Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

НАУЧНИЦИ ИЗ ЦРНОГОРСКОГ ИСЕЉЕНИШТВА НА МЕЂУНАРОДНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ У БЕЧИЋИМА

Објављено: 06.11.2017. 20:04 Аутор: Управа за дијаспору

У бечићком хотелу Сплендид, 2. и 3. новембра 2017. године у организацији Привредне коморе Црне Горе и Министарства науке,  одржана је међународна конференција под називом „Изазови на путу ка Европској унији“.

Поред политичко – економског дијела конференције, на којој су учествовали премијери или помоћници премијера, те бивши државници и министри земаља у региону, дио конференције је био посвећен науци и доприносу научника из исељеништва држави Црној Гори, па је такав један панел и организован под насловом:  „Перспективе и модели сарадње академске и бизнис заједнице са дијаспором у свијетлу ЕУ интеграције и глобализације“.

У том смислу, на позив Министарства науке, конференцији је присуствовало 35 научника из исељеништва, који су ову прилику схватили као могућност да изнесу своја искуства и дају сугестије на који начин би било могуће остварити сарадњу са својом матичном државом Црном Гором.

Uprava za dijasporu      

Uprava

На самом панелу учествовали су: др Дарко Петрушић, генерални директор Директората за научноистраживачку дјелатност у Министарству науке, Зоран Ђукановић, шеф одсјека за истраживачко информативне послове и евиденцију исељеника у Управи за дијаспору, Проф. др Срђан Реџепагић са Универзитета Ница Сопхиа Антиполис из Нице у Француској, др Сергеј Ђурановић са Wасхингтон Университy ин Ст. Лоуис, Сцхоол оф Медицине из Сент Луиса у држави Мисури у САД и др Аленка Хоџић, из Центра за менделску геномику са Клиничког института за медицинску генетику Универзитетског клиничког центра из Љубљане у Словенији. Модератор овог занимљивог панела је био проф. др Никола Миловић, декан Економског факултета у Подгорици.

Гости из иностранства су укратко објаснили чиме се баве у својим научним институцијама, а затим су изнијели своја запажања о могућностима сарадње са црногорским, како образовним, тако и бизнис субјектима. Преовладао је осјећај да уз мало добре воље, организације и подршке државе, многи пројекти који се данас креирају у свијету и у високим технологијама, могу да се реализују у Црној Гори, јер је наш научни потенцијал вани изразито квалитетан и врло цијењен.

Господин Петрушић из Министарства науке изнио је податке о пројектима које спроводи Министарство науке, а гдје има простора и за студирање и постипломске и докторске студије у иностранству. Такође, истакао је базу Научна дијаспора Црне Горе, која већ посједује око 250 имена реномираних научника којима је матична држава Црна Гора.

Зоран Ђукановић је укратко описао активности Управе за дијаспору откако је формирана прије четири године, истакавши доношење Закона, Стратегије и Акционог плана у овој значајној области као најважнија нормативна акта. Такође, напоменуо је да Управа за дијаспору тежи да постане својеврсни информативни пул, преко којег ће се добијати све најзначајније информације из Црне Горе које су корисне за наше исељеништво. Захвалио је Министарству науке на позиву бројним нашим научницима из дијаспоре да учествују на овом скупу, уз подсјећање да је то била једна од активности из актуелног Акционог плана.

Панел је одржан у сјајној атмосфери и наишао је на добар пријем код бројних посјетилаца у конгресној дворани хотела Сплендид у Бечићима. Касније, на вечери, повео се разговор о многим занимљивим идејама из области научне дијаспоре, уз присуство министарке науке др Сање Дамјановић.

 

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?