Афирмативном акцијом до већег броја дјеце РЕ популације у средњим школама

Афирмативна акција по којој би се одредила квота за упис у средње школе припадника Ромске и Египћанске (РЕ) популације допринијела би да што више дјеце из те заједнице, након основне школе, настави образовање.

То је оцијењено у другом дијелу конференције Интеграција Рома и Египћана кроз образовање - Могућности и изазови, коју су организовали Министарство просвјете Црне Горе, Коалиција Заједно за укључивање Рома и Египћана у Црној Гори кроз транспарентне и одрживе јавне политике и Ромски образовни фонд.

Роко Дјољај из Директората за образовање припадника мањинских народа и других националних заједница истакао је да би афирмативна акција за упис у средње школе била веома значајна, како би, како је рекао, што више дјеце РЕ заједнице након основне школе наставило образовање.

“Ове године смо имали мало потешкоћа око уписа. Али, мислим да смо на крају успјели да се упишу сви ученици који су изразили жељу да наставе средњу школу. Успјели само као да је постојала квота, тј. афирмативна акција, као што је случај на факултетима”, рекао је Дјољај.

Савјетница у Заводу за школство, Наташа Влаховић, рекла је да је препозната улога ромских медијатора и да Завод сваке године финансира медијаторе који, како је објаснила, иду од врата до врата да попишу дјецу која су стекла право за упис у школску годину.

“Завод за школство сваке године држи обуку за васпитаче. Направи се план рада за ту годину, плате се медијатори. Сва дјеца прођу систематски преглед. Сва дјеца прођу тестирање у школама гдје припадају и упишу се. Повратна информација је да сва дјеца успјешно завршавају први разред, послије тих припремних вртића”, истакла је Влаховић.

Припремни вртићи, како је додала, постоје у Подгорици, Никшићу, Херцег Новом, Тивту, Бару, Беранама, Бијелом Пољу, Котору и на Цетињу.

Влаховић је истакла да је главни проблем удаљеност ромских насеља од вртића.

“Обезбиједи се превоз, медијатор, Министарство обезбиједи храну, али морамо ипак да знамо да се ради о малој дјеци. Врло је тешко дијете од свије три године ствавити у аутобус и послати га у вртић. Тражимо помоћ да се то ријеши”, казала је Влаховић.

Она је навела да је неопходно да се на вријеме одреди квота за упис у средње школе припадника РЕ популације по афирмативној акцији.

Представник Ромског образовнг фонда, Андрија Ђукановић, казао је да се у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права од 2014. године спроводи програм стипендирања и менторске подршке за ученике средњих школа и студенте који долазе из РЕ популације.

“Резултати овога програма су показали да је од школске 2014/2015 године до данас забиљежен добар успјех што се тиче завршетка школовања у средњим школама. Могу да кажем да је сваке године све бољи и бољи успјех, те све већи број ученика средњих школа који остану до краја у систему образованаја. У претходе три године изнад 90 одсто ученика су са успјехом завршавали средње школе ”, казао је Ђукановић.

Са студентима је, како је додао, ситуација мало лошија због тога што је у питању виши ниво образовања.

“За прошлу школску годину смо имали 16 студената у нашем стипендијском програм и њих четворо успјело да упише следећу академску годину. Остали су постизали мање или више добар успјех у школовању. То не значи да ће подршка према њима престати, већ ћемо се потрудити да им кроз додатне садржаје пружимо подршку у савладавању студијских обавеза”, објаснио је Ђукановић.

Према његовим ријечима, у средњим школама постоји мрежа ментора који су ангажовани да буду мост између школе, родитеља и ученика.

“С обзиром да је повећан број ученика у средњим школама, ове школске године ћемо повећати број ментора који ће бити ангажовани да раде са њима. Имаћемо 33 ментора у 24 средње школе у којима наставу похађају припадници РЕ пополације”, навео је Ђукановић.

Руководитељка Одјељења за образовање одраслих у Центру застручно образовање, Љиљана Гарић, сматра да је у наредном периоду потребно организовати кампању у којој би се, како је река, што више причало о потреби и значају образовања ромске популације и о њиховом укључивању у програме формалног система и неформалног образовања.

“То ће бити корисно не само за њих као појединце, за њихов лични развој, већ и за развој ромске заједнице. Јер, без едукованих Рома, без образованих родитеља и дјеце неће доћи до унапређења положаја Рома”, казала је Гарић.

Она је истакла да је потребна помоћ и подршка од Међународне заједнице, да би се описменио што већи број Рома и Ромкиња, јер је, како је истакла, међу њима велики број неписмених.

Представник Центара за ромске Иницијативе, Павле Павловић, казао је да су у процесу образовања РЕ популације видљива два проблема, а то су, како је рекао, проблем дроп оут-а и дистанце између већинске и мањинске популације.

