Интервју предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића агенцији МИНА - БУСИНЕСС

Црна Гора ће до 2017. године бити посебно оптерећена страним дугом, за чију ће отплату у том периоду годишње издвајати од један до два и по одсто бруто друштвеног производа (БДП), саопштио је предсједник Владе Мило Ђукановић.

Црногорски спољни дуг, како је Ђукановић раније казао, износи 512 милиона ЕУР, што је око 50 одсто БДП-а. Вриједност БДП-а у Црној Гори процијењена је на око 1,3 милијарде ЕУР.

Један од кризних периода је у току и трајаће до 2007. године, до када ће годишња отплата дуга бити на нивоу од 17 до 25 милиона ЕУР годишње. Од 2007. до 2017. године оптерећење ће бити нешто веће и тада ће годишњи нивои отплате износити од 18 милиона ЕУР до 35 милиона, казао је Ђукановић у интервјуу агенцији Мина-бусинесс.

МИНА-БУСИНЕСС: Да ли је европски комесар Кристофер Патен на састанку у четвртак потенцирао повећање царинских стопа за 56 црногорских стратешких пољопривредних производа?

ЂУКАНОВИЋ: Не. Говорили смо о ширем политичком оквиру. Европска комисија ни до сада није инсистирала на повећању царинских стопа за тих 56 производа. Инсистирали су да те стопе прво буду усаглашене на било којем нивоу. Када су се владе Црне Горе и Србије сагласиле да те стопе буду хармонизоване након три односно пет година, онда је Европска комисија затражила да покушамо да дефинишемо њихов ниво који ће важити након тог периода.

МИНА-БУСИНЕСС: Очекујете ли да ће Влада пасти уколико те стопе ипак буду повећане?

ЂУКАНОВИЋ: Потпуно би било реално да падне Влада која дозволи да се садашње стопе на тих 56 производа у Црној Гори повећају на ниво царина у Србији. Тада би драстично поскупјеле основне животне намирнице у Црној Гори и драстично би био оборен животни стандард грађана. Међутим, на то нијесмо пристали. Успјели смо да у значајној мјери, кроз хармонизацију економских система задржимо ниво царинске заштите Црне Горе близак европском просјеку, а за 56 производа стопе које су важиле и прије усаглашавања. На томе смо инсистирали јер су тих 56 производа најчешће основне животне намирнице, а Црна Гора их не производи и зато нема разлога да штити домаће произвођаче. Треба да штитимо стандард грађана увозећи те производе без царинских оптерећења.

МИНА: Јесте ли изненађени притиском Европске комисије да Србија и Црна Гора треба да имају јединствено тржиште?

ЂУКАНОВИЋ: Нијесам. Европска комисија инсистира на стварању претпоставки за један типичан модел процеса Асоцијације и стабилизације. То значи да има с друге стране стола једну адресу са којом разговара, неке заједничке централне институције одговорне за реализацију политика које треба прилагодити европским стандардима. Такву идеју Европске комисије савршено разумијем. Исто тако морамо уважити реалност која је, чини ми се, старија од те идеје. То је реалност настанка овакве државне уније.
Инсистирали смо на независности, не због неразумијевања европских интеграција, ни сепаратизма, већ зато што смо били свјесни да ћемо се суочити са овим проблемом - огромним тешкоћама да се са једног централног мјеста води заједничка, јединствена политика за два тако различита субјекта какви су Србија и Црна Гора. Обје државе имају врло различите развојне приоритете, али не и коначне циљеве. Они су идентични, јер желимо да будемо у европским и евроатлантским интеграцијама. Ако Србија хоће да у наредних седам до осам година штити индустрију и пољопривреду, то сматрам логичним након голготе кроз коју је прошла њена економија у последњих десет година. Исто тако се надам да нико неће замјерити ако мислим да то није црногорски интерес. Црна Гора нема разлога да се са толико пажње односи према аграру и индустрији, већ треба да да приоритет најреалнијим развојним шансама - туризму и услугама, које подразумијевају висок степен отворености и низак ниво царинске заштите. Не мислим да се процесом Асоцијације и стабилизације може мијењати карактер државе, која је настала сагласношћу воља грађана Србије и Црне Горе. Немогуће је мимо оног компромиса који је настао у београдском Споразуму сада правити модел унитарније државе. Да је Црна Гора хтјела да пристане на тај модел, то бисмо урадили прије потписивања београдског Споразума. Ту постоји одређени неспоразум, јер Европска комисија тражи типична рјешења која важе за неке наше сусједе као што су Хрватску и Албанију. Према тој околности можемо се однијети на два начина. Један је да уважимо реалност и да Европска комисије са мало више имагинације крене у прихватање одређених нових модалитета који ће уважити специфичност уније. Друго рјешење које би било деструктивније у овом тренутку је инсистирање на неким побољшањима уније мимо београдског Споразума. То би вјероватно довело до потпуне блокаде у имплементацији Споразума и брзо бисмо се вратили на рјешење које смо имали прије његовог потписивања да имамо двије државе са којима треба почети процес Асоцијације и стабилизације. Наш и интерес Европе је наставак имплементације београдског Споразума, јер на тај начин можемо добити коначан циљ, односно стварни напредак Србије и Црне Горе на европском путу. Институције које постоје на нивоу уније, биће функционалне колико буде искрене преданости Србије и Црне Горе да имплементирају београдски Споразум. До сада у том процесу нијесам препознао ништа што би могло бити квалификовано као опструкција Црне Горе.

