Интервју предсједника Владе Црне Горе Жељка Штурановића дневном листу Побједа

Сходно властитим капацитетима, реформом процеса ширења кроз будући уговор ЕУ и процесима стабилизације самог региона, процијенили смо да ћемо кроз убрзане европске интеграције квалитетније и брже реализовати властите економске, политичке и развојне интересе. Јасно нам је да се врата Европске уније отварају у Црној Гори и региону, а не у Бриселу.

Интензивиран је процес придруживања Црне Горе у међународне, политичке и финансијске институције. У јануару смо постали чланица ММФ и Свјетске банке, а у мају чланица Савјета Европе, најстарије паневропске организације и предано радимо на испуњавању обавеза које проистичу из тог чланства. Стицањем независности, развили смо интензивну дипломатску активност, тако да данас имамо успостављене дипломатске односе са преко 90 земаља из Европе и ван ње, каже Жељко Штурановић, предсједник Владе Црне Горе, одговарајући на питање - који су кључни успјешни потези његовог кабинета у првом полугодишту 2007. године.

Посебно је значајно да смо крајем прошле године завршили преговарачки процес о придруживању Европској унији, и у марту ове године у Подгорици парафирали Споразум о стабилизацији и придруживању који би, након редовне техничке процедуре у земљама чланицама ЕУ, требао бити, како се очекује, потписан 15. октобра 2007. године у Луксембургу. Потписивање споразума доживљавамо као афирмацију европског пута Црне Горе, али и више од тога, као додатни подстрек за хармонизацију законодавства, јачање институција и спровођење заједничких европских политика. Влада је усвојила Акциони план за имплементацију препорука из Европског партнерства, на бази документа Европско партнерство за Црну Гору. Усвојен је и Акциони план за јачање административних капацитета.
Исто тако, парафирали смо и Споразум о визним олакшицама и Споразум о реадмисији између Црне Горе и ЕУ. Споразум о визним олакшицама представља први значајан корак према пуној либерализацији, односно безвизном путном режиму са ЕУ. Отварање европских граница сматрамо важним и већ смо наишли на разумијевање за отварање заједничког апликационог центра за визе у Подгорици, чиме би допринијели убрзању процедура и издавање виза за црногорске грађане за оне земље ЕУ које немају своја дипломатска представништва у Црној Гори. Покренута је и процедура за отварање канцеларије делегације Европске комисије у Црној Гори. Влада Црне Горе је прихватила текст Споразума о успостављању и привилегијама и имунитетима делегације Комисије Европских заједница у Републици Црној Гори и одобрила његово потписивање, што је недавно у Бриселу реализовао наш министар иностраних послова. Важно је да у неколико ријечи кажем нешто и о ИПА програму. Инструмент за предприступну помоћ (ИПА) је програм помоћи ЕУ земљама кандидатима и државама потенцијалним кандидатима, која ће бити усмјерена на усклађивање с прописима ЕУ, изградњи институција, унапређење регионалне и прекограничне сарадње, развој грађанског друштва, као и помоћ усмјерена на припрему за коришћење структурних фондова. Планирана средства ИПА фонда за Црну Гору за период 2007-2010. износе 131,3 милиона еура. Такође, Влада је у мају ове године прихватила документ Стратегија сарадње РЦГ са групом Свјетске банке. Стратегија Свјетске банке конципирана је у правцу постизања стратешких циљева Црне Горе неопходних за њено чланство у ЕУ, у смислу подржавања циљева Владе, зацртаних економском политиком за 2007. годину. Република Црна Гора је примљена у програм НАТО - "Партнерство за мир", и на том плану смо реализовали више активности, које проистичу из тог чланства. Мислим на припрему презентационог документа, а након тога и на припрему системских закона, Закон о одбрани и Закон о Војсци, које је недавно Скупштина РЦГ усвојила. Кренули смо у реализацију низа капиталних инвестиција, од виталног значаја за развој Црне Горе, а о којима се већ дужи период говорило. Ту, прије свега, мислим на реализацију регионалног водовода, припрему и израду просторне планске документације за почетак изградње аутопутева. Наставили смо активности на даљој изградњи путног правца Рисан-Никшић-Шавник-Жабљак, изградњи локалне инфраструктуре, објеката у области здравства, школства и слично. Такође, Влада је усвојила и организовала јавне расправе о низу докумената стратешког значаја, између осталих, Нацрт просторног плана, Просторног плана за посебне намјене, Нацрт стратегије развоја енергетике до 2025. године, затим Стратегију развоја правосуђа до 2011. године, Стратегију одбране, иновирали Стратегију развоја смањивања сиромаштва, припремили и Скупштини доставили низ важних закона из различитих области, који су усаглашени са међународним стандардима. Посебно је важно напоменути да одржавамо макроекономску стабилност, да смо обезбиједили даљу консолидацију јавних финансија, о чему говори и низ показатеља из Анализе остваривања економске политике за шест мјесеци ове године коју је Влада недавно усвојила. Дефинисани економски циљеви у великом дијелу се реализују на неким секторима и бржом динамиком од пројектоване. Друштвени производ расте по стопи од 6,9 одсто, остварена је стабилност цијена, и смањење трошкова живота. Смањен је и ниво јавне потрошње и учешћа јавног дуга у бруто друштвеном производу. Настављен је тренд пада стопе незапослености, која је сведена на ниво од 12,6 одсто, што је далеко ниже од планиране (19,3 одсто), на годишњем нивоу. То говори да се Национална стратегија запошљавања 2007-2010. године, такође, реализује брже од планираног нивоа. Посебан квалитет представља брже упошљавање младих високообразованих кадрова што говори и о квалитетној промјени. Уредно се сервисирају буџетске обавезе из области социјалне и дјечје заштите и остварују позитивни трендови раста зарада и пензија. Динамично расту активности у дјелатностима од нашег развојног приоритета, тако да на примјер у туризму имамо пораст промета од 25 одсто и прихода између 25 и 30 одсто. Црна Гора је и даље изузетно атрактивно инвестиционо подручје, и по тренду раста инвестиција, како на укупном нивоу, тако и по глави становника, има лидерску позицију у региону, па и шире. То потврђује и добра позиционираност Црне Горе у угледним и референтним иностраним часописима. У првих пет мјесеци уложено је 250 милиона еура страних инвестиција, тако да са сигурношћу можемо очекивати да се премаши планирани ниво од 400 милиона еура. И за финансијски сектор, такође могу рећи да по оствареним стопама заиста биљежимо изузетно позитивне резултате. Враћено је повјерење у банкарски систем, који је приватизован и консолидован, што потврђују подаци о порасту штедње грађана за 160 одсто у јуну ове године у односу на исти мјесец прошле године, о динамичном расту депозита, уредном сервисирању обавеза старе девизне штедње према грађанима, паду каматних стопа, истина, не још увијек пожељном динамиком, али рачунамо са настављањем таквог тренда.

