Саопштење: Обиљежен Медитерански дан обале

Тиват, 25. септембар 2017. године- У Тивту је данас обиљежен Медитерански дан обале. Тим поводом уприличен је свечани програм поводом овог значајног датума.

Догађај је отворио Предсједник Црне Горе Филип Вујановић који је том приликом поздравио све присутне и исказао велико поштовање за одлуку Медитеранског акционог плана да се овогодишње, једанаесто по реду, обиљежавање Медитеранског дана обале организује у Црној Гори.

Предсједник је оцијенио да Медитерански акциони план добија посебан значај у контексту спровођења Агенде УН-а за одрживи развој 2030. „Обиљежавање Дана обале Медитерана у Црној Гори има посебан значај. Тиме се показује пуна посвећеност Црне Горе да се најнепосредније и најактивније укључи у важне програме УН-а“, казао је Вујановић наводећи да је овај квалитет државне политике Црне Горе нагласио у разговорима с Генералним секретаром УН-а Антонијем Гутјерешом протеклог петка у оквиру одржане Генералне скупштине УН-а.

„Уједињене нације могу поуздано рачунати на Црну Гору као партнера у свим програмима кроз које се афирмишу глобална и регионална дјеловања УН-а. Прихватајући обиљежавање Дана обале Медитерана исказујемо своју приврженост Медитерану и његовим глобално препознатљивим и престижним вриједностима. Црна Гора овај значајан догађај доживљава као препознавање вриједности своје обале, и у границама изван Медитерана. Наша обала свакако припада важном простору сусрета разних цивилизација, култура и вјера и има богатство културе и љепоту природе које је чине једном од најпрестижнијих обала Медитерана. Обавеза ове и будућих генерација је да развојне пројекте усклади са високим стандардима заштите простора и животне средине. Простор је наше велико богатство, њиме се мора опрезно управљати и он се не смије ничим нарушавати.“, оцијенио је Вујановић.

Дан обале има вишеструко значање – поред промоције и размјене најбоље доступних знања и вјештина, организацијом овог догађаја потврђује се политичка подршка таквом програмском оквиру дјеловања. Амбасадори обале су истакнути представници држава Медитерана у области политике, науке, књижевности, цивилног друштва. Стога су на данашњем Медитеранском дану обале представници УНЕП/МАП-а уручили плакету Амбасадора обале за 2017. годину потпредсједнику Скупштине Црне Горе, Бранимиру Гвозденовићу.

У периоду од 2012. до 2016. године господин Гвозденовић је пружио изузетан допринос увођењу одрживих модела планирања и управљања обалним подручјем Црне Горе у складу са захтјевима Барселонске конвенције. Личним учешћем у спровођењу Програма интегралног управљања обалним подручјем Црне Горе (ЦАМП-а ЦГ) и израженом политичком подршком омогућио је успјешну реализацију овог веома захтјевног програма који је резултирао: израдом Нацрта Просторног плана посебне намјене обалног подручја Црне Горе на темељу најбоље праксе планирања заснованог на екосистемском приступу, те доношењем и усвајањем Националне стратегије интегралног управљања обалним подручјем и реформом система управљања за одрживи интегрални развој обалног подручја. Гвозденовић је у обраћању присутнима оцијенио да реформски закокрет ка одрживим моделима управљања има не само значај за обално подручје, већ и укупни одрживи развој Црне Горе као еколошке државе.
Гаетано Леоне, координатор Медитеранског акционог плана у оквиру Програма за животну средину Уједињених нација (УНЕП/МАП), у име цијелог система УНЕПА/МАП-а исказао је велику захвалност домаћину, Предсједнику Црне Горе који је све присутне почастовао својим присуством, што представља доказ посвећености Црне Горе циљевима Барселонске конвенције.

„Ваша земља пружа знатан допринос нашим постигнућима на велики број начина и често служи као примјер другим земљама“, казао је Леоне. Он је истакао да од 2007. године Дан обале представља значајан датум када цијели Медитеран слави вриједност својих обалних подручја. „Славимо хиљаде година напретка који је из овог дијела свијета обликовао његову историју пружајући човјечанству непроцјењиво насљеђе и богатство“, поручио је Леоне.

Присутнима се затим обратила Жељка Шкаричић, директорица Регионалног центра за програм приоритетних акција (ПАП/РАЦ), која је истакла да је сарадња ПАП/РАЦА, УНЕП-а и Црне Горе одувијек била посебна и континуирано ужива подршку са највишег политичког нивоа. Према њеним ријечима, само се заједничким промишљањем о иновацијама у области планирања и управљања обалним подручјем могу постићи најбољи резултати.

Нарочито се захвалила учесницима у процесу реализације Програма интегралног управљања обалним подручјемЦрне Горе (ЦАМП ЦГ) и израде Националне стратегије интегралног управљања обалним подручјем ЦГ , у првом реду Министарству одрживог развоја и туризма, те ЈПМД на посвећености примјени одрживих модела управљања највриједнијим дијелом обалног подручја Црне Горе - подручјем морског добра.

Саша Радуловић, државни секретар за животну средину у Министарству одрживог развоја и туризма казао је да чист, здрав и продуктиван Медитеран представља предуслов одрживог развоја. „Мјерљиви резултати отклона од неодрживих развојних токова и даље су изазов и чине окосницу у вођењу политике одрживог развоја Црне Горе. Управо онако како то од нас захтијева Агенда Уједињених нација за одрживи развој до 2030. године, Париски споразум о клими и за нас у региону Медитерана нарочито значајна Барселонска конвенција”, казао је Радуловић.

Такође, како је навео државни секретар Радуловић, техничка подршка коју пружа Медитерански акциони план и Медитеранска комисија за одрживи развој олакшавају наш пут ка достизању циљева одрживог развоја као и испуњавање обавеза у процесу интеграција Црне Горе у ЕУ, нарочито у контексту транспозиције и примјене директива о морској стратегији и планирању намјене морске средине.

Предраг Јелушић, директор Јавног предузећа за управљање морским добром навео је да Јавно предузеће за управљање морским добром у Црној Гори (ЈПМД) представља једну од кључних институција задужених за заштиту и развој у уском обалном појасу. „Већ 25 година наше предузеће брине о управљању појасом морског добра у свих шест приморских општина, реализујући планове и програме које доносе и усвајају Влада и ресорна министарства из области туризма, поморства, уређења простора, рибарства и заштите животне средине“, казао је Јелушић.

Он је такође навео да ће се трансформацијом Јавног предузећа у Агенцију за управљање морским добром, која се предвиђа након усвајања новог Закона о морском добру, проширити надлежности и ојачати улога будуће Агенције, посебно у области очувања специфичних обалних екосистема и спровођења одредби Протокола о интегралном управљању обалним подручјима Медитерана.

Како је поручио, обала се чува за будуће генерације како стратегијама и плановима на националном нивоу, тако и акцијама и предузимањем мјера на локалном нивоу.

Поред представника јавног сектора – надлежних министарсатва, МОРиТ-а, ЈПМД, локалних самоуправа, посебну димензију данашњем догађају даје активно учешће цивилног сектора. Уз подршку ЈПМД-а, јуче и данас, одржавају се бројне манифестације паралелно са званичним програмом, уз укључивање најмлађих, невладиног сектора те локалних самоуправа.


Видео материјал доступан је на хттп://www.инфобиро.тв/индеx.пхп