“Проблем дроп оут-а је вишеслојан, дубок, укључује бројне факторе и нус појаве. То није само проблем раног напуштања школе, већ је то проблем уговорених бракова, квалитета образовања, просјачења”, казао је Павловић.

Према његовим ријечима, подаци са терена су показали да, када родтељи нису ажурни по питању образовање њихове дјеце, квалитет образовања те дјеце опада.

“Када родитељи нису били ажурни када је у питању образовање њихове дјеце, често се дешавало да је квалитет образовања те дјеце јако опадао и могућност за дроп оут је била много већа”, појаснио је Павловић.

Секретарка Секретаријата за младе, спорт и социјална питања Општине Тиват, Дарка Огњановћ, казала је да су образовање и становање основни елементи побољшања положаја РЕ популације.

„Увијек можемо учинити више и боље. Није ствар само у томе да ли општина има новца и да службеник сједи само у канцеларији, него да изађе на терен и види шта је то што можемо да учинимо. Сваки човјек када ради у локалној управи треба да буде прави представник сервиса за грађане“, појаснила је Огњановић.

Директорица Основне школе „Божидар Вуковић Подгоричанин“ у Подгорици, Љубинка Недић, рекла је да та школа има 1.403 ученика, од чега 650 Рома, напомињући да је један од проблема закашњело уписивање у школу.

“Дешава се да се дјеца упишу у школу тек од осам, 10, 11, 12 година. И када дијете напуни 16 година можда је тек други или трећи разред основне школе. Аутоматски му престаје законска обавеза школовања, а и он или она се нелагдоно осјећа међу дјецом која имају осам или девет година”, појаснила је Недић.

Директорица Основне школе “Орјенски батаљон” у Херцег Новом, Јармила Радовић, казала је да постоје индивидуални картони за ученике РЕ попоулације који, како је рекла, пружају комплетан увид у то шта се дешава са ученицима.

“Имамо седам ученика из породица ромске популације и седам ученика, штићеника Дома из Бјеле. Штићеници су оспервирани на такав начин да за њих брину њихови Центри за социјални рад. А ових седам породица имају добре сарадничке односе”, рекла је Радовић.

Проблем који је потребно брже и квалитетније рјешавати је, како је истакла, конекција са Центрима за социјални рад, када се ради о штићеницима Дома.

“Када школа добије непотпуну документацију ученика, нпр. када немамо матични број обраћамо се центрима за социјални рад. Имали смо сада један конкретан случај са никшићким Центром за социјални рад. Немамо никакве податке. Морали смо обавијестити Министарство просвјете и од њих смо добили директиву како даље”, рекла је Радовић.

Она је додала да у ОШ “Орјенски батаљон” постоје двије одличне ученице ромске популације.

Директор Основне школе „Радомир Митровић“ у Беранама, Радомир Јочић, саопштио је да је ове школске године уписано 917 ученика, од чега 149 припадника РЕ популације.

“До сада су сви ученици РЕ популације похађали ову школу. Ове године, ученици првог разреда њих 15 су уписани и у другу школу. Односно 15 у нашој, 15 у другој основној школи у Беранама. Мислим да је то успјех”, рекао је Јочић.

Према његовим ријечима, највећи проблеми су нередовно похађање наставе и рано напуштање школе.

“Ми смо, као школа, поднијели кривичне пријаве против неких родитеља ученика који нису похађали наставу. Током прошле године било је близу 40 кривичних пријава, ау току ове године 21. То је уродило плодом и довело је до тога да родитељи почињу да шаљу своју дјецу у школу”, казао је Јочић.

Директорица Основне школе “Милева Лајовић- Лалатовић” у Никшићу, Вера Божовић, сматра да је највећа нада сваке земље квалитетно образовање.

“Нема ниједног рјешења у послу просвјетног радника, ако нема љубави према ученику. Дијете је основ наше будућности и ако у садашњости не улажемо у образовање, онда немамо оне праве ни свијетле будућности”, оцијенила је Божовић.

Према њеним ријечима, само 3, 7 одсто припадника РЕ популације у Црној Гори је завршило средњу школу, а њихових сународника нема у образовним институцијама.

“Ако то знамо онда се као наш крајњи исход намеће унапређење постојећег стања и стварање нових основа за свеобухватнију интеграцију, односно потпуну интеграцију РЕ популације у ссвим сегментима црногорског друштва”, казала је Божовић.

Конференција је организована као једна од активности Коалиције „Заједно за инклузију Рома и Египћана кроз транспарентне и одрживе јавне политике“ којом координише НВО Млади Роми у сарадњи са НФ Грађанском алијансом, НВО Центром за ромске иницијативе, НВО Центром за демократску транзицију и НВО Ромска организацијом младих - Пхирен аменца.

Конференцију је финансијски подржала Фондација отвореног друштва из Будимпеште и Европске Уније.