Интервју Предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића магазину ЕУРОПЕ ДИПЛОМАТИЦ НЕWС

1. Г-дине Дјукановицу, имате углед својевремено најмладјег предсједника владе у Европи, а такодје сте и на овој веома вазној функцији у висе мандата. То знаци да сте по вокацији прави политицар и да сте у томе веома успјесни с обзиром да сте изузетно популарни медју градјанима Црне Горе. Циме се објасњава такво располозење медју градјанима Црне Горе : реформама које сте спровели; обецањима које сте дали за будуцност; резултатима које сте вец постигли ?

Вјерујем да је повјерење градана Црне Горе у државну политику коју водимо базирано на комбинацији свих ових елемената које сте поменули.

Пролазеци кроз мноштво тешкоца током последње деценије ипо, Црна Гора је одољела бројним искушењима и притисцима Милошевицевог диктаторског режима. У вријеме кад су у нашем балканском окружењу бјешњели медувјерски и медунационални сукоби, Црна Гора је успјела да сацува мир, да сацува медувјерску и медунационалну толеранцију и да се одупре Милошевицевој намјери да 1999. године у свој сукоб са НАТОМ увуце и Црну Гору. Тако је Црна Гора остала једина цланица бивше СФРЈ на цијој територији се није ратовало.
Када смо након пада Милошевицевог режима, а потом и ванредних парламентарних избора 2002. године постигли безбједносну и политицку стабилност, Црна Гора се снажно посветила спроводењу свеобухватних друштвених и економских реформи.

Дакле, стицали смо и цували повјерење градана тако што смо обецавали оно штоје било реално и обецања испуњавали. Уједно смо спроводили реформе, које дају резултате који су из дана у дан све видљивији. Зато сам увјерен да це државна политика Црне Горе коју водимо и убудуце имати снажну подршку градана.

2. Који су васи будуци планови када је ријец о развоју Црне Горе ? Када је ријец о туризму ? Када је ријец о индустрији ? Када је ријец о култури ?

Развојни планови Црне Горе заснивају се на развоју сектора туризма и услуга, уз веце укљуцивање пољопривреде и агроиндустрије.
У времену које је пред нама, бавицемо се прецизно утврденим приоритетима који це осигурати динамицан развој Црне Горе као туристицке дестинације.То наравно подразумијева знацајне инвестиције у области инфраструктуре, како би се створили предуслови за рализацију амбициозних планова развоја туризма предвидени Масрер планом до 2020. године.
Модернизација постојецих и изградња нових туристицких капацитета, инвестиције у инфраструктурне објекте које су до сада реализоване, довеле су до знацајног повецања броја туриста и повецања прихода од туризма. О томе најбоље говоре резултати који су у туризму постигнути последњих година. У току 2004. године Црну Гору је, по званицној статистици, посјетило преко 700.000 туриста, што је за 17% више у односу на 2003. годину. Током 9 мјесеци ове године број туриста се повецао за 16,82% у односу на исти период прошле године, а у истом периоду приходи од туризма су увецани за 21,8% .

Црна Гора има изузетно богато културноисторијско насљеде, које предствља веома знацајан аспект туристицке понуде Црне Горе. Његова туристицка валоризација представља велики изазов и важан задатак туристицих и културних посленика Црне Горе.

Кад је ријец о развоју индустријских капацитета, желим да нагласим да оцекујемо да це приватизација индустријских капацитета Црне Горе и модернизација производње сагласно еколошким стандардима, дати нови импулс нашем динамицнијем развоју.


3.У неким круговима постоји увјерење да Црна Гора уколико постане независна неце моци да одрзи своју економију без заједнице са Србијом. Ста је Вас одговор на ту дилему ?

Нема мјеста тој дилеми, јер аргументи говоре да је Црна Гора сасвим одржив економски систем. Апсолутно је сигурно да Црна Гора, са око 670 хиљада становника, може сасвим солидно да живи користеци ресурсе које има за развој туризма и услуга, потом пољопривреде и других дјелатности.
Као што сам вец казао, поред безбједносне и политицке, остварили смо и макроекономску стабилност, створили институционални оквир за убрзан економски развој.
Навешцу само неколико података који говоре о макроекономској стабилности, а који уједно најбоље говоре о способности Црне Горе да се самостално економски развија.
Стопа инфлације, мјерена растом цијена на мало, за 11 мјесеци ове године износила је 1,7 % , а буџетски дефицит је испод 2%, што је нивоу земаља еуро зоне.
Биљежимо раст БДП и раст индустријеке производње.
Смањује се број незапослених сада их је око 49000, што је за око 30 000 мање него што их је било прије три године, на поцетку манадата ове Владе .

4. Како коментарисете став ЕУ по питању зеље Црногораца да постану потпуно независни и да располазу својом будуцносцу на нацин који зеле ? Како их убиједити да двије дрзаве, Србија и Црна Гора, могу да зиве, свака одвојено своје судбине, као сусједи пријатељски и у миру.

-Код нас постоји промишљена одлуцност да додемо до обнове независности. Такво опредјељење није никакав закашњели национално- романтицарски хир, вец израз жеље и потребе да преузмемо пуну одговорност за нашу европску будуцност.

Искуство кроз које смо прошли током последњих петнаестак година у двоцланој заједници са Србиијом, показало је да таква диспропорционална заједница не може бити ефикасна и функционална. У таквој заједници, петнаест до осамнаест пута веца Србија има потребу да доминира, а Црна Гора не жели такву позицију.
Осим тога, Црна Гора, је у разним фазама била у позицији таоца политике која се води у Србији, а прије свега недовољне сарадње Србије са Хашким трибуналом. Ми не желимо да будемо таоци.
Зато је Црна Гора је одлуцна да обнови своју државу, како би преузела у своје руке пуну одговорност за управљање својом европском будуцношцу. Најкасније до краја априла 2006. године искористтицемо право које предвида Београдски споразум и Уставна повеља и организовати демократски референдум на коме це се градани изјаснити о државноправном статусу Црне Горе.
Црна Гора це без икакве сумње остварити оно што су њени стратешки национални интереси, а то је преузимање одговорности за своју европску будуцност и цланство у европским и евроатлантским интеграцијама.

Сматрамо да је такво рјешење најбоље и за Србију. Сматрамо да и Србија треба да преузме одговорност за своју европску будуцност и да се посвети себи. Србија је највеца држава у региону, зато је и њен знацај за стабилност највеци. Ма у каквом статусу били, морамо имати интерес да се тамо догадају демократски и европски процеси, како би демократска и европска Србија била фактор стабилности на Балкану. А Србија це бити демократска и европска онда када буде независна држава.

Своју отвореност за изградивање блиских односа са Србијом и у будуцности ми смо показали и сасвим конкретном понудом коју смо упутили Србији и предложили формирање савеза независних држава Србије и Црне Горе. Медутим, Србија је одбацила такву иницијативу, а градани Црне Горе це се на демократском референдуму изјаснити о свом државном статусу. Увјерен сам, да це њихова одлука бити убједљиво у корист државне самосталности.

Брисел, март 2006.
Јеан Wолф

Напомена: Интервју је радјен у марту 2006. године а објављен у броју мај/јун 2006.