МИНА: Мислите ли да ће Европска унија ипак одустати од идеје јединственог тржишта?

ЂУКАНОВИЋ: Не. ЕУ ће наставити да инсистира на томе уз образложење да ћемо уласком у ЕУ постати саставни дио јединственог европског тржишта. То је нешто што је за Црну Гору неспорно, јер желимо да будемо саставни дио јединствене Европе, а самим тим и европског тржишта. Поставља се питање који је пут до тога? Да ли је то пут на којем бисмо одустали од аутентичних модела развоја, што би имајући у виду разлике у величини, значило прилагођавање Црне Горе Србији у сваком сегменту. Треба ли изабрати тај пут или оно зашто се Црна Гора заложила, а то је да се крене од затеченог степена суверености држава чланица и нивоа реализованих реформи. Ипак, то није истовјетан ниво. Док је Србија водила тешку борбу са Милошевићем од краја 1996. године до октобра 2000. Црна Гора је успјела да реализује неке почетне реформе. Ни крајем 2000. када се Србија ослободила Милошевића, ни данас, немамо исти ниво реализованих реформи. Пристајемо да будемо саставни дио јединственог европског тржишта, али не и да нас пут до њега води кроз утапање у јединствен модел развоја који би значио црногорско прилагођавање примарним интересима Србије. Треба уважити постојеће разлике и да је ка Европској унији као заједничком циљу неко вријеме могуће ићи одвојеним стазама, али са потпуно јасном тачком приближавања европским стандардима. Јединство може бити обезбијеђено у некој будућности на путу ка Европској унији. То очито јесте атипично и новитет је генерисан историјом настанка уније Србије и Црне Горе, али је утемељено у политичкој и демократској вољи Црне Горе. Плашим се да би сваки другачији приступ могао створити осјећај тјескобе у Црној Гори и наметања рјешења противног нашим интересима, што би било контрапроктивно и вјероватно изазвало прасак и нешто што нико не жели.

МИНА-БУСИНЕСС: Представници Владе су од почетка израде Акционог плана говорили о заштити црногорских интереса. Можете ли навести један примјер успјешне заштите црногорских интереса?

ЂУКАНОВИЋ: Могу да наведем много таквих примјера, међу којима је заштита на плану црне металургије. Србија није имала никаквог интереса да царинским стопама штити црну металургију, која је из производног програма Жељезаре Никшић. Обезбиједили смо ниво заштите који ће Жељезари макар неко вријеме омогућити адаптацију на пословање на новом тржишту. Успјели смо да противно залагањима Србије, у Акциони план уградимо ниво царинске заштите који је одговарао Жељезари. Постојећи ниво заштите за 93 одсто производа чије су царине усаглашене, прилично је далеко од залагања Србије. Да смо хтјели да се прилагодимо нивоу царинске заштите који је тражила Србија, стопе у Црној Гори неби данас биле близу европског просјека.

МИНА-БУСИНЕСС: Недавно сте рекли да црногорски спољни дуг износи 512 милиона ЕУР, односно мање од 50 одсто БДП-а. Шта је све обухваћено тим износом?

