Десетогодишњица сарадње Министарства за људска и мањинска права и Мисије ОСЦЕ у Црној Гори у области јачања родне равноправности

2004. године у Црној Гори покренут је пројекат „Родна равноправност у локалној заједници“ који је тада Канцеларија за родну равноправност, данас Одјељење при Министарству за људска и мањинска права, почела спроводити у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Црној Гори. Након спроведених обука о родној равноправности, са 10 општина (Бар, Бијело Поље, Беране, Будва, Котор, Никшић, Пљевља, Улцињ, Херцег Нови, Цетиње), 2007. потписан је први Меморандум о сарадњи и интензивирана сарадња на овом пољу. Као једна од обавеза из Меморандума било је и усвајање локалних акционих планова за родну равноправност. .

Процјена је да је на локалном нивоу (од потписивања првог меморандум до сада) организовано преко 200 врста обука, за преко 3,000 учесника/ца – општинских представника/ца, цивилни сектор, младе, представнике/це полиције, здравства, школства и осталих релевантхин институција и организација са локалног нивоа, а 2013. године, Министарство и Мисија ОСЦЕ у Црној Гори, подржали су оснивање Мреже општинских координатора/ки, чији рад и данас подржава.

У том периоду, кроз сарадњу Министарства, Мисије ОЕБС-а и општина, унапријеђене су добре праксе у остваривању политике једнаких могућности на локалном нивоу што представља подстицај за даље унапријеђење нормативних и инстуитуционалних механизама, подизање нивоа знања и добре праксе, са циљем остваривања потпуне равноправности на свим нивоима. 

У Црној Гори је у претходном периоду значајно побољшана политика родне равноправности у оквиру локалних самоуправа, захваљујући управо активностима  вишегодишњих партнера, Мисије ОЕБС-а у Црној Гори и Министарства, али и партнера из локалних самоуправа и цивилног сектора.

Равноправност жена и мушкараца је основна димензија заштите и промовисања људских права.

Родна равноправност претпоставља да у једном друштву, заједници или организацији постоје једнаке могућности за жене, мушкарце и особе другачијих родних идентитета за њихов допринос културном, политичком, економском и социјалном напретку, као и да имају једнаке могућности да уживају све користии добробити од напретка једне заједнице.

Према Закону о родној равноправности, државни органи, органи државне управе и локалне самоуправе, али и сви други у друштву  дужни су да, ради постизања родне равноправности, у свим фазама планирања, доношења и спровођења одлука, као и предузимања активности из своје надлежности оцјењују и вреднују утицај тих одлука и активности на положај жена и мушкараца.

Према Закону о родној равноправности, државни органи, органи државне управе и локалне самоуправе, али и сви други у друштву  дужни су да, ради постизања родне равноправности, у свим фазама планирања, доношења и спровођења одлука, као и предузимања активности из своје надлежности оцјењују и вреднују утицај тих одлука и активности на положај жена и мушкараца.

Жене и мушкарци у Црној Гори су једнаки у формално-правном смислу. Ипак, у пракси, ситуација је мало другачија. Жене не заузимају ниједну од три најважније функције у држави, односно немамо премијерку, предсједницу државе као и Парламента.  Али се можемо похвалити да је се жена налази на челу судске власти.

У Влади Црне Горе су четири  министарке, од 19 министарских функција.  У Скупштини је 23, 4% . У три општине жене су предсједнице општине.

На заједничкој конференцији коју су Мисија Осце у Црној Гори и Министарство за људска и мањинска права недавно организовали овим поводом, поручено је да, према резултатима последњег пописа становништва, домаћинстава и станова у 2011. години, у Црној Гори има 620 029 становника, од чега су 50,61% или 313 793 жене. Дакле,  иако имамо податак да мало већи проценат жена у односу на мушкарце чини становништво,  жене су ипак мањина и то у политичком и јавном животу, у сфери еконимије и бизниса, и мање зарадјују у односу на мушкарце. Сви ови  разлози налажу да се бавимо родном равноправносћу и да предузимамо мјере којима ћемо смањити дисбаланс позиција и различитих родних улога.

Министарство за људска и мањинска права