Извјештај о спроведеној јавној расправи о Нацрту закона о странцима

СУБЈЕКТИ КОЈИ СУ УЧЕСТВОВАЛИ У

КОНСУЛТАЦИЈАМА:

ИНИЦИЈАТИВЕ, ПРЕДЛОЗИ, СУГЕСТИЈЕ И КОМЕНТАРИ:

ОДГОВОР ПРЕДЛАГАЧА ТЕКСТА НАЦРТА ЗАКОНА О СТРАНЦИМА НА ИНИЦИЈАТИВЕ, ПРЕДЛОГЕ, СУГЕСТИЈЕ И КОМЕНТАРЕ

НЕВЛАДИНО УДРУЖЕЊЕ УГОСТИТЕЉА БУДВЕ

С обзиром на то да поједине земље познају само број дозвола на годишњем нивоу (тзв. годишњу квоту), без утврђивања даље поделе, уз осврт на напред наведено, требало би примјенити исти принцип и у Црној Гори.

У предсезони и главној туристичкој сезони (мај, јун, јул и август) у подручним јединицама МУП-а у приморским општинама повећати број радника који би радили на обради захтјева, продужити радно вријеме, као и увести рад викендом. Уколико би се испуниле напред наведе претпоставке, прописивање рока од 5 дана за одлучивање по захтјеву за издавање дозвола за боравак и рад ради сезонског запошљавања било би изводљив и сврсисходан.

Предлог није прихватљив.

Треба имати у виду да се сходно прописима о раду странаца из 2008. године, годишњи број дозвола утвђивао само по врсти (запошљавање, сезонско запошљавање и прекограничне услуге странаца), док су се у оквиру радних дозвола за сезонско запошљавање, утврђивале дозволе по дјелатностима (пољопривреда, туризма, грађевинарство и остало). Законом о странцима који се примјењује од 1. априла 2015. године прописано је да годишњи број дозвола за привремени боравак и рад странаца – годишњу квоту утврђује Влада Црне Горе, у складу са миграционом политиком, стањем и кретањем на тржишту рада у Црној Гори, најкасније до 30. новембра текуће године, за наредну годину. Годишњом квотом утврђују се дјелатности и занимања у којима се странци могу запошљавати, односно пружати уговорене услуге. Министарство рада и социјалног старања, предлаже годишњу квоту Влади Црне Горе, уз претходно прибављена мишљења Завода за запошљавање Црне Горе, органа државне управе надлежних за поједине дјелатности за које се утврђује годишња квота и Социјалног савјета. Било је примједби од стране послодаваца на оба начина утврђивања годишњег броја дозвола, а с обзиром да се квотом утврђеном по занимањима објективно сагледава тражња конкретних занимања на тржишту Црне Горе, мишљења смо да треба задржати принцип утврђивања годишње квоте по дјелатностима и занимањима.

Прописивање рока од пет дана за одлучивање по захтјеву за издавање дозвола за боравак и рад ради сезонског запошљавања није у складу са европским стандардима, напротив у Црној Гори је рок за одлучивање до 20 дана, што је знатно краће од рокова које прописују дирецтиве из ове области. Крајњи рок за поступање по захтјеву је до 20 дана, што значи да овај рок може да буде и знатно краћи.

АМЕРИЧКА ПРИВРЕДНА КОМОРА У ЦРНОЈ ГОРИ (АМЦХАМ МОНТЕНЕГРО)

Привремени боравак ради спајања породице

Члан 49

Став 1 тачка 4: дјеца једног од супружника и усвојена дјеца, до навршених 18 година живота;

Коментар: Размотрити да ли је термин „супружника“ адекватан јер је у ставу 2 отворен простор за ванбрачне другове а ванбрачни другови нису супружници.

Став 9: Ванбрачна заједница у смислу овог Закона је животна заједница неудате жене и неожењеног мушкарца, која траје најмање три године или краће ако је у њој рођено заједничко дијете.

Код ове формулације треба бити опрезан јер ако остане овако постоји бојазан да се у пракси погрешно тумачи да је услов за постојање ванбрачне заједнице која траје три или више од три године у смислу Закона о странцима да је у њој рођено заједничко дијете. А то не би требао бити услов јер ова дефиниција мора бити усаглашена са дефиницијом из измјена Породичног закона:

1) ванбрачна заједница је заједница живота мушкарца и жене која траје најмање три године .

2) ванбрачна заједница такође постоји (као изузетак) ако траје мање од три године ако је у ванбрачној заједници рођено заједничко дијете или је настављена склапањем брака.

Дакле, предлажемо да став 2 гласи:

Ванбрачна заједница у смислу овог Закона је животна заједница неудате жене и неожењеног мушкарца, која траје најмање три године. Ванбрачна заједница у смислу овог Закона такође постоји ако траје краће од три године и ако је у њој рођено заједничко дијете.

Привремени боравак ради учешћа у програмима међународне размјене ученика и студената или другим програмима младих

Члан 53

Чланом 53 (3) прописано је да се боравак ради специјализације, стручног усавршавања или практичне обуке може одобрити само уз претходну сагласност органа државне управе надлежног за послове за које се издаје дозвола.

Ранијим законским рјешењем није била прописана обавеза прибављања сагласности. Сматрамо да ова одредба знатно усложнава прибављање дозволе за боравак и рад по овом основу. За очекивати је да у пракси дође и до нејасноћа по питању надлежности органа који треба да изда потврду. Сматрамо да ова одредба представља бизнис баријеру, те да да треба брисати услов прибаљања сагласности од надлежног органа.

Престанак важења дозволе за привремени боравак

Члан 67

Предлог: члан 67, након става 2, додати став 3 који гласи:

Дозвола за привремени боравак не престаје да важи странцу из члана 43 тачка 13 овог закона иако је боравио ван Црне Горе дузе од 30 односно 90 дана.

Образложење: на основу члана 43 тачка 13 овог закона и члана 22 став 3 Закона о јахтама одобрава се привремени боравак странцима - члановима посаде стране јахте - чији је власник закључио уговор о закупу веза са марином за јахте у Црној Гори, у трајању дужем од 90 дана. Пошто ће чланови посаде јахти боравити ван Црне Горе током више од 90 дана у току године, због пловидби јахти ван Црне Горе током сезоне, то је потребно унијети овакву одредбу како им годишња дозвола боравка не би престала да важи због боравка ван ЦГ дуже од 90 дана).

Након новог става 3, додаје се став 4 који гласи:

Боравком странца ван Црне Горе сматра се и боравак на страној јахти док је јахта на везу у Црној Гори. (Образложење: Закон о јахтама утврдјује да страна јахта није под суверенитетом Црне Горе, односно да није територија Црне Горе – цлан 2 и 3 Закона о јахтама – тако да је потребно утврдити оваквом одредбом да странац не борави у Црној Гори док је на страној јахти – оваква одредба је неопходна ради даљег развоја наутичког туризма у Црној Гори и уређивања специфичног статуса

чланова посаде страних јахти и њиховог пореског и другог третмана, пошто не раде у Црној Гори када раде на страним јахтама).

Додатно, чланом 67 став 3 прописано је: Дозвола за привремени боравак не престаје да вази странцу из члана 42 тачка 13 овог закона иако је боравио ван Црне Горе дуже од 30 односно 90 дана.

Међутим, члан 42 нема тачку 13, па се вјероватно ради о грешци. Неопходно је појаснити о ком се ставу ради.

Привремени боравак ради рада

Члан 68

Став 3: Послодавац може да распореди странца само на послове за које му је издата дозвола за боравак и рад, односно потврда о пријави рада.

Предлажемо да се ово рјешење преиспита јер забрањује послодавцу да распоређује странца на друге послове у степену школске спреме и на тај нацин прави разлику између странца и осталих запослених код послодавца. Такодје, на овај начин ни странац не може да рецимо напредује у послу.

Услови за издавање дозволе за привремени боравак и рад ради запошљавања и сезонског запошљавања

Члан 71

Став 2: Изузетно, доказ из става тачка 1 овог члана не прилаже се за предузетнике и извршне директоре у привредним друштвима у којима су они једини власници или власници више од 51%, али уз захтјев су дужни да приложе доказ о регистацији предузетника, односно привредног друштва.

Изузетак односно став 2 члана 71 јесте позитиван помак али још увијек није адекватно рјешење када је ријеч о извршним директорима будући да је достављање ових доказа за остале извршне директоре који нису предмет овог изузетка апсурдно.