ЂУКАНОВИЋ: То је процјена страног дуга из Централне банке Црне Горе. У његовој структури су три врсте дуга према мултилатералним финансијским организацијама, Париском клубу повјерилаца и Лондонском. Коначан износ дуга још није познат јер преговори са Лондонским клубом нијесу завршени. Са Париским клубом је договорено да Србији и Црној Гори буде отписано 66 одсто дуга. Интенција преговарача Србије и Црне Горе са представницима Лондонског клуба је слична. Имајући у виду да је процијењени друштвени производ Црне Горе на нивоу од око 1,3 милијарде ЕУР, ниво страног дуга мањи је од његове половине. И нема ништа више од дугова према иностранству, мимо ове три врсте.

МИНА-БУСИНЕСС: Која ће година бити најкритичнија за Црну Гору када је у питању отплата кредита и на који начин се Министарство финансија припрема за то?

ЂУКАНОВИЋ: То је врло одговоран и високо стручан посао, који Министарство финансија тек припрема у сарадњи са компетентним страним консултантима. Имамо два периода у којима ћемо бити посебно оптерећени отплатом ино дуга. Један је у току и трајаће до 2007. године. У том периоду годишња отплате дуга биће од 17 до 25 милиона ЕУР годишње. Од 2007. до 2017. године оптерећење ће бити нешто веће и тада ће годишњи нивои отплате износити од 18 до 35 милиона ЕУР. За отплату ино дуга издвајаћемо од један до 2,5 одсто бруто друштвеног производа годишње. То свакако није ниво дуга који би упућивао на закључак да се Црна Гора налази или је пред дужничком кризом. Актуелни бруто друштвени производ расте, па се може очекивати да ће његово учешће у отплати ино дуга бити све мање.

МИНА-БУСИНЕСС: Колики је реалан раст Бруто друштвеног производа Црне Горе за првих осам мјесеци?

ЂУКАНОВИЋ: Посљедња анализа рађена је за првих седам мјесеци, када је реалан раст износио 2,3 одсто, што је више од 1,5 одсто, колико смо планирали за цијелу годину. Разлози за оптимизам су и релативно успјешна туристичка сезона и очекивани ефекти програма реструктурирања предузећа.

МИНА-БУСИНЕСС: Да ли та стопа може од Црне Горе направити медитеранског тигра?

ЂУКАНОВИЋ: Та стопа раста се у то не уклапа. Нијесам говорио о медитеранском тигру у првој години реализације програма којем смо приступили. Претходних десет година имали смо друге приоритете, сачувати мир и земљу од разарања. У томе смо успјели, али је страдала црногорска економија. Постоји реална шанса да економија буде обновљена уз значајно више стопе раста од овогодишње. Да бисмо остварили више стопе потребно је створити неке претпоставке за ефикаснији начин коришћења економских развојних приоритета. Реализацијом Агенде економских реформи, Црну Гору преорјентишемо са традиционалног соцреалистичког модела развоја на туризам и услуге. Тај традиционални модел подразумијева развој енергетике, тешке и индустрије у цјелини, што је потпуно непримјерено држави каква је Црна Гора. Јасно је да туризам и услуге није било могуће развијати посљедњих десет година. Не можемо нудити туристички производ са оваквим водоснабдијевањем, слабостима електросистема, лошим саобраћајним везама и неријешеним питањима депонија. Имамо упропашћене путеве према Србији и Мађарској, а посебно дуж Јадранске магистрале, као и уска грла на црногорским аеродромима. Те четири претпоставке треба ријешити да бисмо обезбиједили нови квалитет туристичког производа, након чега можемо рећи да је Црна Гора заиста кренула у нови модел развоја. Економски је нереално очекивати да постанемо медитерански тигар за годину.

МИНА-БУСИНЕСС: Да ли је делегација Међународног монетарног фонда ове седмице, у току посјете Подгорици, имала замјерке у вези са остваривањем макроекономских циљева?

ЂУКАНОВИЋ: Они су раније изразили резерву према нашем потезу да у току јула, ребалансом Буџета повећамо његов обим за 20 милиона ЕУР. Уплашили су се да ће то значити повећање дефицита Буџета Црне Горе. То повећање није суштинско и не значи већу потрошњу из Буџета. То је новац, за који ММФ зна, а он је од приватизације Југопетрола. Држали смо га на рачунима банака, а претходна Влада га је намијенила подстицају предузетништва, развоју малог и средњег бизниса, реструктурирању предузећа и одређеним еколошким пројектима. Ту структуру смо незнатно промијенили уводећи и социјални програм за једнократне исплате радника државне управе које отпуштамо кроз овогодишњу рационализацију.

