Давид Калај, Светозар Савић и Миодраг Шћепановић добитници Тринаестојулске награде

Два научника, проф. др Давид Калај и др Светозар Савић и вајар Миодраг Шћепановић добитници су Тринаестојулске награде за 2017. годину. Одлуку је донио жири у саставу Гојко Кастратовић, предсједник и чланови: проф. емеритус Илија Вујошевић, проф. др Игор Лакић, мр Миомир Војиновић и прим. др сци. мед. Асим Диздаревић.

Проф. др Давид Калај је рођен 11. 12. 1971. у Подгорици. Основну и средњу школу је завршио у Тузима. Послије одслужења војног рока, 1991. године је уписао студије математику на Природно-математичком факултету у Подгорици, и исти факултет је завршио 1995. године. За постигнуте резултате током студирања 1994. године је добио студентску награду Децембарска награда града Подгорице. Након дипломирања, 1995. године ангажује се на матичној институцији као сарадник у настави, а истовремено студира магистарске студије на Математичком факултету Универзитета у Београду.

Октобра 1998. године је одбранио магистарску тезу са оцјеном током студирања 10 и постаје асистент на Природно-математичком факултету у Подгорици. Марта 2002. године је одбранио докторску тезу на Математичком факултету Универзитета у Београду и исте године се бира у звање доцента на ПМФ-у у Подгорици. За ванредног професора се бира 2007. године а редовног професора на ПМФ при УЦГ 2012. године. На ПМФ-у води велики број курсева, на свим нивоима студирања.

Био је гостујући професор или истраживач на десетак престижних институција у Европи, Кини и Јапану (Универзитет у Турку, Универзитет у Хелсинкију, Финска, Универзитет Ломоносов, Русија, Универзитету у Падови, Италија, Универзитет у Осаки, Јапан, Универзитет у Кеилу, Универзитет у Wурсбургу, Њемачка, Универзитет у Београду, Србија, Универзитет у Сарајеву, Босна и Херцеговина, Универзитет у Љубљани, Словенија, Универзитет у Загребу, Хрватска).

Руководио је низом националних и билатералних научноистраживачких пројеката. За свој истраживачки рад је 2013. године добио најпрестижнију награду Министарства науке Црне Горе за најуспјешнији национални пројекат (Анализа на Многострукости, 2012-2016). Води Студијски програм за образовање учитеља на албанском језику од његовог оснивања 2004. Та институција је једина институција у Црној Гори која образује високошколце на албанском језику, и као таква представља својеврстан примјер међуетничког склада у мултиетничкој Црној Гори. Члан је одбора за докторске студије Универзитета Црне Горе.

Публиковао је 80 радова, од којих 41 рад су самостални радови од којих се већина налази у часописима са СЦИ листе. Ти радови имају велики број цитата и цитирани су од великог броја врхунских свјетских математичара.

Др Светозар Савић (1962) дипломирао је на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Магистарску и докторску тезу (тема: аутохтоне црногорске сорте винове лозе) одбранио је на Пољопривредном факултету у Београду. На Институту за истраживања у пољопривреди „Србија“ у Београду изабран је у звање научни сарадник. На Биотехничком факултету у Подгорици изабран је у звање виши научни сарадник. Биран је за предавача на предмету - Вино и храна, на Факултету за туризам у Бару.

Посједује сертификат WСЕТ (Wине анд Спирит Едуцатион Труст) института у Лондону за међународног познаваоца вина и жестоких пића. Овлашћени је црногорски дегустатор шире и вина. Аутор је Програма образовања за стицање знања и вјештина из сомелијерства у Црној Гори. Руководио је израдом Стратегије развоја пољопривреде општине Бар. Црногорски је делегат у ОИВ (Међународна канцеларија за винову лозу и вино у Паризу), члан је Одјељења за пољопривреду у Црногорској академији наука и умјетности, професионални је члан Међународне асоцијације енолога и виноградара (АСЕВ).

Миодраг Шћепановић рођен је 1953. године у Колашину, гдје је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је вајарство 1983. године на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Мише Поповића. Члан је УЛУЦГ од 1990. године. Такође је члан удружења “Јесењи салон” у Паризу од 2008. године. Добитник је више признања, међу којима су награде УЛУЦГ, награде Јесењег салона и Салона француских умјетника у Паризу.