- Влада Црне Горе
Министарство финансија Реаговање Министарства рада и социјалног старања п...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Реаговање Министарства рада и социјалног старања поводом текста објављеног у Дневним новинама „ДАН“, дана 04.10.2017. године на страни 11, са насловом „За једнократне помоћи дали 200.000 еура“
Објављено: 06.10.2017. • 20:54 Аутор: мрсс
Законом о социјалној и дјечјој заштити, чланом 20 прописана су основна материјална давања у социјалној заштити и то: материјално обезбјеђење, лична инвалиднина, додатак за његу и помоћ, здравствена заштита, трошкови сахране, једнократна новчана помоћ, накнада родитељу или старатељу корисника права на личну инвалиднину. Прописано је да држава може обезбиједити и друга материјална давања у социјалној заштити, у складу са материјалним могућностима.
Чланом 37 наведеног закона прописано је да право на једнократну новчану помоћ може остварити појединац, односно породица која се, због посебних околности које утичу на стамбено, материјално и здравствено стање, нађе у стању социјалне потребе. Право се остварује у складу са критеријумима и по поступку које је прописало Министарство рада и социјалног старања, а висину помоћи одређује центар за социјални рад зависно од потребе појединца, односно породице и материјалних могућности државе. Право се остварује у управном поступку као и сва друга права на материјална давања.
Правилником о ближим условима за остваривање права на материјална давања из социјалне и дјечје заштите чланом 23 прописано је да једнократну новчану помоћ може остварити појединац, односно породица:
- када се суоче са околностима које се нијесу могле предвидјети и превазићи, а неповољно утичу на задовољавање њихових основних потреба;
- ради помоћи дјеци и младима, чија породица нема материјалних могућности да им обезбиједи неопходне услове за правилан раст и развој, имајући у виду мјере којима се спрјечава ризик од институционализације, нарочито дјетета млађег од три године живота;.
- у другим случајевима када, постоје околности и оправдани разлози за обезбјеђивање неодложне подршке, и када је потребан одговарајући облик социјалне заштите.
Чланом 24 наведеног правилника прописано је да је подносилац захтјева дужан да наведе разлоге због којих му је помоћ потребна и да поднесе одговарајућу документацију која те разлоге чини основаним. Једнократну помоћ центар за социјални рад може реализовати у роби, уз сагласност подносиоца захтјева, када оцијени да је то повољније за корисника или да се помоћ у новцу не користи или постоји велика вјероватноћа да се неће користити за подмирење потреба из захтјева.
Наведеним правилником прописана су и друга материјална давања и то друге новчане помоћи и помоћ у роби. У складу са чланом 35, захтјеви са потребном документацијом која разлоге за помоћ чини основаним се подносе Министарству рада и социјалног старања а висина,обим и облик материјалног давања одређује се зависно од настале ситуације у складу са материјалним могућностима државе. О захтјеву рјешава Комисија коју је образовало Министарство рада и социјалног старања. Комисија цијени постојање чињеница и околности истакнутих у захтјеву и на основу тога предлаже висину, обим и облик материјалног давања појединцу, односно породици. На предлог Комисије министар доноси рјешење.
Новчана средства за једнократне новчане помоћи опредјелјују се центрима за социјални рад сразмјерно броју корисника материјалног обезбјеђења на мјесечном нивоу.
Поводом сваког захтјева центар сачињава налаз и мишљење у којем се наводе сви битни подаци везани за материјалну, здравствену, стамбену и др. ситуацију породице и даје се мишљење о потреби за једнократном новчаном помоћи. У изузетно специфичним случајевима, у складу са одредбама правилника, на основу предлога комисије и Министарство рада и социјалног старања опредјелјује тај вид материјалног давања, у складу са могућностима државе.
Број потенцијалних корисника наведеног права је велики и захтјев може поднијети сваки појединац, односно породица који се нађу у ситуацији, која им у складу са законом, даје основ да остваре то право. Опредијељена средства на годишњем нивоу нису довољна да се удовољи свим захтјевима. У том смислу указујемо да само у области социјалне и дјечје заштите, број породица који користе материјално обезбјеђење је око 7.700 са око 22.000 чланова, а број корисника додатка за његу и помоћ је око 15.400, а ту су и други корисници права и сви они су због материјалног и здравственог стања потенцијални корисници права на једнократну новчану помоћ. Из тих разлога су и корисници социјално заштитних права у највећем броју корисници једнократних новчаних помоћи.
Министарство рада и социјалног старања ради на константном побољшању транспарентности што показују и подаци о исплатама материјалних давања и једнократних новчаних помоћи, који се сваког мјесеца објављују на web страници Министарства.
На основу свега наведеног, сматрамо неоснованим наводе дате у тексту, који изражавају сумњу на злоупотребу једнократних новчаних помоћи и на неоправдано високе износе који се опредјелјују за те намјене. Из садржаја објављеног текста може се закључити да се ради о недовољном познавању области социјалне и дјечје заштите и да се у спровођењу Закона о социјалној и дјечјој заштити, скоро увијек „препознају“ негативне ствари у виду „могућих злоупотреба“, а не потреба да корисници социјално заштитних права као и други грађани добију одређена средства, како би превазишли тренутну неповољну материјалну, здравствену или другу ситуацију.
ПР служба Министарства рада и социјалног старања
Везани чланци:
Извјештај о спроведеној јавној расправи за Нацрт закона о санацији инвестиционих друштава 04.12.2024.
Обавјештење 03.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?