Запошљавање странца

Члан 72

Став 2: Дозвола из става 1 овог члана, може се продужити најдуже до двије године.

По питању члана 72 став 2 потребно је размотрити могућност да се дозвола за привремени боравак и рад мозе продужавати на период од једне године, али да се може продужити на недређен број пута. Јер по тренутном рјешењу након истека прве дозволе (1 година) и два продужења (од по 1 године – значи 1+1) странац мора да поднесе захтјев за нови боравак што значи да ће МУП одлуку донијети за 20 дана што значи прекид у радном односу од 20 дана што је проблематично – нарочито за извршне директоре који нису обухваћени изузетком из става 2 члана 71 јер привредно друштво мора имати извршног директора.

Ако се задржи овакво рјешење држава Црна Гора би требала да страног инвестирора који планира да улаже у нашу земљу (и буде извршни директор своје компаније) обавијести да након истека 3. године он у периоду од 20 дана не може више у складу са законом бити извршни директор – док год му се не одобри нови боравак. Дакле, тих 20 дана док МУП не одобри нови боравак то лице или ради на црно или престаје са радом и треба да именује друго лице да управља његовом компанијом. Ово није добра порука и није добро рјешење и не звучи добро страним инвеститорима који планирају радити у Црној Гори у складу са законом.

Став 3: Дозвола за привремени боравак и рад за предузетнике и извршне директоре у привредним друштвима у којима су они једини власници или власници више од 51% може се продужавати док год испуњавају услове из члана 71 овог закона.

Провјерити да ли је референцирање на члан 71 у овом члану адекватно јер је ова категорија странаца изузета од члана 71. Умјесто члана 71 вјероватно треба ставити референцу на члан 48.

Став 5: Уколико странац не ступи на рад у року из става 4 овог члана, послодавац је дужан да, најкасније у року од три дана, о томе обавијести Министарство ради поништавања дозволе за боравак и рад.

Ступање на рад и закључивање уговора о раду није исто. Предлажемо да се ускладе ставови 4 и 5.

Сезонско запошљавање странца

Члан 73

Став 3: Дозвола из става 2 овог члана, која је издата са роком важења краћим од осам мјесеци, може се продужити до истека рока од осам мјесеци.

Рок од осам мјесеци сматрамо позитивним искораком.

Кретање лица унутар страног привредног друштва

Члан 76

Став 4: Приправник, у смислу става 1 овог члана, је лице које посједује диплому о високом образовању и које је премјештено да ради у дио страног друштва, односно привредно друштво које је регистровано у Црној Гори у сврху оспособљавања, и плаћено је за тај рад.

Сматрамо да дефиницију приправника не треба условљавати дипломом високог образовања јер је могуће да приправник буде лице са средњом стручном спремом.

Услови за издавање дозволе за привремени боравак и рад ради кретања лица унутар страног привредног друштва

Члан 77

Став 3: Дозвола за привремени боравак и рад ради кретања лица унутар страног привредног друштва за странца из члана 76 став 4 овог закона издаје се са роком важења до једне године и може се продужити још највише једну годину.

Предлог би био да се и ова дозвола продузи на јос двије године.

У члану 77 као услов за добијање дозволе за руководиоца или специјалисту потребно приложити доказ да лице има потребне стручне квалификације и искуство потребно дијелу страног привредног друштва, у који треба да буде премјештен као руководилац или специјалиста.

Сматрамо да је ово непотребно, као и да Министарство не може оцјењивати стручне квалификације или искуство које је потребно привредном друштву, а самим тим ни тражити од правног лица достављање овог доказа. Предлажемо да се тачка 5 овог члана брише.

Рад странца мимо годишње квоте

Члан 80

Став 2: Дозвола за привремени боравак и рад из става 1 тачка 11 овог члана, може се издати странцу ако има од 18 до 65 година живота и закључен уговор о волонтерском раду, уз претходно прибављено мишљење Завода за запошљавање.

Предлажемо да се јос једном размотри ограничење по питању година живота јер волонтер сходно Закону о волонтерском раду може бити и лице старије од 65 година.

Захтјев за продужење дозволе за привремени боравак и рад

Члан 83

У ставу 1 додати да поред странца и послодаваца, и пуномоћник може поднијети захтјев за продужење. Ово из разлога што, иако не би требало да представља недоумицу, у пракси МУП не дозвољава никоме осим странцу лично да поднесе и захтјев за продужење.

Престанак дозволе за привремени боравак и рад

Члан 84

Став 1, тачка 6: ако за вријеме трајања привременог боравка странац борави ван Црне Горе дуже од 30 дана;

Овај основ престанка важења дозволе није добар сигнал за пословни амбијент у Црној Гори. Уколико предлагач закона ипак инсистира да се ово унесе у текст закона, предлажемо да се прецизира: је ли 30 дана непрекидно или укупно током трајања боравка? Што значи да ако је ово друго да странац треба да сабира дане одсуства из Црне Горе.

Став 2: Изузетно од става 1 тачка 6 овог члана, странцу који до 90 дана из оправданих разлога борави ван Црне Горе, неће престати да важи дозвола за привремени боравак ако о одласку из Црне Горе претходно обавијести Министарство.

Ко цијени оправдане разлоге и да ли се рецимо сматра оправданим ако странац буде упућен на службени пут или одлучи да годишњи одмор проведе у својој земљи са својом породицом?

Став 3: Дозвола за привремени боравак и рад не престаје да важи странцу из члана 80 став 1 тач. 3, 4, 5, 8 и 9 овог закона иако је боравио ван Црне Горе дуже од 30 односно 90 дана.

У ове изузетке нису укључени рецимо странци - ИТ стручњаци који су у радном односу и раде за компаније регистроване у Црној Гори али се физички налазе ван Црне Горе. Сматрамо да је држави у интересу да и ову категорију странаца има регулисану јер се на овај начин послодавци обесхрабрују да странце ангажоване на овај начин уведу у легалне токове.

Такође, овдје не спада боравак по основу пружања уговорених услуга из члана 80 став 1 тачка 6. Сматрамо да и овај основ треба да буде изузетак од правила и да зато став 3 треба да гласи Дозвола за привремени боравак и рад не престаје да важи странцу из члана 80 став 1 тач. 3, 4, 5, 6, 8 и 9 овог закона иако је боравио ван Црне Горе дуже од 30 односно 90 дана

Потврда о пријави рада

Члан 86

Став 2: Правна и физичка лица која користе услуге странаца из става 1 овог члана дужна су да имају закључен уговор или други доказ о извршењу посла са странцем или страним послодавцем који упућује странца на рад у Црну Гору, прије доласка странца у Црну Гору.

Предлажемо да умјесто ове формулације која је додата :“прије доласка странца у Црну Гору“ пише „прије почетка рада странца“. Јер странац у неким ситуацијама треба доћи у земљу како би потписао уговор и самим тим почео да ради.

Став 4: Министарство је дужно да послодавцу или физичком лицу из става 3 овог члана изда потврду о пријави рада.

У тренутно важећем тексту закона у овом дијелу прописан је рок (7 дана) у ком је МУП дузан да изда потврду. Сматрамо да читав концепт издавања потврде треба бити промијењен јер тренутно рјешење није најбоље из ових разлога:

Смисао рада по основу пријаве рада требало би бити убрзање и олакшање те флексибилнији начин регулисања рада – који се завршава брзе од прибављања дозволе за привремени боравак и рад. Дакле – предлажемо да пријава рада буде управо то: пријава рада: значи да послодавац треба да поднесе пријаву рада странца МУП-у и да тиме информише МУП о раду странца. Није потребно да по тој пријави рада МУП доноси одлуку нити да се чека на било какав додатни документ. То би требало да буде суштина пријаве рада. Молимо да се то размотри. Ако ово није прихватљиво предлажемо да се унесе рок у ком МУП доноси одлуку јер је битно да послодавац али и странац знају кад се мозе почети са радом односно колико дуго ће се чекати одлука МУП-а.

Предлог није прихватљив.

Овај коментар се односи на неку од радних верзија новог Закона о странцима, јер у Нацрту закона о странцима који је објављен у Побједи и на порталу е-управе не третира се вамбрачна заједница.

Подсјећања ради, Директива Савјета 2003/86/ЕЗ од 22. септембра 2003. године о праву на спајање породице прописује да државе чланице могу на основу закона или прописа допустити улазак и боравиште невјенчаном партнеру који је држављанин треће земље и с којим је спонзор у уредно доказаном стабилном дугорочном односу, али то не значи да државе морају да испоштују тражене стандарде.

