Симовић за часопис “Пчеларство”: Подршка сектору пчеларства се наставља, искористити све могућности за развој

Потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић у интервјуу за часопис “Пчеларство” који издаје Савез пчеларских организација Црне Горе већ 17 година, говорио је о помацима који су постигнути у овом сектору, даљим корацима на плану унапређења пчеларства и савладавању изазова у овој области.

Интервју преносимо у цјелини:

ПДФ интервјуа

Пчеларство: У последњих десетак година сектор пчеларства у Црној Гори је значајно напредовао захваљујући подршци Владе и Министарства пољопривреде. Како оцјењујете тренутно стање пчеларства у Црној Гори и које су перспективе овог сектора?

Симовић: Сагласан сам са оцјеном да је сектор пчеларства у посљедњих десет година остварио значајан напредак. Данас, са правом, можемо да кажемо да је сектор пчеларства постао један од сектора у црногорској пољопривреди, који доприноси расту конкуретности и препознатљивости наше пољопривредне производње, заснованом на квалитету, а посебно кроз допринос туристичкој валоризацији домаће гастрономске понуде.

Остварени напредак, међутим, није само резултат подршке Владе и Министарства пољопривреде, већ заједничког рада и одличне сарадње са вриједним пчеларима и удружењима пчелара, на челу са Савезом.

Пчеларска заједница у Црној Гори представља добар примјер организованости и посвећености. Посебно желим да истакнем допринос великог броја пчеларских ентузијаста, са којима смо заједно покретали и реализовали бројне пројекте: од покретања часописа „Пчеларство“, до бројних манифестација, суочавања са изазовима здравствене заштите пчела, подстицајних мјера које смо заједно креирали и реализовали и много других активности. На основу оствареног напретка, с правом можемо да кажемо да је пут заједничког креирања пољопривредних политика, али и преузимања припадајућих одговорности дао резултате.

Унаприједили смо квалитет пчеларења и производње меда у Црној Гори. Повећан је број регистрованих домаћинстава која се баве пчеларством, број кошница, асортиман пчелињих производа. Коришћењем мјера подршке модернизована је и осавремењена производња, уведени стандарди, побољшан квалитет. У континуитету се радило озбиљно и на едукацији пчелара који су усвајали потребна знања и вјештине и постали спремнији за примјену нових прописа у овој области, а које смо у великој мјери ускладили са ЕУ стандардима квалитета и здравствене безбједности пчелињих производа. Започете су активности и на заштити географског поријекла меда из Црне Горе.

Црногорски пчелари добили су своју кућу – Кућу меда у којој се окупљају и која све више треба да буде мјесто генерисања нових развојних импулса за сектор пчеларства – за све пчеларе на цијелом простору Црне Горе. Бројна су и друга конкретна достигнућа, али сматрам да је сада важније да нагласим да имамо још доста тога заједно да урадимо. Најважнија претпоставка и за будуће искораке, свакако је, блиска и отворена сарадња, напоран и посвећен, заједнички рад.

Пчеларство: Да ли је улога пчеларства у одрживости биодиверзитета довољно препозната у свијету и код нас?

Симовић: Улога пчела, као најважнијих опрашивача биљака, посебно пољопривредних култура, позната је чињеница. Сигуран сам да пчелари знају, али ради осталих читалаца вашег часописа, навешћу податак да је од укупно 20.000 врста пчела на земљи, само седам врста, оних медоносних пчела, заслужно за опрашивање највећег дијела биљака. То довољно показује каква је улога пчеларства у очувању биодиверзитета. Међутим, значај такве улоге пчела препознат је тек посљедњих година, када се број пчелињих заједница у многим дјеловима свијета значајно смањио. Забринутост појачава и чињеница да се тренд смањења броја пчела на глобалном нивоу наставља, а разлози су бројни, од климатских промјена до прекомјерне употребе пестицида и других загађивача.

У суочавању са овим изазовима, на глобалном нивоу покрећу се бројне иницијативе. И Европски парламент је донио посебну резолуцију о пчеларству којом се предлаже Европској комисији низ мјера за заститу пчела. Бројне иницијативе покрећу се и у региону.

Црна Гора активно партиципира у тим иницијативама, како би се на што бољи начин суочили са ризицима. Прилику да покажемо озбиљност и одговорност у суочавању са оваквим и сличним изазовима имали смо и ове године, када смо правовремено реаговали у ситуацији када су пчелиња друштава била угрожена недостатком паше, усљед неповољних временских прилика. Обезбиједили смо подршку и организовали дистрибуцију квалитетне прихране за пчеле, како би оне спремне ушле у зиму. Проблем смо препознали и ријешили заједно – Министарство и Савез пчеларских организација, поново кроз приступ заједничког дјеловања и преузимања припадајућих одговорности. Када је ријеч о заштити пчела, наставићемо пажљиво да пратимо ситуацију на терену, глобалне трендове, научна и стручна сазнања.

Важно је истаћи да на плану заштите пчела не дјелујемо само када се проблем појави. Већ смо предузели и низ других превентивних активности. Истакао бих овом приликом да смо донијели прописе који су усклађени са ЕУ прописима у дијелу одрживе употребе пестицида, као и да спроводимо едукацију произвођача за правилну употребу средстава за заштиту биља. Предузете су и бројне активности и на унапређењу здравствене заштите пчела.

Пчеларство: Црногорски мед је један од најквалитетнијих производа на нашем тржишту и незаобилазни дио традиционалне кухиње. Како заштитити интересе пчелара од увоза и продаје шверцованог меда, нарочито током љетње туристичке сезоне?

