Црне Горе гдје је прописано да се с посебном пажњом истражују информације које задиру у интересе дјеце,“ додао је Министар.
Шеф представништва УНИЦЕФ-а Перкс је истакао: „Добробит све наше дјеце и даљи просперитет, сигурност и развој сваког друштва траже промишљену расправу о дјетињству у свим медијима. Таква расправа мора бити заснована на најбољим и најсавременијим глобалним сазнањима о дјетињству, која ће информисати родитеље, наставнике, креаторе политика и друге важним актере како да стварају боље друштво за сву дјецу. Медији, такође, имају важну улогу у разбијању табуа о насиљу, занемаривању и сексуалном искориштавању дјеце.“
„Поздрављам напоре новинара који се труде да унаприједе начин извјештавања о насиљу над дјецом и надам се да ће наставити са том праксом. Бавећи се насиљем над дјецом ми испуњавамо наш дио одговорности како би им помогли воде успјешније животе, са смисленим и односима испуњеним поштовање, у просперитетними сигурним заједницама у којим живе,“ закључио је господин Перкс у свом обраћању.
Проф. Вујачић је представила анализу, која, између осталог, указује на потребу црногорских медија да дубље анализирају проблеме, налазе адекватне саговорнике који нуде техничка, а не само декларативна рјешења, као и да у континуитету извјештавају о овим темама поштујући при том право на приватност.

Анализа је обухватила 1063 медијске објаве које се тичу дјеце, а које су објављене током априла и маја прошле године. Од тога се 220 објава или једна петина бавила насиљем над дјецом.

Највише се извјештавало о вршњачком насиљу, а најмање о сексуалном злостављању дјеце, што, по ријечима проф. Вујачић „указује да је сексуално насиље још увијек табу тема у црногорској јавности, као и да новинари истраживачи још увијек немају довољно храбрости или, пак, сензибилности да комплексније обраде ове најделикатније и најтрауматичније теме.“

Проф. Вујачић је примијетила више сензационалистички, па и стереотипни, приступ теми, док изостаје њена сложенија елаборација, тј. недостају мишљења стручњака, препоруке како превенирати проблем, заштити и рехабилитовати жртву. У анализираним медијским објавама се често сугерише да је насиља међу дјецом све више иако не постоје подаци који би то потврдили. Често се ни не поставља питање о томе да ли је вршњачко насиље заиста у порасту, од када, због чега и колико.

У препорукама анализе се каже да би медији требало прво да упознају јавност са узроком настанка проблема, потом предлогом институционалног рјешења проблема и евалуацијом учињеног рада, као и да траже стручне саговорнике, прате мјерљиве показатеље успјеха, адекватну примјену закона и рад нарочито оних који су професионално тј. институционално одговорни.