Предлог није прихватљив.

Како би унаприједили постојеће законско рјешење и имплементацију истог у дијелу издавања дозвола за привремени боравак ради практичне обуке мишљења смо да се ова дозвола може издати само уз претходну сагласност органа државне управе надлежног за послове за које се издаје дозвола.

Предлог је прихватљив.

Ова оредба је уграђена у Нацрт закона.

Предлог није прихватљив.

Предложено законско рјешење је контрадикторно са фактичком ситуацијом јер се странцу одобрава привремени боравак са роком важења до једне године, а он не борави у Црној Гори.

Предлог је прихватљив.

У питању је техничка грешка која је исправљена, што значи да се мисли на тачку 12.

Предлог није прихватљив.

Будући да се годишња квота утврђује по дјелатностима и занимањима, у складу са стањем и кретањем на тржишту рада сасвим је оправдано да се странац може распоређивати само на пословима за које му је издата дозвола. Прихватање овог предлога било би у супротности са суштином издавања дозволе за привремени боравак И рад која је дефинисана законом. Такође, ово законско рјешење је ефикасно, посебно с аспекта рада инспекцијиских органа. Са друге стране, Законом о раду прописано је да се овај закон примјењује И на запослене стране држављане И лица без држављанства који раде код послодавца на територији Црне Горе, ако законом није друкчије одређено. Сходно томе, Закон о странцима прописује услове за запошљавање И рад странаца, који подразумијевају обавезу прибављања дозволе за привремени боравак И рад странца, на основу које послодавац закључује уговор о раду. За вријеме трајања радног односа, запослени странац има иста права И обавезе као И запослени држављанин Црне Горе. Са друге стране, распоређивање запосленог на друге послове није право запосленог, већ могућност за послодаваца уколико постоје потреба организације рада.

Предлог дјелимично прихватљив.

Предузетници и извршни директори у привредним друштвима у којима су они једини власници или власници више од 51% су изузети од обавезе достављања писане понуде послодавца за запошљавање странца на одређеном радном мјесту из разлога што су исти власници или већински власници у привредном друштву, тако да је једино у овим случајевима оправдано недостављање овог доказа.

Предлог није прихватљив.

У вези са примједбом на члан 72 Нацрта закона истичемо да је наведено рјешење преузето из ранијих законских прописа који се односе на запошљавање странаца. Према Закону о странцима не постоји законско ограничење да се истом странцу, уколико постоји потреба за његовим радом, изда нова дозвола за боравак и рад са новим роком важења, о чему се мора поднијети нови захтјев и по којем се одлучује на начин и у роковима утврђеним законом. Такође треба уважити чињеницу да свака земља има право да креира своје тржиште рада.

Предлог је прихватљив.

Члан 73 ће се редефинисати на начин да се дозвола за привремени боравак и рад ради сезонског запошљавања издаје на период од шест мјесеци са могућношћу продужења за још два мјесеца.

Предлог није прихватљив.

Дефиниција приправника је у складу са Директивом европског парламента и савјета 2014/66/ЕУ од 15. маја 2014. гГодине о условима за улазак и боравак држављана трећих земаља у оквиру премјештаја унутар друштва.

Предлог није прихватљив.

Члан 77 Нацрта закона је у складу са Директивом европског парламента и савјета 2014/66/ЕУ од 15. маја 2014. године о условима за улазак и боравак држављана трећих земаља у оквиру премјештаја унутар друштва.

Предлог није прихватљив.

У Нацрту закона о странцима није ни понуђено овакво законско рјешење на које сте дали примједбу.

Предлог није прихватљив.

Ово на може да буде материја овог закона јер се права и обавезе пуномоћника дефинишу другим законима.

Предлог није прихватљив.

Службеници Министарства унутрашњих послова у сваком појединачном случају након процјене чињеница и доказа доносе објективну и непристрасну одлуку.

Раздобље трајања одсуства са територије Црне Горе је у складу са Директивом Савјета 2003/109/ЕЗ од 25. децембра 2003. године о статусу држављана трећих земаља који имају стални боравак, која третира област трајања боравка.

Предлог није прихватљив.

Чланом 86 став 3 Нацрта закона је прописано да Министарство унутрашњих послова издаје, без одлагања, потврду о пријави рада, што ће да допринесе убрзању и олакшању ове врста рада.

Мишљења смо да у тексту закона треба да остане формулација “прије доласка странца у Црну Гору” , јер је јасно да ова категорија странаца долази да ради за “познатог послодаваца”.

НАЦИОНАЛНА ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ЦРНЕ ГОРЕ

Треба имати у виду да је до сада постојао проблем у случају када странац скраћује и1и продужава боравак. Примјер, постоји велики број странаца који пријави боравак на дуже од 30 дана из разлога избјегавања плаћања боравшне таксе. Сходно Чл. 3 Закона о боравишној такси боравитну таксу не рлаћају лица која непрекидно бораве у објекту за смјштај дуже од 30 дана. Та лица напуштају земљу раније и не постоји о томе евиденција, не изврши се одјава боравка на дан када он стварно напушта Црну Гору. То резултира непоузданим падацима о боравку странца. Ово се треба имати у виду при изради Нацрта закона.

Евидентан проблем који постоји јесте блокирање система за пријаву. Постоје два разлага. и то: баговање система и погретно унотење тифре вите пута. У првом слуцају ЛТО унесу податке а1и се они не прихвате од стране система одмах већ након неког времена, у неким случајевима и након неколико дана. Хоте1и немају чак ни ову магућност, накнаднаг слања пријаве, њима се пријава након истека 24х не прихвата. У другом случају, када је у питању погрешно унијета тифра, сматрамо да треба створити обавезу за надлежне органе да се проблем отклони у што краћем времену, да се утврди рок за откључавање токена јер се сада дешава да откључавање токена реализује у неким случајевима и након 10 дана. Не пастоји јасно дефинисин рок.

Како је Нацрт закона предвидио рјешавање ових ситуација? Оне онемогућавају контролу. Са друге стране, туриста се осјеца несигурно, не посједаје никакав доказ да је пријављен.

Члан 99. Нацрта закона о странцима, став 1, прописује "Давалац смјештаја пријаву и одјаву боравка странца доставља електронски, а ако нема техничких могућности за достављање електронским путем, давалац смјештаја пријаву и одјаву боравка може достављати преко туристичке организације из члана 100 овог закона или полицији на прописаном обрасцу у писаној форми". Шта се све подразумијева под „нема техничких могућности за достављање електронским путем"? Да ли се односи за случај квара? Мишљења смо да исто треба јасно прецизирати. Уколико се односи и на случај квара узмимо примјер хостела. Како да лице задужено од стране хостела изврши пријаву код ЛТО или у полицији када не може задржавати путну исправу туристе, а копија се не прихвата приликом пијаве.

У члану 100, стоји: Подношење пријаве и одјаве преко туристичке организариије се не наплаћује. Искуство од претходне године нам говори да је посао пријаве и одјаве странаца заиста презахтјеван, посебно у туристичким мјестима гдје је велика фреквенција гостију, при чему се морају обезбиједити додатни сезонски радници. Стварају се гужве на пунктовима и губи се смисао пастојања туристичких организација. Бесплатна апликација МУП-а РБ90 не даје могуцност очитавања докумената, прегледа детаљних информација о кретању туриста и сл. На примјеру ЛТО Котор стварање услова за имплементацију овог закона 2016. године коштало је око л60.000,00е (техничко опремање канцеларија, развој програма пријаве и одјаве боравка, одржавање програма, сервера и компјутерске опреме, обука запослених, накнаде и зараде запослених, канцеларијски материјал и др). 1з тог разлога неопходно је размотрити могуће изворе средстава за ове намјене и растеретити ЛТО ових великих трошкова. Такође, треба имати у виду да је Законом о туристичким организацијама и Законом о боравишној таксти јасно утврђена намјена средстава које ЛТО приходује.

Постоји значајан број туриста који бораве на пловним објектима наутичког туризма. Како Нацрт закона предвиђа њихову пријаву и одјаву? Којим члановима закона је уређена пријава и одјава наутичіких туриста. Такође, када говоримо о крузерима. Молимо за појашњење.

Предлог није прихватљив.

Питањетехничке немогућности пријаве / одјаве странаца не може се регулисати кроз Закон о странцима. Ова питања се ближе уређују подзаконским актима.