Симовић: Проблем продаје вјештачких прерађевина умјесто пчелињег меда, али и продаје нелегално увезеног меда под називом „црногорски“, „домаћи“ „органски“ и другим сличним називима који наводе да је мед поријеклом из Црне Горе, препознали смо, такође, заједно. И заједно га рјешавамо. Одлучни смо у намјери да сузбијемо такве појаве које представљају прије свега ризик за здравље људи, а затим и нелојалну конкуренцију нашим регистрованим пчеларима којима угрожавају пословање, умањују вриједност великог труда и средстава које улажу и минимизирају ефекте подршке државе сектору пчеларства. Продаја меда који није пчелињи и није прошао контролу, представља обману потрошача и опасност по њихово здравље, с обзиром да је ријеч о производима који немају доказ о здравственој исправности.

Кроз активности које спроводимо на плану брендирања и подизања квалитета црногорског меда, и уопште унапређења сектора пчеларства, ради се и на сузбијању ових појава. У овој години те активности су интензивиране.

Током протекле љетње туристичке сезоне појачали смо контролу тржишта. Инспектори Управе за безбједност хране контролисали су продајна мјеста на свим локацијама које су означене као сумњиве, посебно на оним на којима је појачана фреквенција туриста. Резултати тих контрола потврдили су да проблем постоји и да треба наставити са инспекцијским надзором. Предмет контроле, такође, били су и регистровани пчелињаци. Оваквим свеобухватним приступом, вјерујем да ћемо успјети да станемо на пут неисправностима и нелегалним активностима у дијелу производње и продаје меда на домаћем тржишту.

Пчеларство: Које су по Вашем мишљењу кључне тачке у развоју пчеларства и како Кућа меда може допринијети томе?

Симовић: Кућа меда је, свакако, важан пројекат у сектору пчеларства. Прије осам година смо започели активности везане за набавку комплетне, технички и технолошки, најсавјременије опреме за прераду воска и производњу сатних основа за црногорске пчеларе. То је био захтјеван дио пројекта који смо успјели остварити прије него што је започета градња Куће меда. Сада у Кући меда имамо производне линије, чиме смо остварили дио зацртаних циљева. Омогућили смо пчеларима да имају квалитетне и здравствено безбједне инпуте за пчеларење, што значи квалитет више, како у дијелу здравља пчела, тако и самог меда. Оно што смо постигли до сада кроз концепт Куће меда већ је дало позитивне резултате, али најзначајније искораке тек треба да направимо пуном реализацијом пројекта. Започете су и активности на заштити географског поријекла меда. У складу са договореном динамиком кренућемо са заштитом под радним називом „Дурмиторски мед“, а у наредном периоду ћемо планирати и остала географска подручја.

У фази планирања је и пројекат паковања у Кући меда, чијом ћемо реализацијом добити коначне услове за контролисано паковање у складу са потребама пчелара и захтјевима тржишта. Мед који изађе из Куће меда мора бити репрезентативан производ у погледу амбалаже, обиљежавања, означавања, а прије свега, у погледу његовог квалитета. У дијелу пратећих прописа, урадили смо Правилник о минималним захтјевима за квалитет меда и осталих пчелињих производа. Овај акт је у цијелости усаглашен са ЕУ стандардима и методама за испитивање сензорских и физичко-хемијских особина, као и стандарда за квалитет меда и других пчелињих производа. Такође, урађено је упутство за обиљежавање и означавање паковања меда, односно прописан садржај етикета и декларација.

Континуирано повећање знања и вјештина, односно стално образовање пчелара, важан је услов за пуну реализацију пројекта Куће меда. Покренули смо и формализовали увођење занимања – „Пчелар – ИИИ степен стручности“. Пројекат Куће меда, такође, треба да буде активни дио црногорског средњег и високог образовања, да буде дом за образовне активности студената у више сродних области.

Пчеларство: Које су ваше поруке пчеларима у дијелу одрживости и повећања конкурентности производње, посебно имајући у виду пут ка чланству у Европској унији?

Симовић: Пут ка Европској унији за сектор пчеларства, као и све остале секторе пољопривреде, подразумијева усвајање високих стандарда квалитета и безбједности хране и унапређење конкурентности. Све ове активности, нијесу само потреба нашег европског пута, већ прије свега наша унутрашња потреба, како за произвођаче тако и за грађане који су потрошачи тих производа. Драго ми је што је значајан број пчелара, кроз студијске посјете колегама у земљама ЕУ, био у прилици да види шта то у коначном може да значи.

Добра полазна основа за постизање конкуретности је изванредан квалитет меда којиег имамо у Црној Гори, захваљујући богатству медоносног биља. То је предност коју морамо искористити. Потребно је да даље радимо на подизању стандарда квалитета и безбједности пчелињих производа, брендирању, маркетингу, како би побољшали пласман, посебно кроз туризам, гдје квалитет и специфичност нашег меда може добити најбољу валоризацију.

Незаобилазан и важан дио тог европског пута пчеларства тиче се и прописа које смо у великој мјери усагласили са правном тековином ЕУ у овој области. У циљу даљег усклађивања, у току је израда Студије о структури производње и стављању на тржиште меда и других пчелињих производа. Зашто је важна ова студија? То није само један у низу докумената које смо обавезни да донесемо у процесу приступања, већ основа за будуће моделе подршке, по узору на ЕУ политике. Студијом ћемо дефинисати мјере које ће бити подржане кроз будући национални пчеларски програм, затим буџетска средства, као и временски оквир за спровођење мјера.

Значи, подршка сектору пчеларства се наставља. Потребно је да искористимо све могућности за развој, да наставимо да радимо заједно на унапређењу сектора, савладавању бројних изазова и вјерујем да ћемо остваривати још значајније резултате.