Отворена изложба “Између отпора и сјећања”

Изложба “Између отпора и сјећања”, која је дио пројекта “Антифашистичка мапа Никшића” отворена је у галеријама „Никола И“ и „Илија Шобајић“ –"Музеји и галерије" Никшић. Продуцент изложбе је Факултет ликовних умјетности Универзитета Црне Горе уз покровитељство Министарства културе.



Кустоскиња изложбе је Љиљана Караџић, а аутори радова су: Дејан Батрићевић, Давид Делибашић, Здравко Делибашић Бели, Срђа Драговић, Наташа Ђуровић, Душица Иветић, Ана Матић, Теодора Никчевић, Сузана Пајовић, Лазар Пејовић, Жељко Рељић, Мато Уљаревић, Маја Шофранац.

На отварању су говорили проф. мр Јанко Љумовић, министар културе, проф. мр Лазар Пејовић, ФЛУ Цетиње, Љиљана Караџић, кустоскиња.

Министар Љумовић је у свом обраћању истакао: „Никшић као град богате антифашистичке традиције одабран је као простор чији су топоси били инспиративни за реализацију пројекта. Никшић одражава укупну антифашистичку традицију Црне Горе током Другог свјетског рата, која је започела устанком 13. јула, побједа која је антифашизам поставила као трајну цивилизацијску вриједност. Обим и величина отпора црногорског народа у тадашњој поробљеној Европи била је и херојска и импресивна.“



„Хероји и хероине Другог свјетског рата на које нас подсјећа мапа, антифашистичка мапа Никшића, посебно истиче споменике посвећене њима који су дио црногорске културне баштине. Мапа је важан водич за нове генерације и све нас укупно да се подсјетимо свих кључних артефаката антифашистичке традиције,“ додао је Министар.

„Умјетност је поље на којем се може и мора отворити веома деликатна полемика са свим тенденцијама које антифашизам релативизују или чак у потпуности доводи у питање, јер многе од тих тенденција присутне су у савременом друштву кроз софистициран и неријетко заводљив дискурс. Талас историјског ревизионизма, који захвата на различитим мјестима и у различитим временима европске државе, а земаље бивше Југославије од почетка деведесетих, учинио је да се некадашња неупитност антифашистичке борбе током другог свјетског рата претвори у општу ралативизацију самог појма антифашизма. Не треба заборавити ни прикривене ни огољене облике ксенофобије и национализма који су захватили многе просторе којима је антифашизам био темељ на којем су градили своја уређења,“ рекао је министар Љумовић о изложби.



“Тринаест умјетника, тринаест различитих поетика, тринаест стратегија. Неки од умјетника су били инспирисани колективним или личним сјећањима на славну револуционарну прошлост Никшића. Други умјетници су се бавили стањем споменика у пост-транзиционом времену, а неки су се бавили општим антагонизмом између фашизма и антигашизма. Дакле, различите форме. Интересантно је да поред сваког рада постоји и „статемент“ умјетника. Тако можете прочитати шта га је заправо понукало да направи овај рад, и самим тим мислим да ће радови боље комуницирати са публиком. Ријетке су изложбе на којима се савремени умјетници кроз савремени израз баве темом антифашизма, па нам је то додатно била једна врста изазова,“рекла је кустоскиња Љиљана Караџић о приређеној изложби.



О Антифашистичкој мапи Никшића проф Пејовић је рекао: „Ова мапа је замишљена као један комплексни артефакт, као једна комплексна информативна форма, која поред просторне диспозиције насљеђа антифашизма у Никшићу покушава да створи и један кратки и сажети контекст цјелокупног антифашизма на подручју никшићке Општине. Ми смо изабрали одређене референце на људе, идеје и догађаје, који надам се укомбиновани кроз дизајнерски поступак и кроз систем обликовања, нарочито инфографике омогућавају да се тај контекст створи. По природи ствари, највећи акценат је стављен на споменичко насљеђе којег у Никшићу има у изобиљу, међу којима су и неки споменици чији је умјетнички и амбијентални квалитет стварно изузетан.“

Ауторски тим који је радио на мапи је: уредници Лазар Пејовић и Петар Лекић; техничко обликовање Ана Матић, Сандра Ђуровић, Дејан Драшковић, Срђа Драговић и Матија Шошкић; фотограф Лазар Пејовић. Координатори пројекта су Борис Абрамовић и Милена Јовићевић.



Након отварања изложбе, у препуном галеријском простору „Музеји и галерије“ наступио је хор „Захумље“, под диригентском палицом проф.Предрага Мартиновића.