Предлог није прихватљив.

Питање техничке немогућности пријаве / одјаве странаца не може се регулисати кроз Закон о странцима. Ова питања се ближе уређују подзаконским актима.

Предлог није прихватљив.

Питањетехничке немогућности пријаве / одјаве странаца не може се регулисати кроз Закон о странцима. Ова питања се ближе уређују подзаконским актима.

Предлог није прихватљив.

Питање техничке немогућности пријаве / одјаве странаца не може се регулисати кроз Закон о странцима. Ова питања се ближе уређују подзаконским актима.

МОНТЕНЕГРО БУСИНЕСС АЛЛИАНЦЕ

Чл.55

Можда овај члан треба допунити тако што би дефинисали за коју се врсту визе аплицира.

Чл. 71 и 72

Сматрамо да када је у питању продужење радног односа извршном директору (након три године) не треба прекидати радни однос како је сада законом дефинисано, већ је потребно продужити дозволу, без прекида радног односа.

Чл. 78 и 79

Мишљења смо да треба повећати досадашњи Број квота или их чак за конкретне области као што су грађевинарство и туризам у току сезоне и укинути, јер период чекања нових квота представља бизнис баријеру и повећава трошкове пословања за послодавце.

Чл. 83

Кад је ријеч о продужењу боравка, односно продужењу дозволе за привремени боравак, треба јасно дефинисати која је документација потребна за продужење, јер долази до неслагања онога што се догађа у пракси и прописа који регулишу ову материју.

Мишљења смо да, такође, има простора да се у Нацрту Закона о странцима укључе и Агенције за посредовање у запошљавању, због улоге и природе њиховог посла када је у питању тржиште рада.

Предлог није прихватљив.

Питање издавања виза је прописано у посебном поглављу закона док је у члану 55 Нацрта закона прописано издавање дозвола за привремени боравак ради лијечења у Црној Гори.

Предлог се дјелимично прихвата.

Чланом 72 став 3 Нацрта закона је прописано:

„Дозвола за привремени боравак и рад за предузетнике и извршне директоре у привредним друштвима у којима су они једини власници или власници више од 51% може се продужавати док испуњувају услове из члана 71 овог закона“.

Предлог није прихватљив.

Важећим Законом о странцима који се примјењује од 1. априла 2015. године прописано је да годишњи број дозвола за привремени боравак и рад странаца – годишњу квоту утврђује Влада Црне Горе, у складу са миграционом политиком, стањем и кретањем на тржишту рада у Црној Гори, најкасније до 30. новембра текуће године, за наредну годину. Годишњом квотом утврђују се дјелатности и занимања у којима се странци могу запошљавати, односно пружати уговорене услуге. Министарство рада и социјалног старања, предлаже годишњу квоту Влади Црне Горе, уз претходно прибављена мишљења Завода за запошљавање Црне Горе, органа државне управе надлежних за поједине дјелатности за које се утврђује годишња квота и Социјалног савјета. Такође, овим законом је већ прописано да Влада може ограничити годишњу квоту, повећати број, односно извршити прераспоред по намјенама, ако је то условљено промјенама односа понуде И тражње на тржишту рада или због посебних услова у појединим дјелатностима.

Овај начин утврђивања годишњег броја дозвола омогућава праћење стања и кретања на тржишту рада у Црној Гори.

Предлог није прихватљив.

Члан 83 Нацрта закона о странцима јасно прописује шта се прилаже уз захтјев за продужење дозволе за привремени боравак и рад.

Предлог није прихватљив.

Законом о раду прописано је да Министарство рада И социјалног старања издаје дозволу за рад агенцијама за привремено уступање запослених, док је Законом о запошљавању и остваривању права из осигурања од незапослености прописано да исто министарство издаје дозволу за рад агенцијама за запошљавање које обављају послове запошљавања, укључујући и послове посредовања при запошљавању.

САВЈЕТ СТРАНИХ ИНВЕСТИТОРА

Дозвола за привремени боравак не престаје да вази странцу из цлана 43 тацка 13 овог закона иако је боравио ван Црне Горе дузе од 30 односно 90 дана. (Образложење: на основу члана 43 тачка 13 овог закона и члана 22 став 3 Закона о јахтама одобрава се привремени боравак странцима - члановима посаде стране јахте - цчији је власник закљуцио уговор о закупу веза са марином за јахте у Црној Гори, у трајању дужем од 90 дана. Пошто ће чланови посаде јахти боравити ван Црне Горе током висе од 90 дана у току године, због пловидби јахти ван Црне Горе током сезоне, то је потребно унијети овакву одредбу како им годишња дозвола боравка не би престала да важи због боравка ван ЦГ дузе од 90 дана).

Боравком странца ван Црне Горе сматра се и боравак на страној јахти док је јахта на везу у Црној Гори. (Образложење: Закон о јахтама утврдјује да страна јахта није под суверенитетом Црне Горе, односно да није територија Црне Горе – члан 2 и 3 Закона о јахтама – тако да је потребно утврдити оваквом одредбом да странац не борави у Црној Гори док је на страној јахти – оваква одредба је неопходна ради даљег развоја наутичког туризма у Црној Гори и уредјивања специфицног статуса чланова посаде страних јахти и њиховог пореског и другог третмана, пошто не раде у Црној Гори када раде на страним јахтама).

Предлог је прихватљив.

Ова оредба је уграђена у Нацрт закона.

Предлог није прихватљив.

Предложено законско рјешење је контрадикторно са фактичком ситуацијом јер се странцу одобрава привремени боравак са роком важења до једне године, а он не борави у Црној Гори.

ВИСОКИ КОМЕСАРИЈАТ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ЗА ИЗБЈЕГЛИЦЕ – КАНЦЕЛАРИЈА У ПОДГОРИЦИ

УНХЦР жели да понови да би предложени поступак за утврђивање статуса лица без држављанства и с њом повезане групе права омогућио Црној Гори да осигура испуњавање обавеза из Конвенције из 1954. године и међународног права људских права. Док би се тиме идентификовала лица без држављанства и пружила им се основна права која би омогућила да у пуној мјери учествују и дају допринос друштву у којем живе, предложени поступак ни у ком случају не обавезује Црну Гору да лицима без држављанства идентификованим на њеној територији додијели држављанство.

Такође, мало је вјероватно да би успостављање поступака за утврђивање статуса лица без држављанства створило “фактор привлачења” (тј. привлачења лица у земље са таквим поступцима ради злоупотребе права). Земље које су успоставиле такав поступак нијесу забиљежиле повећање броја оних која траже статус лица без држављанства. На основу претходно изнесене анализе, УНХЦР вјерује да актуелни законски оквир који постоји у Црној Гори не овлашћује конкретно ниједан државни орган да утврђује апатридију.

Актулени законски оквир такође не прописује правичан, транспарентан и дјелотворан поступак за утврђивање апатридије. Да би такав поступак био дјелотворан, утврђивање апатридије мора да буде специфичан циљ тог механизма, мада не нужно и једини. Коначно, мада су права лица без држављанства у одређеној мјери обухваћена разним законима, лица без држављанства реално не могу да их искористе због услова које не могу да испуне.

УНХЦР чврсто вјерује да Влада Црне Горе треба да искористи прилику финалног преиспитивање нацрта Закона о странцима да врати у текст закона намјенски осмишљен поступак за утврђивање статуса лица без држављанства који узима у обзир специфични положај лица без држављанства, да одреди орган задужен за тај поступак и да осигура да лица без држављанства имају приступ и уживају своја права предвиђена Конвенцијом из 1954.

УНХЦР стога љубазно позива Министарство унутрашњих послова да поново размотри укључивање намјенског поглавља о апатридији у нацрт Закона о странцима, на начин како је то било дефинисано у тексту нацрта Закона усаглашеном у јануару 2017. године.

Предлог је прихватљив.

У текст Нацрта закона о странцима уграђене су одредбе које чине посебно поглавље, а регулишу питање лица без држављанства у Црној Гори.

