- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Сигурно и безбједно тржиште за страна улагања
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Сигурно и безбједно тржиште за страна улагања
Објављено: 13.07.2017. • 21:00 Аутор: Министарство економије
Црна Гора је данас стабилна и безбједна држава у оквиру НАТО-а, држава која је увелико у процесу преговора за приступање ЕУ, и као таква представља повољан амбијент за развој економских активности и привлачење страних инвестиција. Министарство економије реализује низ прогама подршке привреди, а да се већина програма заснива на финансијској подршци инвеститорима, односно предузетницима, малим и средњим предузећима, која се реализују по принципу субвенција, рефундације дијела средстава или ослобађања, односно смањења накнада и пореза – у зависности од самог програма. Иако је финансијска подршка можда и њаважнији вид подстицаја бизниса, ми у Министарству нудимо и низ други програма техничке подршке, савјетодавне, логистичке, итд.
Шта из економског угла за вас значи улазак Црне Горе у НАТО? Колико евроатлантске интеграције имају утицаја на инвестициони рејтинг Црне Горе и привлачење страних инвеститора?
Очекујем да улазак у НАТО донесе реалне предности Црној Гори за бржи економски раст, очекујем веће интересовање америчких, али и других инвеститора. Улазак у НАТО значи да држава постаје сигурније и безбједније тржиште за страна улагања, имајући у виду да чланство у овом савезу доноси имиџ стабилне и перспективне земље. Чланство у НАТО Црној Гори може донијети и многобројне дугорочне економске ефекте, а који могу утицати на побољшање кредитног рејтинга, стабилности за инвестирање, повећање агрегатне тражње и развој привреде уопште. Када су у питању европске интеграције, Црна Гора је значајно одмакла у преговорима – до сада имамо отворених 28 преговарачких поглавља, од чега су три привремено затворена. Дакле, европске и евроатланске интеграције, заједно са нашим континуираним напорима које улажемо у циљу унапређења пословног амбијента, шаљу јасну поруку – да смо озбиљна инвестициона дестинација, спремни да валоризујемо немале потенцијале које имамо.
Шта сматрате највећим изазовима у вашем ресору у овој и наредној години?
У условима глобалне економије и тржишта које дефинишу исти или слични принципи, говоримо и о глобалним изазовима. У том смислу се Црна Гора не разликује од осталих држава које све теже привлачењу инвестиција, јачању конкурентности привреде и повећању запослености. По свим овим питањима Црна Гора континуирано спороводи мјере на повећању конурентности, подстицајима, институционалном оквиру, пословном амбијенту... Радимо на развоју квалитетне инфраструктуре и дугорочне валоризације природних ресурса кроз реализацију развојних пројеката из области енергетике, туризма, пољопривреде и прерађивачке индустрије. Најзад, морамо радити на јачању макроекономске стабилности. Дакле, започето ћемо наставити и континуирано радити на креирању нових политика које значе хватање у коштац са глобалним изазовима.
Може ли Црна Гора да се ослони на стране инвеститоре за отварање нових радих места?
Влада Црне Горе континуирано реализује програме који имају за циљ привлачење нових инвестиција, подстицање развоја бизниса, повећање запослености, развој малог и средњег предузетништва. Ове прогаме Влада Црне Горе реализује како би подстакла стране инвеститоре али и развила домаћи бизнис и црногорског предузетништво. Најбољи примјер је Уредба о подстицању директних инвестиција којом стварамо повољнији пословни амбијент који ће, прије свега, омогућити отварање нових радних мјеста. За нас у Влади је била добра вијест да су се јављале углавном домаће компаније са, за наше прилике значајним укупним инвестиционим плановима. Наиме, кроз два јавна позива биће реализовано 6 инвестиционих пројеката укупне вриједности око 7 милиона еура, који подразумијевају запошљавање 253 нова радника. У току је евалуација понуда трећег јавног позива, гдје је такође највише заинтересованих домаћих компанија. И то говорим само о ресору Министарства економије и о једном програму подршке од укупно девет које спроводимо, а да не говоримо о програмима Министарства пољопривреде, туризма...
Да сублимирам, директне стране инвестиције јесу важан фактор у економији сваке земље, и ту смо препознати као држава која има повољан бизнис амбијент и сигурност улгања. С друге стране, и домаћа привреда је препознала бенефите подстицајних мјера које обезбјеђујемо и задовољни смо да таква политика даје резултате и у сектору запошљавања.
