- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Црногорско тржиште све спремније за улазак у ЕУ
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Црногорско тржиште све спремније за улазак у ЕУ
Објављено: 24.06.2017. • 18:38 Аутор: Министарство економије
Пуна повећеност Владе у испуњавању, како почетних, тако и завршних мјерила за отварање и затварање преговарачких поглавља резултирала је да Црна Гора данас има 28 отворених поглавља, од којих су три привремено затворена, а за преосталих пет процес испуњавања обавеза траје у континуитету.
Сам пут ка Европској унији (ЕУ) подједнако је важан колико и чланство, јер се током преговора дешавају све оне промјене због којих Црна Гора тежи пуноправном чланству.
Протекле недјеље на међувладиној конференцији у Луксембургу Црна Гора је отворила поглавља 1-Слободно кретање роба и 22-Регионална политика и координација структурних инструмената, и привремено затворила поглавље 30-Вањски односи.
Државни секретар у Министарству економије и преговарач за поглавља 1, 8 и 30 Игор Новељић казао је у разговору за Викенд новине да је Министарство економије, уз координиран рад великог броја службеника у разним институцијама система, одрадило огроман дио посла када су поглавља 1 и 30 у питању, и да је њихово отварање, односно затварање потврда да је црногорско тржиште све спремније да постане дио тржишта ЕУ.ВН: Шта Црној Гори доноси поглавље 1?
Новељић: Поглавље 1-Слободно кретање роба је камен темељац Европске уније на чијим основама је настала идеја Европске уније. Управо та чињеница говори о комплексности овог поглавља, посебно имајући у виду да се у оквиру њега мора ускладити највећи број прописа са ЕУ. Отварању поглавља 1 претходило је испуњавање мјерила која су се односила на хармонизацију, односно усклађивање националног техничког законодавства са релевантним ЕУ прописима, у циљу успостављања правног оквира за трговину производима по угледу на заједничко тржиште ЕУ, уз обезбјеђивање високог нивоа заштите живота и здравља људи, заштите животиња и биљака, животне средине, заштите потрошача. Ми јесмо у значајној мјери завршили хармонизацију законодавства, али нам предстоји динамичан посао у смислу праћење ове легислативе на нивоу ЕУ и даље усаглашавање националног са законодавством ЕУ у периоду до приступања. Јер, хармонизацијом законодавства ми обезбјеђујемо уклањање баријера у трговини, штитимо безбједност и здравље потрошача. Наш основни циљ биће да кроз испуњавање обавеза из овог поглавља нашој привреди омогућимо да се адекватно припреми на све оно што је чека на европском тржишту након приступања. У том погледу, нашу привреду ћемо упознати са стандардима који се примјењују на нивоу ЕУ у циљу лакшег пласирања производа и боље конкурентности на заједничком тржишту. Радићемо, такође, на јачању свих институција како би се обезбиједила адекватна подршка за имплементацију новог законодавства, а очекује нас даља хармонизација техничких прописа који дефинишу безбједносне захтјеве за одређене групе производа. Све ово ће омогућити да се у будућности на тржишту Црне Горе нађу и квалитетнији производи који се налазе и на тржишту ЕУ, и да буду по много конкурентнијим цијенама.
ВН: Шта се тачно подразумијева под слободним кретање робе?
Новељић: Слободно кретање робе је једна од четири основне слободе на јединственом тржишту Европске уније јединственом царинском подручју без унутрашњих граница у којем је, поред осталог, осигуран слободан промет робе. Циљ Црне Горе у оквиру овог поглавља је уклањање техничких баријера у трговини кроз, како сам казао, хармонизацију националног законодавства са ЕУ прописима, као и припрема за интеграцију Црне Горе на заједничко тржиште ЕУ. Осим што се уклањају баријере у трговини, безбједност и квалитет производа који се стављају на црногорско тржиште мора бити загарантован кроз потпуно прихватање свих начела и захтјева европског техничког законодавства, захтјева европских и међународних стандарда и најбоље праксе њихове примјене. Овај процес усаглашавања неумитно води и ка повећању конкурентности наше привреде. Свакако, усаглашавање није циљ сам по себи, већ да кроз тај процес повећамо конкурентност наше привреде и производа.
ВН: Поменули сте већи квалитет и бољу безбједност производа на тржишту. Шта то значи за црногорске произвођаче и потрошаче?