НВО „ПРАВНИ ЦЕНТАР“

Изузеци- Члан 69 Нацрта Закона о странцима

Члан 69. ст. 1. Нацрта Закона о странцима таксативно набраја изузетке од прописане обавезе да странац може да ради Црној Гори само на основу дозволе за привремени боравак и рад или потврде о пријави рада. Сагласно овој одредби слободан приступ тржишиту рада има и странац коме је признат статус избјеглице или одобрена додатна заштита у складу са Законом о азилу (,,Службени лист РЦГ", број 45/06), односно одобрен азил или супсидијарну заштиту или привремену затиту, у складу са законом којим се уређује
медународна и привремена зашита странаца;

Одредбу члана 69. Нацрта Закона о странцима треба проширити и изузецима обухватитии категорију странаца који траже међународну заштиту у Црној Гори ради усклађености са чланом 70 Закона о међународној и привременој зштити странаца ("Службени лист Црне Горе, број 2/2017"). Сагласно одредби члана 70 Закона о међународној и привременој зашити странаца, слободан приступ тржишту рада, изузетно, има и странац који тражи међународну зашиту. Одредбом члана 70 прописано је да : "Странац који тражи међународну заштиту стиче право на рад протеком рока од девет мјесеци од дана подношења захтјева за међународну зашиту о којем Министарство није донијело одлуку. Странац који тражи међународну заштиту остварује право на рад без дозволе за боравак и рад иии потврде о пријави рада до правоснажности одлуке поводом захтјева за међународну зашиту."

Предлажемо да се у члану 69 ст. 1. Нацрта Закона о странцима дода тачка 7. која гласи: "статус странца који тражи међународну заштиту протеком рока од девет мјесеци од дана подношења захтјева за међународну заштиту о којем Министарство није доњело одлуку"

2. Услови за издавање дозволе за стални боравак - члан 89 Нацрта Закона о странцима

Један од услова за издавање дозволе за стални боравак према члану 89.ст. 1 тачка 3. Нацрта Закона о странцима јесте и посједовање доказа да странац : " у држави поријекла није правоснажно осуђен на безусловну казну затвора у трајању дужем од шест мјесеци за кривчнио дјело за које се гони по службеној дужности иии су престале правне посљедице осуде". У односу на категорију азлианата и странаца под супсидијарном заштитом посједовање и могућност прибављања овог доказа прије ће бити изузетак него правило. С обзиром на природу избјеглиштва и тешкоће својствене специфчном положају и ситуацији у којој се налазе, азиланти и лица под супсидијарном заштитом углавном неће бити у могућности да свој захтјев за издавање дозволе за стални боравак поткријепе и овим
доказом. Ораган надлежан за издавање дозволе за стални боравак треба да узме у обзир ову чињеницу и да не инсистира круто на прибављању и посједовању овог доказа. МУП у односу на посједовање доказа о неосуђиваности из земије поријекла треба да се руководи истим разлозима који су га опредијелили да од азиланата и странаца под супсидијарном заштитом не захтијева посједовање важеће путне исправе како је прописано у члану 89.ст.2. Нацрта Закона о странцима. Предлажемо да се одредба члана 89.ст.2. Нацрта Закона о странцима допуни на начин да гласи: странац који је до дана подношења захтјева за издавање дозволе за стални боравак законито боавио у Црној Гори непрекидно пет година ну основу признатог статуса избјегиице или одобрене додатне заштите, у складу са Законом о азилу, односно одобреног азила иии супсидијарне заштите у складу са законом којим се уређује међународна и привремена заштита странаца, не мора испуњавати услове из става 1 тачка 1 и тачка 3 овог члана". Сагласно овој одредби азиланти и странци под супсидијарном зашитом имаће привилегован положај, јер се од њих приликом издавања дозволе за стални боравак неће инсистирати на посједовању важеће стране путне исправе и прибављању доказа о неосуђиваности.

Предлог није прихватљив.

У вези примједбом на члан 69 Нацрта закона о странцима истичемо да је ово материја већ прписана чланом 70 Закона о међународној и привременој зштити странаца ("Службени лист Црне Горе, број 2/2017"), тако да је непотребно дуплирати норму.

Предлог се прихвата.

УНИЈА ПОСЛОДАВАЦА ЦРНЕ ГОРЕ

1. Члан 68 став 2

„Странац може да ради у Црној Гори само на пословима за које му је издата дозвола за привремени боравак и рад или потврда о пријави рада и само код оног послодавца који га запошљава.

Улога Агенције за привремено уступање запослених је и овог пута изопштена из примјене Закона о странцима, што јесте врло проблематично, посматрајући њену сврху постојања, односно пружања услуге у оквиру претежне дјелатности (превасходно, уступање запослених на повременим и привременим и сезонским пословима). Не видимо разлог да се прави разлика у овом домену између домаће и стране радне снаге. Дакле, агенције би се требале наћи као изузетак од правила да странац може да ради само код послодавца који га запошљава. Генерално, концепт „да ради само код послодавца који га запошљава“ коси се са пружањем уговорених услуга и карактером пословних аранжмана између привредних субјеката. Такође, аргументи представника Министарства рада и социјалног старања по питању злоупотреба у овом домену не могу да опстану, будући да је уплату пореза и доприноса, односно испуњавање обавеза према држави много лакше пратити и на тај начин ефикасније сузбијати сиву економију. Као додатни аргумент, кроз иновирана решења Закона о раду око којег се у овом тренутку воде преговори, је очигледно да ће убудуће Агенција имати обавезу и достављања ближих података Министарству рада и социјалног старања.

2. Члан 71

„Дозвола за привремени боравак и рад ради запошљавања и сезонског запошљавања издаје се странцу који испуњава услове из члана 47 овог закона, а као доказ о оправданости захтјева приложи:

1) писану понуду послодавца за запошљавање странца на одређеном радном мјесту;

2) доказ о стеченом нивоу образовања и квалификације;

3) доказ о здравственој способности;

4) извод из акта о систематизацији код послодавца.

Изузетно, доказ из става 1 тачка 1 овог члана не прилаже се за предузетнике и извршне директоре у привредним друштвима у којима су они једини власници или власници више од 51%, али уз захтјев су дужни да приложе доказ о власништву и регистацији предузетника, односно привредног друштва.“

У погледу документације потребне за издавање дозволе за привремени боравак и рад који се тиче здравствене способности, указујемо да Директиве познају услов: да не постоје сметње по јавно здравље, што је и „покривено“ чланом 47 став 1 тачка 8. Такође, врло проблематичним видимо накнадно додат доказ (мимо РГ)-извод из акта о систематизацији. Превасходно, садржај акта о систематизацији је намијењен посебним условима заснивања радног односа и опису послова. Не знамо зашто се инсистира на овом доказу приликом издавања дозволе за боравак и рад странаца, кад он служи искључиво за унутрашњу организацију и тзв. попис послова, а да не помињемо да он према садашњим општим прописима о раду није обавезни акт послодаваца. Тренутна ситуација је таква да се још увек воде преговори за нови Закон о раду и није постигнута сагласност око увођења акта као обавезног елемента радног односа у свим привредним субјектима, тј. још увијек се не зна са сигурношћу да ли ће тзв. мали послодавци-до 10 запослених бити ослобођени његовог доношења, на чему Унија послодаваца ЦГ инсистира.

Самим тим, Унија послодаваца ЦГ се оштро противи увођењу доказа-извод из акта о систематизацији, јер, понављамо, исти у овом тренутку није обавезан и не зна се његова даља судбина у смислу новог законског решења. Заправо, говоримо о акту који је подложан променама ради усклађивања са потребом процеса рада и организацијом послова код послодавца.

Такође, указујемо да члан 5 став 4 Директиве 2014/36/ЕУ Европског парламента и Савјета од 26. фебруара 2014. о условима за улазак и боравак држављана трећих земаља у сврху запошљавања у статусу сезонских радника дозвољава да се доказ о стеченом нивоу образовања и квалификације треба тражити само у случају уколико ће странац радити у професији предвиђеној прописима.

3. „Члан 72

Дозвола из става 1 овог члана, може се продужити најдуже до двије године.