Колико је у досадашњем току транзиције Црна Гора успела да сачува велике производне капацитете?
Влада Црне Горе у претходним мандатима успјела да очува индустрију алуминијума и челика упркос изузетно неповољним кретањима на глобалној сцени, као и несналажењу тадашњих инвеститора у таквој ситуацији. Морам да напоменем да и КАП, и Жељезара, и Рудници боксита раде, и да први пут у својој дугој историји не зависе од помоћи државе, односно, да се не субвенционишу из буџета. Дакле, не само да су ови производни капацитети очувани , већ по први пут држава нема трошак по том основу већ добит када се има у виду број запослених у овим предузећима који примају редовне зараде, као и приходи државе по основу пореза и доприноса и онога што је такође јако важно, а то је очување читавог репроланца који прати овако значајне производне капацитете.
Шта министарство чини да охрабри раст нових домаћих компанија и у којим ресорима?
Кроз интензивну комуникацију са привредом коју имамо како би додатно ојачали бизнис амбијент, а на тај начин и запосленост, примијетили смо да су предузетници, упркос свим напорима које смо предузимали, слабо или нимало информисани о низу пројеката које Министарство економије спроводи, а које се односе на финансијску, а и друге видове помоћи привреди у пословању. Због тога смо одлучили да покренемо караван добрих пословних прилика како би обишли све општине у нашој држави и упознали привреднике са свим програмима подршке развоју бизниса које Министарство економије спроводи. У овом пројекту смо још једном добили подршку Програма Уједињених нација за развој, са којим спроводимо пројекат ‘’Унапређење конкурентности привреде у Црној Гори’’. Основни циљ пројекта је да се, кроз унапређење пословног амбијента, активирање сектора малих и средњих предузећа, привлачење нових инвеститора и повећање стопе запослености нарочито у мање развијеним подручјима земље, утиче на повећање конкурентности привреде и превазилажење регионалних социо-економских разлика.
Важно је нагласити да смо чланством у међународним трговинским организацијама као што су Свјетска трговинска организација, ЦЕФТА-е, ЕФТА, као и потписаним уговорима о слободној трговини са низ земаља, елиминисали или смањили изазове малог тржишта. Дакле, Влада Црне Горе је низом мјера на више нивоа, од финансијских подстицаја, преко пореских олакшица, повољних кредитних средстава, направила значајну подршку за развој привреде.
Познато је, такође, да је у фокусу рада Министарства на чијем сам челу и развој малих и средњих предузећа, и то приоритетно кроз бољу доступност финансирања малих и средњих предузећа, обезбјеђивање гарантних шема, обуке предузетника…
Шта би сте из вашег ресора најавили као најважније мере за унапређење пословне климе?
Министарство економије спроводи бројне програме финансијске и техничке подршке домаћим и страним привредним субјектима. Ради се о девет програма подршке које ми додатно промовишемо кроз директне сусрете са привредницима у свим општинама и представили Уредбу о подстицању директних инвестиција којом смо дефинисали финансијске подстицаје за нове инвестиције у Црној Гори. Трећи јавни позив је завршен у мају и у току је евалуација понуда. По основу прва два јавна позива шест инвеститора успјешно реализује пројекте субвенционисане од стране државе.
Други пројекат који већ годинама реализујемо је пројекат развоја бизнис зона, којим су дефинисане су локације које представљају јединствен ентитет на подручју локалне самоуправе, дијелом или у потпуности инфраструктурно опремљен, а који потенцијалним инвеститорима поред заједничког простора и инфраструктуре пружа додатне пореске и административне олакшице са државног и локалног нивоа. Све о овом пројекту заинтересовани могу наћи на сату www.бизнисзона.ме. Ту је и Програм подстицаја развоја кластера у Црној Гори којим је омогућена финансијска подршка за привредне субјекте који се удружују у кластере, док Програм повећања регионалне и локалне конкурентности кроз усаглашавање са захтјевима међународних стандарда пословања има за циљ финансијску подршку привредним субјектима, нарочито из мање развијених општина, да у што већој мјери повећају своју конкурентност, првенствено кроз усаглашавање са захтјевима међународних стандарда за производе и подршку за добијање акредитације за оцјењивање усаглашености. Програм подршке за модернизацију индустрије има за циљ унапређење пословања кроз инвестиције у техничку опремљеност производних капацитет, односно инвестиције у опрему. Програм унапређења иновативности у малим и средњим предузећима спроводи кроз финансијску подршку у виду грантова за развој конкурентних и иновативних МСП, а допринијеће повећању ефикасности предузећа из области прерађивачке индустрије. Ту је и Програм подршке развоју предузетништва и менторинг за мала и средња предузећа кроз који пружамо подршку привредницима који су спремни да аплицирају за кредите Инвестиционо-развојног фонда Црне Горе. Сваки од ових програма могу значајно да ојачају нашу привреду, посебно мала и средња предузећа, а уколико би предузетници искористили све или већину, онда заиста говоримо о озбиљној помоћи.