МИНА-БУСИНЕСС: Да ли је исправно да црногорски грађани враћају сами себи или једни другима стару девизну штедњу, а да кривци односно тадашња монетарна власт и управе банка не одговарају за то?

ЂУКАНОВИЋ: То је теоријско питање. Практично, ствари стоје овако - држава која је то гарантовала више не постоји. Добар дио и тих банака које су новац потрошиле, не постоје. Највећи обвезник према грађанима Црне Горе на основу старе девизне штедње је Југобанка, која је заједно са београдском централом у стечају. Могли смо да кажемо да са тим немамо ништа, као што и немамо. Држава Црна Гора, њена Централна банка, ова Влада са тим немају ништа. Шта би то значило за власнике старе девизне штедње. То би значило да вјероватно чекају неку неизвјесну судбину сукцесије имовине бивше Југославије, а тешко је претпоставити да ће она обезбиједити довољно новца за обештећење штедиша. Процијенили смо да нам чекање није у интерсу, без обзира што враћање штедње није наша обавеза. Јер чекање значи одржавање неповјерења грађана према банкама. А то је нешто што је погубно за сваку владу. Важан дио формуле успјеха азијских земља које су названи тигрови је велика штедња грађана, која је на нивоу од 30 до 40 одсто бруто друштвеног производа. Када бисмо то пресликали, штедња би у Црној Гори требало да достигне ниво од 500 милиона ЕУР. Девизна шредња у банкама данас износи 20 до 30 милиона ЕУР или највише два одсто бруто друштвеног производа. То је веома хендикепирајуће за сваку државу, јер знамо да је штедња основни покретач развоја и веома важан ослонац државе у преговорима са међународним финансијским организацијама. Онај ко је ослоњен на штедњу грађана, није толико зависан од сваке рецензије Међународног монетарног фонда. Ко нема штедњу и упућен је на добијање кредитне подршке међународних финансијских организација, наравно, мора бити неупоредиво флексибилнији. То су разлози због којих не можемо чекати неизвјесан исход сукцесије, већ ћемо покушати да својим напором обештетимо грађане Црне Горе, стварајући на тај начин повјерење према држави и банкама. Тако ћемо мотивисати грађане да новац који држе ван банкарског система ставе у банке и помогну државу да снажније крене у инвестиције.

МИНА-БУСИНЕСС: Које су то мјере које би Влада требало да спроведе за активирање домаћег капитала?

ЂУКАНОВИЋ: Генерално се те мјере могу сврстати у двије групе. Једна је неопходност повећања ефикасност правног система Црне Горе, односно судске власти. У овом тренутку немамо судски систем у Црној Гори који сваког тренутка приватном инвеститору, домаћем, а посебно страном гарантује сигурност његове имовине. Навикли смо се на спорост судског система, па смо пристали на неку имовинску неизвјесност. Захтјев приватног инвеститора, посебно страног, је да увијек има јасну имовинску сигурност над својим капиталом. Разлози за изостанак већег ангажмана приватног капитала, који су важили у претходном периоду, су престали. Више нико не рачуна да ће овдје бити безбједносних ризика, а нема ни великих непознаница у политичкој равни Србије и Црне Горе. Ефикасност судске власти која треба да у сваком тренутку гарантује имовинску сигурност приватном инвеститору је питање број један. Дуга група су економске слободе. Надам се да ћемо ускоро успјети да добијемо ниво економских слобода за Црну Гору који неће бити импресиван, али ће бити бољи него у Србији. Веома је важно и да се политички субјекти са више пажње укључе у креирање подстицајне атмосфере за ангажовање приватног капитала. Код нас још постоји нека враста страха од приватних инвеститора. Плашим се да се тај соцреалистички менталитет Црна Гора задржала до данас. Овдје нажалост и даље опстаје она стара флоскула: Што ће сиромах поштен је човјек. Транзиција и оно чему Црна Гора стреми подразумијева раслојавање. Не познајем ниједан транзициони процес који је имао другачију прву фазу од ове кроз коју Црна Гора пролази. Не мислим да је све што се догађа у том процесу закономјерно регуларно, као ни да ту има нечега нерегуларног. Нијесам присталица нити закона о екстрапрофиту, нити одређених идеја које су се ових дана појавиле да би требало направити неку нагодбу са онима који су под разним околностима дошли до капитала. Ако имамо основане сумње да је неко на нерегуларан начин дошао до капитала, треба му га одузети и кривично треба да одговара. Али ако то немамо, онда мислим да је напродуктивније омогућити тим људима да инвестирају овдје и да од тога има корист црногорска економија. У овом бесумучном, дневнополитичком надметању, наши политички посленици, веома често, намјерно или ненамјерно, дестимулишуће, утичу на људе који би могли бити инвеститори, што би Црној Гори обезбиједило бољи замајац економског раста.