Дозвола за привремени боравак и рад за предузетнике и извршне директоре у привредним друштвима у којима су они једини власници или власници више од 51% може се продужавати док испуњавају услове из члана 71 овог закона.“

Свакако да је препознат учињени помак од стране Министарства, али да би ова одредба у својству изузетка имала одјека, уопште, утицаја на пословање, она би се требала предвидјети као изузетак за све извршне директоре, без обзира на ниво заступљености власничке структуре. У овом домену незобилазна је примјена Закона о привредним друштвима. Један од разлога за проширење изузетка за све извршне директоре је свакако и тај што се најчешће страно привредно друштво (а не само физичко лице)појављује као оснивач, односно власник привредног друштва на територији ЦГ. Генералног смо става да изузеци требају бити предвиђени за извршне директоре, независно од власничке структуре. И сами знате, након три године у ЦГ мора доћи до прекида у радном односу за најмање 20 дана, док МУП не донесе рјешење, што зна да буде врло проблематично – нарочито за извршне директоре. У пракси то би значило да то лице- или ради на црно или престаје са радом и треба да именује друго лице да управља његовом компанијом. Самим тим, инсистирањем на овакој норми, свјесно их доводимо у ситуацију да чине прекршај. Дакле, наш предлог је да се бришу ријечи„ у привредним друштвима у којима су они једини власници или власници више од 51%“

4. Члан 73 став 2

„Дозвола за привремени боравак и рад ради сезонског запошљавања издаје се са роком важења до шест мјесеци у временском периоду од једне године“.

Сагласно Директиви 2014/36/ЕУ Европског парламента и Вијећа о условима за улазак и боравак држављана трећих земаља у сврху запошљавања у статусу сезонских радника, која оставља могућност уређивања сезонског рада за временски период од 5 до 12 мјесеци сагласно промјени годишњих доба, можда предвидјети дужи временски период трајања сезонског рада, као што је некада било, 8 мјесеци, нарочито ако је позната тежња државе исказана кроз сва позициона развојна документа –продужетак трајања сезоне.

5. Члан 73 став 6

„Послове у дјелатностима сезонског карактера утврђује Влада Црне Горе, на предлог органа државне управе надлежног за послове рада, уз претходно прибављено мишљење Социјалног савјета.“

Истина, Директива 2014/36/ЕУ Европског парламента и Савјета о условима за улазак и боравак државаљана трећих земаља у сврху запошљавања у статусу сезонских радника указује на потребу предвиђања дјелатности сезонског карактера. Али је то за нас- као државу препознату за туристичку дестинацију, осјетљиво питање које заслужује детаљнију анализу и дискусију са социјалним партнерима и ресорним министарствима. Као додатна чињеница, Ваш предлог се односи на послове у оквиру дјелатности сезонског карактера, а не саме дјелатности, што додатно проблематизује ситуацију. Послови се уређују искључиво за појединачна радна места (уговором о раду) на нивоу конкретног послодавца.

Молимо да водите рачуна да ће се овај сегмент, аналогијом прописа, односити на све запослене и послодавце, у смислу да це имати утицај и на опсег општих прописа о раду, будући да Закон о раду само познаје сезонски посао, као одступање од ограничења трајања радног односа на одређено време од 24 месеца. За УПЦГ је неприхватљиво да се на фону Закона о странцима уређује ово питање, а да рецимо о томе Закон о раду и Закон о класификацији дјелатности „ћути“. На крају, није нам јасно зашто МРСС инсистира да предметно уреди на овај начин, када у сваком тренутку у оквиру квоте може да препозна која је то дјелатност сезонског карактера кроз омогућавање одобреног броја дозвола.

6. Члан 76 став 1

„Страно привредно друштво може привремено да распореди свог запосленог на рад у дио страног друштва, односно привредно друштво чији је оснивач, а које је регистровано у Црној Гори, под условом да је странац у том страном привредном друштву запослен најмање 12 мјесеци и да обавља послове руководиоца или специјалисте, односно најмање три мјесеца и да обавља послове приправника.“

Став 1 цлана 76 није усклађен са Директивом 2014/66/ЕУ Европског парламента и Савјета од 15. маја 2014. о условима за улазак и боравак држављана трећих земаља у оквиру премјештаја унутар друштва, те нису укључена повезана друштва, односно друштва која се налазе под матичном управом страног привредног друштва.

7. Члан 78 став 2:

„Годишњом квотом утврђују се дјелатности и занимања у којима се странци могу запошљавати“

Подјела квоте по занимањима је врло проблематична и неодржива и ствара велике потешкоце привредним субјектима. Тражимо брисање подјеле квоте по занимањима, јер као што смо више пута нагласили не видимо позитивне резултате овакве подјеле нити већу уређеност система на фону тржишта рада, већ управо супротно, стварања потешкоца не само привредницима него и службеницима који овај пропис директно примјењују.

Страх нас је да до инсистирања на оваквом рјешењу долази јер се занимања „мијешају са радним мјестима“, те мислимо да је то главни разлог и зашто се инсистира и на акту о систематизацији. Не могу се поистовјећивати радна мјеста и занимања, што често код неког који не познаје у довољној мјери радно законодавство зна да створи забуну.

С друге стране, као одговорни учесник РГ на овом тексту, морамо примијетити да сте увазили приговор Уније послодаваца да се бришу уговорене услуге из квота, са разлога граничења са слободом уговарања облигационих односа у привреди.

8. Члан 81 став 4

„Изузетно, захтјев за издавање дозволе за привремени боравак и рад може поднијети Министарству и послодавац у мјесту намјераваног боравка странца.“

Предлажемо да се додају и ријечи: “сједишту послодавца у Црној Гори или мјесту рада странца“.

9. Члан 81 став 5

„У случају подношења захтјева у складу са чланом 4 овог члана, странац је дужан да се, у року од 5 дана од дана издавања потврде јави Министарству у мјесту подношења захтјева, ради давања података из става 3 овог члана. У противном сматраће се да је послодавац одустао од захтјева.“

Имали сте прилике на округлом столу поводом новог Нацрта закона о странцима да чујете предлоге привредника да се продужи рок од 5 дана уколико постоји могућност.

10. Члан 82 став 3

„О захтјеву за издавање дозволе за привремени боравак и рад одлучује се у року од 20 дана од дана предаје уредног захтјева“.

Како је рок за одлучивање по захтјеву од 20 дана, молимо да се за сезонско запошљавање одреди краћи рок од 10 дана. Пре 2015, Закон је познавао краћи рок за сезонско запошљавање. Свјесни смо да је велики притисак на службенике МУП-а, посебно у току сезоне, али верујемо да је Министарство унутрашњих послова свјесно појаве многих ситуација у јеку сезоне (у случају напуштања радног мјеста од претходно запосленог) потребе за хитним попуњавањем упражњеног радног мјеста. Будући да је брзина у поступању службеника МУП-а кључна за наставак редовних активности и обављање послова туристичких посленика, молимо да размислите о року до 10 дана. Наравно, на овоме и не можемо да инстистирамо, само молимо да размотрите предлог, уколико Ваши капацитети у смислу броја службеника то дозвољавају. Такодје, молимо да размислите и о заузимању квоте, по подношењу уредне документације, будуци да заузимање квоте не зависи само од потреба привредника за страном радном снагом и тренутка подношења захтјева, већ и од брзине поступања службеника који обрађује предмет.

11. Члан 84

„Дозвола за привремени боравак и рад престаје да важи:

...

6) ако за вријеме трајања привременог боравка странац борави ван Црне Горе дуже од 30 дана;

...

Изузетно од става 1 тачка 6 овог члана, странцу који до 90 дана из оправданих разлога борави ван Црне Горе, неће престати да важи дозвола за привремени боравак и рад ако о одласку из Црне Горе претходно обавијести полицију.

Дозвола за привремени боравак и рад не престаје да важи странцу из члана 80 став 1 тач. 3, 4, 5, 8 и 9 овог закона иако је боравио ван Црне Горе дуже од 30 односно 90 дана.

О постојању разлога за престанак важења дозволе за привремени боравак и рад из става 1 тач. 2 до 6 овог члана, полиција, инспекција рада, послодавац и други органи који у оквиру своје надлежности могу утврдити постојање тих разлога, дужни су да обавијесте полицију.“

Не бисмо жељели да помислите да смо занемарили разумијевање Министарства унутрашњих послова за приговоре УПЦГ да поједине категорије изузму из правила да дозвола за привремени боравак и рад престаје са вазењем ако то лице борави ван ЦГ дуже од 30, односно 90 дана. Међутим, јавице се низ зивотних и пословних ситуација за запослено лице – странца, када че оно морати да одсуствује ван ЦГ више од поменутог ограничења које це правдати толико одсуство. Изузетно се противимо овој одредби, али уколико Министарство и даље инсистира на томе, молимо да барем размислите да искљуците и тч. 6 (када је реч о уговореним услугама, као и за специјалисту и руководиоца из тч. 7 ст.1 Чл. 80).