Новељић: Уласком у ЕУ, Црна Гора ће постати саставни дио њеног унутрашњег тржишта на којем важе једнака правила за све државе чланице. Тиме се осигурава већа могућност да квалитетни црногорски производи буду конкурентни на европском тржишту, а истовремено и да квалитетни страни производи буду стављени на домаће тржиште. Црногорски привредници ће имати веће могућности за извоз, а крајњи потрошачи право коначног избора производа утемељеног на његовом квалитету. Прецизним прописивањем обавеза произвођача, овлашћених заступника, увозника и дистрибутера приликом стављања производа на тржиште, као и детаљним исправама о усаглашености издатима у иностранству, биће гарантована провјера производа који се увозе у Црну Гору, односно њихов надзор при увозу.
ВН: Када је ријеч о поглављу 30-Вањски односи, то је треће привремено затворено преговарачко поглавље. Шта оно обухвата?
Новељић: Када је ријеч о поглављу 30-Вањски односи, његова правна тековина чини скоро четвртину тековине ЕУ и највећим дијелом састоји се од директно примјењивог законодавства које углавном произилази из вишестраних и двостраних обавеза ЕУ у подручију трговине и аутономних трговинских мјера. Ипак, дио правне тековине захтијева преношење у национално законодавство и прије приступања ЕУ, и то из подручија извозних кредита и робе двоструке намјене. Ово поглавље обухвата Заједничку трговинску политику Уније, која је један од темеља вањских односа ЕУ и базира се на јединственим правилима у оквиру царинске уније и заједничке царинксе тарифе, а уједно обликује трговинске односе држава чланица ЕУ са трећим земљама. Ово поглавље третира и мултилатералне односе, билатералне споразуме са трећим земљама, као и развојну политику и хуманитарну помоћ.
ВН: Шта је на том пољу до сада урађено?
Новељић: Поглавље 30 отворено је у марту 2015. године и прво је поглавље које је након испуњавања мјерила привремено затворено. Друга два привремено затворена поглавља, 25 Наука и истраживање и 26 Образовање и култура, отворена су и затворена у истом дану 2012, односно 2013. године. Наше обавезе које произилазе из поглавља 30 не датирају од марта 2015, када је поглавље отворено, већ смо огроман дио посла морали одрадити и прије његовог отварања. Чланство у Свјетској трговинској организацији (СТО) био је кључни услов за отварање овог поглавља. Те 2012. године, када је Црна Гора постала пуноправна чланица СТО, добили смо потврду да смо на правом путу усклађивања трговинских правила са правилима СТО, али и да имамо обазу више да наставимо са хармонизацијом законодавства. Сам процес преговора подразумијевао је усвајање ЕУ легислативе, али и усклађивање са политикама и ставовима које прихватају Европска унија и њене државе чланице.
ВН: Затварање поглавља не значи и крај обавезама. Шта нас очекује у наредном периоду?
Новељић: Оно што нас чека у наредном периоду, осим измјене законодавства у дијелу прописа везаних за спољну трговину Закона о спољној трговини и Уредбе о спровођењу Закона о спољној трговини, Закона о контроли извоза робе двоструке намјене и прописа који се на основу тог закона доносе, очекује дас и доношење Закона о хуманитарној и развојној помоћи, што је предвиђено за посљедњи квартал ове године. До сада је Црна Гора била углавном корисница хуманитарне и развојне помоћи, од сада ћемо и ми морати да обезбиједмо капацитете за учествовање у развојној и хуманитарној помоћи намијењеној земљама у развоја и најмање развијеним земљама.
ВН: Која ће бити разлика између црногорског тржишта данас и црногорског тржишта када постанемо чланица Европске уније?
Новељић: Чланством у Европску унију у цјелости ће се преузети ЕУ трговинска политика. У складу са правилима Уније, Црна Гора ће се најкасније даном приступања повући из свих споразума о слободној трговини, и отпочети са примјеном уговора и споразума које је ЕУ склопила с трећим земљама. Ово питање је посебно важно, јер путем билатералних споразума Унија тежи развијању односа са државама нечланицама, и то не само у области трговине и развојне помоћи, већ и у области истраживања, заштити животне средине и изградње инфраструктуре. Такође, уласком у ЕУ црногорска предузећа ће пословати на заједничком унутрашњем тржишту, без царина и других увозних ограничења, што је посебно битно имајући у виду да је ЕУ један од најважнијих трговинских партнера Црне Горе.
Немања Лацман
Везани чланци:
Општи програм надзора производа на тржишту 31.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?