Излагање министра Храповића на Трећем састанку Националне мреже за надзор над резистенцијом на антимикробне љекове

Фото галерија

Излагање министра здравља др Кенана Храповића на Трећем састанку Националне мреже за надзор над резистенцијом на антимикробне љекове, који је одржан данас у сали Института за јавно здравље у организацији Министарства здравља и Свјетске здравствене организације:

Уважене даме и господо,поштоване колеге, представници медија,

Желим да Вас срдачно поздравим испред Министарства здравља Црне Горе и да изразим задовољство што ми је указана прилика да отворим трећи састанак Националне мреже за надзор над резистенцијом бактерија на антибиотике (ЦАЕСАР).
Савремени свијет је изложен многим здравственим пријетњама, а једна од њих је свакако отпорност бактерија на антибиотике. Подаци указују да је антимикробна резистенција глобални јавно-здравствени проблем, тако да је неопходно спровођење активности у циљу рјешавања и превенције њеног ширења.
Стручњаци из ове области увјеравају да излаза из ове ситуације има, али да рјешење захтијева обједињавање свих снага у друштву.
Када је резистенција на антибиотике у питању, то значи да на њеном савладавању морају да раде: доктори, ветеринари, фармацеути, произвођачи хране, али и сваки појединац лично. Само таквим приступом можемо да учинимо да ефикасни антибиотици и даље буду ефикасни у лијечењу бактеријских инфекција.
Министарство здравља Црне Горе, поштујући и слиједећи препоруке и савјете међународних институција, прије свега Свјетске здравствене организације и Европског центра за контролу и превенцију болести, поставило је стратешке циљеве у области резистенције на антибиотике.
Према свим релевантним подацима, потрошња антибиотика у Црној Гори биљежи одређени пад, али нас чека још доста посла како би се изједначили са европским просјеком што нам је циљ.
Здравствени ресор је институционализовао Националну интердисциплинарну комисију за контролу резистенције на антибиотике (НИКРА), која окупља стручњаке различитих профила и има за циљ да ради на савладавању проблема резистенције на антимикробна средства.
Такође, донијели смо Националну стратегију за контролу резистенције бактерија на антибиотике. Министарство здравља од НИКРА-е добија инпуте за разне активности које у здравственом систему и шире треба организовати, како би резистенција била под контролом, а у будућности очекујемо и да ће се сузбијати.
Национална стратегија за контролу резистенције бактерија на антибиотике за период од 2017. до 2021. године са Акционим планом за 2017/2018.годину, усвојена је у октобру 2016.године.
Према подацима Агенције за лијекове и медицинска средства, у периоду од 2011. – 2015. године, забиљежен је тренд смањења потрошње антибиотика на нивоу примарне здравствене заштите, али је и даље висок степен потрошње антибиотика у болничком сектору.
Ови подаци указаују и на то да 80% укупне потрошње антибиотика у Црној Гори припада примарној здравственој заштити односно ванболничкој примјени,док се осталих 20 процената односи на болничку употребу.
Појачан надзор Министарства здравља над примјеном законских прописа којима се контролише издавање љекова, а поготово антибиотика без рецепта, већ даје добре резултате.
Доношење низа одлука, као што је успостављање листе резервних антибиотика, имплементација смјерница за антимикробну профилаксу у хирургји, условило је смањење потрошње резервних антибиотика у Клиничком центру Црне Горе, за око 30% за ову годину. Овакав начин могао би бити и добар примјер на нивоу општих и специјалних болница
Захваљујући томе, али и низу других активности, као што су јавне кампање, едукативни семинари, израда смјерница и друго, укупна потрошња антибиотика за пероид 2011-2016 смањена је 12,5% процената.
Уважени гости,
На данашњем састанку директори здравствених институција и њихови запослени, љекари разних специјалности, размијениће искуства на плану рационализације потрошње антибиотика и других активности, које имају за циљ контролу и сузбијање резистенције бактерија на антибиотике.
Такође, од менаџмента здравствених установа ће се у континуитету захтијевати да дају свој допринос у савладавању овог проблема, кроз достављање шестомјесечног плана активности за рационализацију потрошње антибиотика, а тиме и контролу и сузбијање резистенције бактерија на антибиотике, што ће, између осталог, послужити Министарству здравља да планира активности за 2018.годину.
Организовањем оваквих стручних скупова желимо још једном да искористим прилику дас ви заједно упозоримо ширу јавност – грађане, на опасност од прекомјерне употребе антибиотика, поготово за болести на које не дјелују, јер то може довести до отпорности бактерија на антибиотике и њиховог престанка дјеловања.
Желим Вам успјешан рад и захваљујем на пажњи!