12. Члан 86 став 3

„Правна и физичка лица из става 2 овог члана, дужна су да прије почетка рада странца из става 1 овог члана поднесу пријаву о раду тог странца Министарству, у мјесту обављања послова или у сједишту послодавца, о чему Министарство, без одлагања, издаје потврду о пријави рада“.

Захвални смо на изузетном помаку и уважавању примједби УПЦГ да Министарство унутрашњих послова истог дана по подношењу пријаве издаје потврду о томе. Међутим, у ставу 2 истог члана („Правна и физичка лица која користе услуге странаца из става 1 овог члана дужна су да имају закључен уговор или други доказ о извршењу посла са странцем или страним послодавцем који упућује странца на рад у Црну Гору, прије доласка странца у Црну Гору“) противимо се дијелу „прије доласка странца у ЦГ , те тражимо брисање истог, односно задржавање важећег решења.

13. Чл. 217

Мислимо да је најнижа казна од 1000 еура више него ригидна, ако имамо у виду нашу привредну струкутуру, да преко 98% привреде чине мала предузећа. Такодје, тачк.1, 2, 3, 6, тешко се могу по тежини прекршаја изједначавати са прекршајима који директно имају последице на незаконит рад и боравак странаца, као што су рецимо тачке 4, 8 или 10, те за потенциране тачке (1,2,3,6) предлажемо додатно смањење казне у смислу најнизег износа. Посебно ако се имају у виду одговорајуће одредбе Закона о прекршајима- у смислу тежих и лакших прекршаја.

Предлог није прихватљив.

Агенције за привремено уступање запослених врше уступање запослених за обављање послова код другог послодавца (корисника). Ове агенције могу обављати послове уступања запослених само под условом да те послове обављају као једину дјелатност и да имају дозволу за рад издату од Министарства рада и социјалног старања.

Агенција за привремено уступање запослених је послодавац у смислу Закона о раду, који са запосленим може закључити уговор о раду на одређено или неодређено вријеме. Права из рада и по основу рада запослени остварује код агенције. Запослени се уступа другом послодавцу (кориснику) на основу споразума закљученог између агенције и корисника. Током важења уговора о раду, агенција свог запосленог може уступити код више послодаваца, за временски период и за послове који се утврђују наведеним споразумом.

Законом о странцима прописано је да странац може да ради у Црној Гори само на пословима за које му је издата дозвола за привремени боравак и рад и само код оног послодавца који га запошљава. Послодавац може да распореди странца само на послове за које му је издата дозвола за боравак и рад.

У Закону о странцима прописано је да Влада Црне Горе на годишњем нивоу утврђује квоту дозвола за привремени боравак и рад, по намјенама дозвола, дјелатности и занимањима.

Омогућавање запошљавања странаца у агенцијама за привремено уступање запослених, која запошљава ради уступања запослених другом послодавцу, било би у супротности са сврхом због које је уведена годишња квота дозвола (по дјелатностима и занимањима) и дефинисање ова два института у Закону искључују један другог.

Агенција за привремено уступање запослених, чија је то једина дјелатност којом се може бавити, може уступити свог запосленог код другог послодавца, који је регистрован за одређену дјелатност која није дјелатност ових агенција, већ то може бити било која друга дјелатност. То значи да иста агенција може уступити своје запослене, у зависности од њиховог нивоа образовања и квалификација, код послодавца из различитих дјелатности.

Уколико би било омогућено запошљавање странаца у овим агенцијама, изгубила би се могућност праћења у којим дјелатностима и занимањима се издају дозволе за запошљавање, јер би се исте исказивале кроз дјелатност агенција за привремено уступање запослених, а не кроз дјелатност другог послодавца-корисника код кога у суштини запослени ради.

Предлог није прихватљив.

Законом о раду су прописани општи И посебни услови за заснивање радног односа. Општи услови су да је лице навршило најмање 15 година живота И да има општу здравствену способност, док су посебни услови предвиђени законом, другим прописима И актом о систематизацији. Такође, у наведеном закону је прописано да је акт о систематизацији акт којим се утврђују радна мјеста, опис послова радног мјеста, вјештине И радно искуство, врсте И степен стручне спреме, односно нивоа образовања И занимања. Наведене одредбе су биле основ за дефинисање доказа из члана 71.

Подсјећамо да је одређени број представника послодаваца на одржаном округлом столу који је организован у оквиру јавне расправе у вези Нацрта Закона о странцима, подржао да извод из акта о систематизацији радних мјеста буде један од доказа о оправданости захтјева за издавање дозвола.

Предлог није прихватљив.

У вези са примједбом на члан 72 Нацрта закона истичемо да је наведено рјешење преузето из ранијих законских прописа који се односе на запошљавање странаца. Према Закону о странцима не постоји законско ограничење да се истом странцу, уколико постоји потреба за његовим радом, изда нова дозвола за боравак и рад са новим роком важења, о чему се мора поднијети нови захтјев и по којем се одлучује на начин и у роковима утврђеним законом. Такође треба уважити чињеницу да свака земља има право да креира своје тржиште рада.

Предлог је прихватљив.

Члан 73 ће се редефинисати на начин да се дозвола за привремени боравак и рад ради сезонског запошљавања издаје на период од шест мјесеци са могућношћу продужења за још два мјесеца.

.

Предлог се прихвата.

Предлог је неприхватљив.

Потпуно усклађивање Закона о странцима са директивама ЕУ из ове области извршиће се до приступања Црне Горе ЕУ.

Предлог није прихватљив.

Важећим Законом о странцима који се примјењује од 1. априла 2015. године прописано је да годишњи број дозвола за привремени боравак и рад странаца – годишњу квоту утврђује Влада Црне Горе, у складу са миграционом политиком, стањем и кретањем на тржишту рада у Црној Гори, најкасније до 30. новембра текуће године, за наредну годину. Годишњом квотом утврђују се дјелатности и занимања у којима се странци могу запошљавати, односно пружати уговорене услуге. Министарство рада и социјалног старања, предлаже годишњу квоту Влади Црне Горе, уз претходно прибављена мишљења Завода за запошљавање Црне Горе, органа државне управе надлежних за поједине дјелатности за које се утврђује годишња квота и Социјалног савјета. Такође, овим законом је већ прописано да Влада може ограничити годишњу квоту, повећати број, односно извршити прераспоред по намјенама, ако је то условљено промјенама односа понуде И тражње на тржишту рада или због посебних услова у појединим дјелатностима.

Овај начин утврђивања годишњег броја дозвола омогућава праћење стања и кретања на тржишту рада у Црној Гори.

Предлог није прихватљив.

Важећим Законом о странцима који се примјењује од 1. априла 2015. године прописано је да, Изузетно, захтјев за издавање дозволе за привремени боравак и рад може поднијети Министарству и послодавац у мјесту намјераваног боравка странца, сједишту послодавца у Црној Гори или мјесту рада странца.

Како би унаприједили постојећу ситуацију у пракси, посебно у дијелу подношења захтјева за издавања дозвола сматрамо оптималним предложено рјешење.

Предлог није прихватљив.

Рок од 5 дана у којем је странац дужан да се јави Министарству у мјесту подношења захтјева је сасвим довољан странцу, а с друге стране долази до ослобађања те исте квоте за запошљавања неког другог странца, у случају непоштовања прописанохг рока.

Предлог није прихватљив.

Овај законски рок за одлучивање од 20 дана, је знатно краћи од рокова које прописују директиве из ове области, тако је по Директиви 2011/98/ЕУ Европског Парламента и Савјета од 13. децембра 2011. године о јединственом поступку за издавање јединствене дозволе држављанима трећих земаља за боравак и рад на територији државе чланице и о заједничком скупу права радника трећих земаља који легално бораве у држави чланици, овај рок четири мјесеца.

Крајњи рок за поступање по захтјеву је до 20 дана, што значи да овај рок може да буде и знатно краћи.

Предлог није прихватљив.

Службеници Министарства унутрашњих послова у сваком појединачном случају након процјене чињеница и доказа доносе објективну и непристрасну одлуку.

Раздобље трајања одсуства са територије Црне Горе је у складу са Директивом Савјета 2003/109/ЕЗ од 25. децембра 2003. године о статусу држављана трећих земаља који имају стални боравак, која третира област трајања боравка.

Предлог није прихватљив.

Чланом 86 став 3 Нацрта закона је прописано да Министарство унутрашњих послова издаје, без одлагања, потврду о пријави рада, што ће да допринесе убрзању и олакшању ове врста рада.

