ПРИЛОГ ИЗ ХРВАТСКЕ: ЦРНОГОРСКА ТРПЕЗА У РИЈЕЦИ

Град побратим црногорске Пријестолнице Цетиње, Град Ријека, град који тече, град мултикултуралности, град националних мањина, свјетско раскршће културних вриједности, Еуропска пријестолница културе 2020. године, тражећи нешто ново богатије и свим грађанима прихватљивије, овога пута значајно је промијенила садржај културних догађаја поводом Етно смотре националних мањина на Ријеци под називом ЕТНО СМОТРА + БАКАНАЛИЈЕ Нови гастро-музички фестивал. Порто етно фестивал настао је из дводеценијског искуства и традиције манифестација Етно смотра – Дани националних мањина на Ријеци, те гастро манифестације Баканалије – Бака није одолен, дошла је однекуда на задовољство свих нас. Културна Ријека ће, на задовољство својих грађана, читаве Хрватске и пријатеља, оправдати назив Еуропска пријестолница културе 2020. године. Као и увијек, националне мањине су један од важнијих судионика свега лијепога у овом граду. 

Овом приликом, Савез Црногораца Хрватске и његове чланице представиле су и понудиле дио богате разноликости црногорске кухиње. Захваљујући црногорској снахи, Ђурђи Вујовић, из оближњег, слободарског, зими снијежног, у прољеће пуног цвијећа и увијек лијепог Горског Котара, те њеном мужу Славку и сину Вељку и њиховој пријатељици Мирици из питоме Истре, црногорска трпеза је била пуна гастрономских специјалитета. Ђурђине приганице, припремљене на црногорски начин, служиле су се са медом из Горнича повише Бајица и двије врсте пљеваљског сира. Онај лиснати, свуђ у свијету признати, и онај спреман по талијанском рецепту који мирисом испуњава цијеле просторе и осваја сладокусце. Мало ко да му мирис није осјетио. Достина нијесу могли одољети. Кушали су и били задовољни. А тек, како је домаћица била поносна.

Вељко је за ову прилику набавио његушки пршут, свјетски специјалитет, код домаћина Поповића на крај његушког поља, код којега се и онако редовно снабдијева овом лијепом намирницом за фамилијарне потребе. Било је и оних сладокусаца који су након пршуте по неколико пута лизнули по њој миришљаве прсте своје руке. А чувени раштањ, тета Ђурђа је скувала на сува ребра из Цуца и месне кобасице из Штедима крај Никшића. Одмах се, код више од хиљаду људи, прочуло за овај гастрономски рај. Онима који нијесу дошли на ред за порцију раштања било је јако жао. И на крају, госпођа Ђурђа је по њеном избору направила три врсте колача.

За пиће се побринуо Љубо Радовић. На овој трпези се служила лозова ракија ГРОМОВАЧА из Косијера са врх Цеклина и незаобилазно Вранац вино из Црмнице. Ко год се примакао овој трпези, пожелио је да се ово брзо понови.

И није то све. Вокално инструментална група „Монтенегрине“ из Националне заједнице Црногораца Ријека пјесмом, која се ширила до неба, почастила је све присутне. Дао Бог да се брзо понови.

Аутор: Андреа Станић, седма генерација црногорских исељеника