Најзад, сваки заинтересовани инвеститор има могућност да преко портала Инвестиционе локације Црне Горе www.инвестментлоцатионс.ме има увид у све информације о инвестиционим локацијама у 23 црногорске општине. Поред података о инвестиционим локацијама, на овој страници се могу наћи сви правни акти који су везани за инвестицона улагања, затим неопходни подаци у вези са амбијентом за улагање, подстицајима као и фискалној политици у Црној Гори.
Све наше сусрете са привредницима кроз директну комуникацију и посјете општинама искористићемо како би додатно ојачали пројекте које спроводимо и изашли у сусрет привреди што је више могуће, јер једино уклањањем бизнис баријера можемо омогућити несметан развој предузетништва а самим тим и отварању нових радних мјеста.
Како напредују велики инфраструктурни и стратешки пројекти започети претходних година?
У ресору Министарства економије заиста можемо бити задовољни како се наши пројекти развијају, посебно ако се имају у виду сви оне изазове са којима смо били суочени посљедњих година. Ту прије свега мислим на пројекте из енергетике. Уколико би кренули од најзначајних пројеката, то је свакако подморски кабал – својеврсни мост за транспорт енергије између земаља Западног Балкана и Италије, односно Европске уније. Пројектом изградње подморског кабла са пратецим инфраструктурама који је врло комплексан, планирано је полагање подморског кабла у дузини од око 400км, као и подземног кабла, изградњу конверторских постројења на територији Италије и Црне Горе, док са црногорске стране пројекат обухвата изградњу трафостанице и далековода који се простире територијом цијеле Црне Горе у дужини трасе од преко 180 км, са преко 650 далеководних стубова и преко 130км приступних путева...
Први пут у историји Црне Горе струја из вјетроелектрана улази у електроенергетски систем. Говоримо о пројекту вјетропарка на Крнову код Никшића који ће до краја године бити пуштен у пробни рад. Пројекти малих ХЕ се реализују планираном динамиком и познато је да смо се опредијелили да у наредном периоду пратимо реализацију потписаних уговора, јер смо врло близу националног циља од 33 одсто удјела у финалној потрошњи. Имамо интересовања и за велике ХЕ, посебно на Морачи. Осим тога, Шкода праха је представила алтернативно рјешење за финансијера пројекта Блока ИИ ТЕ Пљевља. Електропривреда планира реконструкцију Блока И са еколошком санацијом. Планира се и велики пројекат превођења вода ријеке Зете у језеро Крупац, чијом реализацијом ће се годишња производња ХЕ Перућица повећати за око 30 ГWХ или, преведено у новцу, за 2,5 до чак 3,7 милиона еура. У припреми је и Студија за ХЕ на Лиму...
Имамо потписане Уговоре за истраживање нафте и гаса, и то на четири блока са конзорцијумом Ени и Новатек и на два блока са грчким Енергианом. Дакле, сви услови су ту да се и овај потенцијал истражи и, уколико га има, валоризује на начин гдје ће скоро 65 одсто прихода ићи држави од чега 85 одсто у посебан фонд који ће бити искључиво у сврху развоја...
Оригинални интервју, као и цјелокупно издање "Ин Фоцус - Монтенегро" можете погледати овдје.
Везани чланци:
Извјештај о спроведеној јавној расправи о нацрту Закона о измјенама и допунама Закона о ус 30.12.2024.
Публикације 26.12.2024.
Завршена друга Обука о корпоративном управљању 20.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?