Потпредсједник Симовић у Будви отворио 41. засиједање Генералне комисије за рибарство Медитерана

Генерална комисија за рибарство Медитерана (ГФЦМ) која дјелује у оквиру УН ФАО с циљем да подстиче одрживо управљање рибарством и даје препоруке у том правцу које су обавезујуће за њене чланице,  по први пут засиједа у Црној Гори.

Редовно 41. засиједање почело је данас у Будви, а око 120 делегата из 25 земаља у име Владе Црне Горе поздравио је потпредсједник Владе и министар пољопривреде мр Милутин Симовић.

Симовић је том приликом изразио разумијевање за тренутну алармантну ситуацију са стањем рибљих ресурса у Медитерану, поручујући да ће Црна Гора наставити да буде поуздан партнер у процесу одрживог управљања рибљим ресурсима. Истоврмено, како је нагласио, Црна Гора очекује да се при доношењу одређених мјера, препорука, а посебно оних које су везане за ограничавање улагања у модернизацију риболовне флоте узму у обзир специфичности и ниво развијености рибарског сектора, и то не само у Црној Гори, већ и другим сличним земљама.

„Сектор рибарства у Црној Гори има економску, еколошку, социолошку и културолошку улогу. Највећи дио рибарства представља обални или мали привредни риболов, који се вјековима уназад обавља на специфичан начин. Имајући у виду тако дугу традицији, овај облик риболова се мора сачувати и његовати за будуће генерације, као израз препознатљивости и специфичности рибарства Црне Горе. Недостатак повољних финансијских средстава, у континуитету сложене укупне друштвене и економске прилике, кључни су разлози недовољне развијености сектора рибарства“, оцијенио је Симовић наводећи да црногорску риболовну флоту углавном чине пловила просјечне старости од 40 година, опремљена застарјелом опремом.

Симовић је додао да је учешће црногорског риболова мале плаве рибе у укупном риболову на Јадранском мору више него занемарљиво (мање од 1% укупног улова).

„Због тога очекујемо да рибарски сектор са оваквим капацитетима и оваквим степеном развијености, једнако у Црној Гори као и у осталим сличним државама, буду третирани на различит начин у односу на секторе рибарства у подручјима гдје извјесно постоји превелики риболовни напор и прелов рибљих ресурса.

Изражавајући размијевање за тренутну алармантну ситуацију са стањем ресурса у Медитерану, Симовић је казао да се при доношењу одређених мјера, препорука, а посебно оних које су везане за ограничавање улагања у модернизацију риболовне флоте, мора узети у обзир специфичност земље, а посебно ниво развоја сектора. Као битан аргумент за овакав захтјев, он је навео примјер Црне Горе која је  тек на 30% од укупног капацитета риболовне флоте, у односу на расположиве ресурсе рибе у њеним територијалним водама.

„Због тога,очекујем разумијевање потребе и Црне Горе, и свих сличних држава, да се омогући овом сектору да пружи реално могући допринос нашим националним економијама, уз отварање нових радних мјеста, запошљавање посебно младих, постизање бољег статуса рибара, као и  потребу да овај сектор обезбиједи додату вриједност и туристичкој понуди наших држава“.

Према ријечима Симовића рад Генералне комисије за рибарство као и све сличне иницијативе које имају за циљ праву и дубоку реформу риболовног менаџмента имају пуну подршку Црне Горе. „Сви заједно морамо бити одговорни у спровођењу мјера за очување, посебно високо миграторних ресурса рибе, као и осталих ресурса  и одговорни према потреби да развијемо своје рибарске флоте до нивоа одговорног и одрживог улова, поштујући најзахтјевније стандарде селективности алата и опреме“, казао је Симовић.

Потпредсједник Владе је информисао представнике ГФЦМ и да је Црна Гора значајно подигла ниво активности у борби против нелегалног и нерегулисаног риболова, у складу са препорукама и мјерама ГФЦМ и ЕУ у борби против оваквог риболова. На том плану, како је казао, препознате су обавезе и одговорности надлежних државних институција, уз значајно учешће и допринос невладиних организација, стручне и укупне јавности.

Он је казао и да је формирањем Директората за рибарство у оквиру Министарства пољопривреде и руралног развоја почетком ове године, као и упошљавањем нових људи, Црна Гора показала одлучност да овај сектор развијемо на ниво који припада једној Медитеранској земљи, као и да одговорно газдујемо са тако осјетљивим ресурсима и уједно сектор спремимо да буде конкурентан на отвореном тржишту.

Наставља се, како је додао, и са радом на даљем усклађивању законодавства са законодавством ЕУ као и имплементирању препорука ГФЦМ. Симовић је навео и да се приступило припреми пројеката за ЕУ претприступне фондове, и да су при крају преговори са Свјетском банком за скори почетак новог пројекта у којем ће подршка сектору рибарства имати запажено мјесто.

„Коначно, само домаћинским и рационалним газдовањем, поштовањем природних законитости и поштовањем закона, моћи ћемо дуготрајно убирати плодове мора, не нарушавајући биолошку равнотежу. Црна Гора ће остати поуздан партнер у процесу одрживог управљања рибљим ресурсима“, закључио је потпредсједник Владе и министар пољопривреде Милутин Симовић.

Предсједавајући ГФЦМ Стефано Катаудела (Стефано Цатауделла) саопштио је да подаци које комисија редовно прикупља, показују да је већеина рибљих ресурса у Медитерану прекомјерно искоришћена. “То значи да више од 90 одсто расположивих ресурса искоришћено на начин који указује на лош менаџмент у рибарству”, казао је Катаудела, додајући да ГФЦМ, на бази учешћа свих земаља чланица и на научној основи, доноси одлуке шта је потребно радити у будућности да се обезбиједи одрживо коришћење рибљих ресурса.

Основна препорука је, како је казао, да се направи баланс између очувања животне средине, биодиверзитета и ресурса, са једне стране, и развоја са друге. “У земљама као што је Црна Гора имате добру ситуацију, с обзиром да се потенцијали не користе у потпуности. “Црна Гора на Медитерану може да се сматра изванредним примјером доброг коришћења ресурса, али наравно да постоји потреба и простор да развијате своје рибарство, у складу са доступним ресурсима, јер је то прилика за развој”, казао је Катаудела.

Обраћање М.Симовића на отварању Засиједања ГФЦМ.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја