У Бриселу одржана конференција о Индексу родне равноправности 2017

Начелница Одјељења за послове родне равноправности Биљана Пејовић учествовала је на конференцији у Бриселу, „Индекс родне равноправности 2017“ у оквиру које је  присуствовала представљању европског  стратешког дјеловања  за родну равноправност.Имајући у виду да Индекс родне равноправности прати тренд сложене реалности једнаких могућности специфичних група  људи, представља значајну олакшицу у планирању и имплементацији дјелотворних мјера политике у земљама Европске уније.

Конференција је била прилика да се учесници/е информишу о експлицитним разликама унутар скупина жена и мушкараца, рачунајући неке од најчешћих обиљежја недостатка: доба, инвалидитет, мигрантску позадину, образовање и породични систем. Овом приликом су у Бриселу оцјењени предности и недостаци једнакости жена и мушкараца.

На конференцији је констатовано да је Европа у задњих неколико година поступно напредовала захваљујући раду на локалном, националном и европском нивоу, али и да је родна равноправност још увијек неостварен циљ. Наслијеђена анализа истражује како посебне карактеристике жена и мушкараца пресијецају и стварају јединствене стварности за њих.

Осим тога, стратешко дјеловање за родну  равноправност  представља нову фазу настојања за промовисање равноправности жена и мушкараца, при чему И даље морамо бити усресређени на приоритетна подручја дјеловања од посебне важности.

Европа  настоји промовисати равноправности мушкараца и жена у свим својим активностима.

‣ једнака економска независност жена и мушкараца;

‣ једнака плата за једнаки рад;

‣ једнакост у доношењу одлука;

‣ достојанство, интегритет и искорјењивање родно условљењог  насиља и

‣ промовисање  родне равноправности изван граница ЕУ-а.

Задњих је година остварен напредак, о чему свједоче, примјери, највиша стопа запослености жена у историји (64 % у 2014.) и учествовање све више жена на мјестима одлучивања. Међутим, то позитивно кретање поништава стална неравноправност у другим подручјима, нпр. у погледу плата и примања, поручено је са конференције.

Констатовано је да је потребно више времена да би се корацима који су у задњих пет година предузети у погледу неравноправности полова осигурале потребне промјене и подршка у облику нових мјера у тим подручјима. Истовремено на родну равноправност утичу недавне друштвено системске промјене узроковане државном кризом, брзо ширење дигиталне технологије те имиграција и интеграција.

На маргинама састанка,  начелница Пејовић састала се са пројектном корординаторком за предприступне земље кориснице ИПА фондова, из Института за родну равноправност, Миланом Лазић и  разговарала о активностима и резултатима из ИПА 2014 у дјелу подршке политикама родне равноправности.

 У правцу даљег унапређивања политике родне равноправности у Црној Гори, договорене су заједничке активности Института за родну равноправност из Виљнуса и Министарства за људска и мањинска права на изради и промовисању Индекса родне равноправности у Црној Гори.

Министарство за људска и мањинска права