Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

САОПШТЕЊЕ: Представници Министарства здравља учествовали на министарском састанку у оквиру Програма сарадње здравствене мреже малих земаља на Малти

Објављено: 03.07.2017. 21:07 Аутор: ПР служба
Делегација Министарства здравља Црне Горе, учествовала је на министарском састанку у оквиру Програма сарадње здравствене мреже малих земаља на Малти, у периоду од 26. до 27.јуна 2017.године. Делегацију је предводила Милица Шкиљевић, генерална директорица Директората за економику и пројекте у здравству.
Тематски фокус, четвртог по реду, министарског састанка, којим је завршено шестомјесечно предсједавање Малте Европском Унијом, био је дефинисање ефикасног одговора на епидемију гојазности код дјеце.Током састанка представљени су подаци Свјетске здравствене организације (СЗО), који указују да проблем гојазности и прекомјерне тежине погађа готово свако четврто дијете у школском узрасту. Оно што је нарочито забрињавајуће јесте чињеница да се биљежи тенденција раста гојазности у многим земљама ЕУРО региона, при чему се управо у малим земљама биљежи готово највећа учесталост овог јавно-здравственог проблема.
Црна Гора је једна од три земље у оквиру програма сарадње малих земаља, која је уз подршку СЗО спровела по први пут Европску иницијативу за праћење гојазности у популацији дјеце школског узраста, потврђујући спремност да се на системски начин пружи одговор на овај проблем у друштву.
Усвајајући министарску Повељу о заустављању гојазности код дјеце, учесници састанка сложили су се да проблем гојазности представља препреку одрживом развоју. Његово рјешавање изискује интезивну сарадњу сектора здравства, образовања, трговине, пољопривреде, животне средине и урбанистицког планирања, како би се смањила доступност нездраве хране и заслађених пића и створили услови да здрав избор буде једноставан и могућ избор. Издвајање за превенцију гојазности и њених узрока код дјеце, представља улагање у здравље, развој и добробит дјеце и укупног друштва.
Током састанка, између осталог, било је ријечи и о потреби унапрјеђивања фармацеутске политике и доступности безбједних и ефикасних љекова. Старење популације, доминација онколошких и кардиоваксуларних обољења, увођење скупих терапија за ријетка обољења, само су неки од изазова који су нарочито наглашени у малим земљама. Промоција сарадње међу малим земљама и размјена информација о цијенама и расположивости ефикасних љекова, препозната је као императив побољшања доступности љекова, веће транспарентности процедура набавки и ефикасније контроле раста трошкова.
Посебна пажња посвећена је здравственим информацијама, које су потенциране током свих састанака, као неопходне за предузимање јавно- здравствених активности и посебно за креирање здравствене политике. Наглашено је да потребе за извјештавањем представљају један од изазова за мале земље, имајући на уму њихове лимитиране људске и остале ресурсе, те да је улога мреже за здравствене информације од изузетног значаја за подршку специфичности малих земаља и успостављању система заједничких индикатора, сходно националним и приоритетним областима сарадње малих земаља.
На маргинама састанка, у билатералном разговору са СЗО, директорком за Европу г-ђом Жужаном Јакаб и њеним експертским тимом, директорица Шкиљевић је ближе договорила модел експертске подршке СЗО Црној Гори, у циљу јачања система примарне здравствене заштите у збрињавању хроничних обољења и даљег унапрјеђења цјеновне политике у области љекова.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?