МИНА-БУСИНЕСС: Зашто сте затражили хитну сједницу Скупштине, која треба да разматра осам закона, када је редовна требало да буде одржана почетком октобра. Да ли су то тражиле међународне институције или Влада жели да предуприједи Синдикат који прикупља потписе за израду новог предлога закона?

ЂУКАНОВИЋ: Не, никако. То нам није био мотив, већ да убрзамо законодавну активност у реализацији реформе. Дио закона већ доста дуго стоји у црногорском парламенту, а потребно их је што брже усвајати да би смо могли да кренемо што хитније у њихову имплементацију. И друго, постоји дио наших међународних обавеза. Пензиони закон услов је за реализацију друге транше кредита Свјетске банке за структурно прилагођавање од 15 милиона УСД. Првих 7,5 милиона УСД је реализовано, а преостали дио ћемо добити када усвојимо тај Предлог закон. Коришћење друге транше тог кредита је и услов за нове аранжмане са Свјетском банком, односно нове зајмове за структурно прилагођавање, у износу од 15 плус 12 милиона, са могућношћу њиховог обједињеног коришћења. Пензијски закон смо усаглашавали са синдикатом и другим социјалним партнерима до нивоа који не угрожава реформски курс, и Влада ту нема више шта да дода. За његово усвајање је и било немогуће постићи консензус. Недавно сам био на 140-тој годишњици Социјалдемократије у Њемачкој. Из разговора са канцеларом Герхардом Шредером сам сазнао да су два кључна проблема њемачке владе са синдикатом закони о раду и пензијско инвалидском осигурању. И у таквим државама каква је Њемачка, такви закони имају заступнике различитих интереса. Црногорски парламент процијениће да ли ће уважити аргументе Владе или критичара тих рјешења. Влада је у незахвалној позицији, јер предлаже рјешења за која зна да су или на ивици социјалне издржљивости или испод тог нивоа. Можемо избјегавати да направимо реформу пензијско инвалидског осигурања, али све рачунице говоре да је овај систем неодржив и пред сломом. Поставља се питање да ли ћемо типично балкански сачекати да се слом догоди, па онда кренути у реформе или ћемо га спријечити реформом. Опредјелили смо се за друго.

МИНА-БУСИНЕСС: Што можете да препоручите пензионеру који ће примати пензију од 40 ЕУР, колики ће бити њен минимални износ према новом пензијском закону?

ЂУКАНОВИЋ: Могу да им препоручим да не буду у режиму минималне пензије. Како? Да покушају да кроз нови режим осигурања, који укључује и други стуб и добровољно осигурање, обезбиједе неку већу извјесност за виши ниво пензије. Свјестан сам да имамо много примјера гдје ће људи са минималним платама и пензијама веома тешко преживљавати једно вријеме. Исто тако морамо бити свјесни да се тај проблем не рјешава продужавањем илузије за пола године или годину. Проблем морамо ријешити повећањем друштвеног производа, а на тај начин и запосленост. То ћемо урадити смањењем јавне потрошње. Морамо оборити порезе и доприносе да би смо оставили више новца за бизнис. Тај новац треба да постане генератор нових предузетничких идеја, развоја малог и средњег бизниса. Тако ћемо проширити пореску основу и створити услове да приходи у Буџету и фондовима буду на вишем нивоу, па онда можемо. Тек тада минимална пензија у Црној Гори неће бити 40 ЕУР. Ако неко мисли да је то могуће урадити другачије, волио бих да чујем ту формулу. Дубоко сам увјерен да Црна Гора заиста може да живи много боље, али морамо промијенити однос према себи, раду и неким развојним потенцијалима Црне Горе. Увјерење да је неки тим Владе способан да ово реализује, док ће га други посматрати са трибине је потпуно погрешно.