Усвојен сет образовних закона: Образовање вратили у фокус јавности

Образовање вратили у фокус јавности

Данас је Скуштина Црне Горе усвојила сет од седам образовних закона, којима се реформише образовни систем до доуниверзитетског нивоа, са циљем доступности знања свима, додатне подршке талентима, контроле вођења образовних установа и повећања квалитета наставе и образовања уопште.

Наглашено је и да је циљано паралелно спроведен читав пакет мјера за све нивое образовања, јер је процијењено да једино тако те мјере могу дати очекивани резултат. Говорећи о реформи, министар просвјете Дамир Шеховић је истакао: „Образовање смо поново вратили у фокус интересовања јавности и то је успјех само по себи.“

Таленти су наш приоритет

Као једна од најважнијих измјена издвојило се формирање Фонда за квалитет и таленте, за који је министар оцијенио да је основ за јачање система награђивања најбољих: „Циљ Фонда за квалитет и таленте је јачање статуса најбољих ученика и професора. Средства Фонда ће се базирати на Буџету, али и прерасподјели унутар средстава Министарства просвјете. Наиме, до 30% сопствених прихода можемо да трансферишемо у Фонд и цијеним то важним, јер није правично да дио школа ради у проблемима и нема за елементарне потребе, док друге због дјелатности којом се баве убирају значајне приходе.„

Ограничили мандате директора и додатно их обавезали на квалитет

Наглашено је и да је овим законским рјешењима унапријеђена процедура избора директора, с обзиром да ће од сада бити формирана трочлана комисија која ће обављати интервју са кандидатима.

„Додатно смо обавезали директоре на квалитет, прописавши да је основ за њихово разрјешење ситуација у којој директор кроз екстерну евалуацију, добије оцјену „не задовољава“ или достави нетачне податке о запосленима“, истакао је министар.

Такође, мандат директора је ограничен на два, при чему се постојећи рачуна као први, што би требало да омогући кадровску флуктуацију.

Онемогућили злоупотребу најмлађих

„Онемогућили смо злоупотребу дјеце преко избјегавања лиценцирања“, рекао је министар: „Наиме, дефинисали смо да се предшколско васпитање и образовање може организовати само у јаслицама и вртићима, а не и у другим правним лицима, како је то било до сада, што је служило као основ да се избјегне лиценцирање и одобравање почетка рада од стране Министарства.

Направили велики искорак у учењу језика

“Говорећи о настави првацима на енглеском језику, министар је појаснио да је ријеч о пилот пројекту у пет школа тј. пет одјељења првака, у којима ће се мањи дио наставе изводити на енглеском језику, и то од стране обучених учитеља: „Ријеч је о пилот пројекту са Британским савјетом, али биће сјајно ако он заживи, јер смо тиме направили велики искорак у учењу језика.“

Школоваћемо ученике стручних профила за тршиште, а не за Биро; директори стручних школа који не могу заинтересовати основце за своје школе не треба да раде тај посао

Говорећи о стручном образовању, Шеховић је казао: „Стручно нажалост у Црној Гори има пежоративни карактер. Ми увозимо кадар који није на тако софистицираном нивоу да га не можемо произвести у Црној Гори, а школујемо те профиле. Сада ћемо то да мијењамо.”

Говорећи о средњим стручним школама, министар је изложио и најновије податке о упису на трећи степен: „Након свих активности које је Министарство просвјете спроводило у претходном периоду и кампање “Стручно, мој избор за будућност”, у току јунског уписног рока у програме трећег степена уписано је за 12% више ученика, а циљ је да повећамо упис за 20%.

Наглашено је и да законским измјенама Министарство даје додатне подстицаје за послодавце који се укључе у систем трогодишњег и дуалног образовања. Једна од измјена је да од сада зараду ученицима у дуалном образовању (паралелно учење и рад код послодавца) у прва два разреда плаћа Министарство, а само у трећем послодавац, док је до сада све наведено била обавеза искључиво послодавца. Та накнада у првом разреду износи најмање 10% просјечне нето зараде тј. 50е, у другом 15% тј. 75е, а у трећем 20% односно 100е.

Министар је говорио и о подстицајима за ученике који се упишу нека од дефицитарних занимања трећег степена, а они се огледају се у могућности да дјеца која се пријаве за нека од дефицитарних занимања трећег степена добију мјесечне стипендије од 70е.

Рефома није кратко припремана

Током расправе је наглашено и да се на овој реформи ради пола године, али да има утемељење у претходно усвојеним стратешким документима, те она није рађена у кратком периоду, јер су рјешења на фону Владине претходно утврђене политике.“

Предмет расправе су били сљедећи закони:

Предмет расправе биле су измјене и допуне сљедећих закона: Општи закон о образовању и васпитању,, Закон о предшколском васпитању и образовању,, Закон о основном образовању и васпитању,, Закон о васпитању и образовању дјеце с посебним образовним потребма, Закон о гимназији,, Закон о стручном образовању, Закон о образовању одраслих, док су Измјене и допуне Закона о високом образовању недавно усвојене.