Мишљења смо да у тексту закона треба да остане формулација “прије доласка странца у Црну Гору” , јер је јасно да ова категорија странаца долази да ради за “познатог послодаваца”.

Предлог није прихватљив.

Прописане финансијске санкције, између осталог, представљају механизам којима се осигуравају сузбијења илегалног запошљавања у Црној Гори.

„ЛУШТИЦА ДЕВЕЛОПМЕНТ“ АД ТИВАТ

Привремени боравак ради рада члан 68

Странац у Српај Гори може да ради на основу дозволе за привремени боравак и рад и1и потврде о пријави рада, ако овим законом није друкчије прописано.

Странац може да ради у Црној Гори само на пословима за каје му је издата дазвола за привремени боравак и рад и1и потврда о прјави рада и само код оног послодавца који га запошљава.

Изузетно од одредбе става 2 овог члана, странац може истовремено да ради у једном или више зависних друштава послодавца, под условом да је послодавац оснивач и већински власник тог зависног друштва и да се ради о пословима за које се захтијева исти степен стручне спреме.

Послодавац може да распореди странца само на послове за које му је издата дозвола за боравак и рад, односно потврда о прјави рада.

Послодавац мора у пословним просторијама, односно мјесту рада странца имати копију дозволе за боравак и рад, односно копију потврде о пријави рада странца који код њега ради.

Послодавац је дужан да о престанку рада странца, прије истека рока важења дозволе за баравак и рад, обавијести Министарство, најкасније у року од осам дана од дан престанка рада странца.

Послодавац не смије запошљавати нити користити рад странца који незаконито борави у Црној Гори.

Одредба члана б8 нацрта Закона о странцима, односно одредба члана 61 важећег Закона, онемогућава инвеститору који реализује пројекте већег обима, као што је неспорно пројекат "Луштица Баy“, да оснива зависна друштва потребна за реализацију одређених фаза пројекта, а која би имала исту управљачку структуру.

Наиме, наведена одредба представља бизнис баријеру која не даје могућност да страни држављанин, који је директор друштва Лустица Девелопмент АД Тиват, као матичног друштва регистрованог у Црној Гори, буде истовремено и директор зависног друштва, које је основано искључиво и једино у циљу и функцији реализације и управљања појединог сегмената пројекта, као што су марина, хотел, голф и др.

Захтјев за предметном измјеном укључује допуну постојећег члана кроз дефинисање новог става 3 поменутог ч1ана, који ствара правни основ послодавцу да може основати и бити већински власник једног и1и више зависних друштава, основаних у сврхе извођења појединих фаза пројекта, у којима би менаджмент матичног друштва могао имати управљачке функције.

Предлог није прихватљив.

Свакако једна од најзначајнијих новина у Закону о странцима је увођење јединственог поступка издавања радне и боравишне дозволе. Према овом закону странцу, који намјерава да борави у Црној Гори ради запошљавања, сезонског запошљавања, као и упућеном страном раднику (који у ограниченом временском периоду обавља посао у Црној Гори), издаје се дозвола за привремени боравак и рад странца, као јединствен документ. На основу те дозволе странац може да ради само код оног послодавца и на оним пословима, за које му је издата дозвола за боравак и рад, и на ограничени временски период. Дозвола за привремени боравак и рад странца, као јединствен доцумент, служи странцу као доказ о идентитету, као доказ да има регулисан боравак у Црној Гори и као доказ да има право да ради.

Такође, треба имати у виду да су чланом 62 Закона прописане одређене категорије странаца који у Црној Гори могу радити без дозволе за привремени боравак и рад, али овим изузецима нијесу обухваћени странци, који би били ангажовани као директори компанија.

Чланом 73 Закона о странцима прописано је да годишњи број дозвола за привремени боравак и рад странаца – годишњу квоту утврђује Влада Црне Горе. Годишњом квотом утврђују се дјелатности и занимања у којима се странци могу запошљавати, односно пружати уговорене услуге. Министарство рада и социјалног старања, предлаже годишњу квоту Влади Црне Горе, уз претходно прибављена мишљења Завода за запошљавање Црне Горе, органа државне управе надлежних за поједине дјелатности за које се утврђује годишња квота и Социјалног савјета. У сваком случају директорима ових компања дозвола за привремени боравак и рад не издаје се у оквиру годишње квоте коју утврђује Влада.

Међутим, чланом 75 Закона прописано је да се дозвола за привремени боравак и рад мимо годишње квоте може се издати, између осталог, странцу извршном директору привредног друштва и предузетнику, који су регистровани у Црној Гори, у складу са законом којим се уређују облици обављања привредних дјелатности и њихова регистрација (члан 75 став 1 тачка 4), странцу који се запошљава са високим образовањем на руководећим пословима код послодавца (члан 75 став 1 тачка 4а); и странцу који је укључен у реализацију развојних пројеката које је утврдила Влада (члан 75 став 1 тачка 6);

На основу напријед наведеног јасно произилази да се странцу у Црној Гори може издати само једна дозвола за привремени боравак и рад, као јединствен документ у складу са Законом о странцима. Исто се односи и на директоре којима се ова дозвола издаје ван годишње квоте.

ФИЗИЧКО ЛИЦЕ - БОШКО СТЕВИЋ

У члану 60 иза става 1. треба додати став 2 . који би гласио:

У случају да власништво над некретнином још није унешено у катастар непокретности, као доказ, до регулисања уноса у катастар, странац прилаже Рјешења надлежног Секретаријата за привреду и финансије општине на којој се налази некретнина на име странца и на основу њега издату Финансијску картицу власника непокретности или корисника на име истог странца и доказе о редовном измиривању тиме утврђених пореских обавеза.

Досадашњи став 2. постао би 3.

Предлог није прихватљив.

Увођењем новог основа за издавање дозволе за привремени боравак странаца у Црној Гори у важећем Закону о странцима, а то је дозвола за привремени боравак ради располагања правом на непокретности коју странац посједује у Црној Гори, циљ обрађивача Закона о странцима је био да се овом нормом ријеши питање садашњих власника и стимулишу значајнија улагања у некретнине у Црној Гори, у наредном периоду, стога је и у Нацрту закона о странцима задржано идентично законско рјешење.

ФИЗИЧКО ЛИЦЕ – АНДРЕЈ

1. Обавезно треба да једнострано укинете потребу постојања туристицког вауцера или позивнице за градјане Бјелорусије. Велики број туриста из Бјелорусије долази у Црну Гору код пријатеља са боравком или у приватни сместај а вауцер или позивница не треба за градјане Русије или Украине.

Црногорски званицници никад не требају од бјелоруса да им на улазу у дрзаву показу ове папире али понекад се трази тих докумената на аеродромима у Русјии или Бјелорусје. Знам неколико слуцајева да бјелоруски туристи губили плацену авионску карту и време, а поготову мир на поцетку одмора. Зар је оно треба ако зелите да побољсате долазак туриста у Црну гору?

2. Измедју докумената неопходних од странаца за издавање лицне карте и једногодисњег боравка у Црној Гори јесте медицинско уверење. Мислим да га такодје треба укинути. Ово су разлози:

- медицинско уверење уопсте нема никаквог смисла осим свакогодисњег одузимања пара (35 еура) од странаца јер лекари не прегледају пацијената. Само попуњавају формулар јер није то за возацку дозволу и нема никакве одговорности за овакве лекаре;

- медицинско особље је преоптерецено. У Дому здравља Будва вес неколико година прегледи се не врсе а сви су преусмеравани за 6 км у амбуланту Прно. Лекар у Прзно не ради сваког дана а јос има проблем за распоредом и радном дисциплином због цега морам да посаљем приговор у надлезни орган. Само да вам казем да сам добио медицинско уверење само на цетверти пут јер није било доктора на радном месту 3 пута. Изгубио сам пуно времена.

Предлог није прихватљив.

Предложено законско рјешење представљало би позитивну дискриминацију што свакако није циљ обрађивача овог Закона, већ напротив једнак приступ правима и и звршавањ обавеза сваког странца који намјерава да борави у Црној Гори.

Предлог није прихватљив.

Преоптерећеност медицинских установа у којима се издаје доказ о здравственој способности није предмет овог закона.

УЧЕСНИЦИ ОКРУГЛОГ СТОЛА

На округлом столу који је одржан 2. јуна 2017. године, коментари, примједбе и сугестије су идентичне коментарима достављеним у писаним веријама.

Одговори на коментаре, примједбе и сугестије су обрађене у претходном дијелу текста извјештаја.