Буџетска политика је, такође, реализована убрзаном динамиком, тако да је суфицит за период од шест мјесеци далеко изнад планираног на годишњем нивоу. Афирмативна је и чињеница да уз пораст фискалних прихода истовремено имамо у шестомјесечном периоду и пад расхода за 18,7 одсто у односу на планирани ниво. Повећана је и фискална дисциплина, о чему говори податак да је за шест мјесеци ове године наплаћено преко 31 милион еура, такозваног деликвентног дуга насталог у ранијим периодима. На тржишту капитала у континуитету се остварују позитивни трендови, за првих шест мјесеци ове године остварено је 440 милиона еура промета, тако да на данашњи дан капитализација предузећа која се котирају на берзама достиже ниво од 5,6 милиона еура. Додатни подстицај очекујемо укључивањем пензијских инвестиционих фондова на тржишту капитала, што све наговјештава и промјену структуре формирања друштвеног производа, некада доминантно учешће примарног сектора постепено уступа мјесто повећаном учешћу сектора терцијалних дјелатности и услуга. Влада је усвојила План приватизације за 2007. годину којим је предвиђена динамика и модели приватизације за око 60 предузећа, међу којима су и "Дувански комбинат" АД Подгорица, Институт "Др Симо Милошевић" АД Игало, "Јадранско бродоградилиште" АД Бијела, АД Млин "Мухарем Асовић" АД Никшић, мале хидроелектране, НИО "Побједа" АД Подгорица и "Ловћен осигурање" АД Подгорица и др.

Чиме сте незадовољни, а програмски је било дефинисано сасвим другачије?
- Озбиљност приступа Владе на чијем сам челу, и наша одговорност у институционалном и политичком смислу, захтијевају добро осмишљену програмску активност. Годишњи програм ове Владе, полазећи од мандата који смо добили, дефинисао је обавезе и активности које произилазе из наших реформских политика у појединим секторима система, затим обавезе на сектору придруживања ЕУ и текуће, оперативне обавезе анализирања стања у појединим областима, као и предузимање конкретних мјера. Сасвим је природно да реалан живот иде својим током и често наметне неке обавезе које објективно нијесте могли ни предвидјети, али им морате посветити пажњу. Тако смо, у протеклом периоду, на сједницама Владе, разматрали један број обавеза планираних за трећи и четврти квартал, као и 432 тачке које нијесу биле планиране у старту, а по свом значају и важности су та питања захтијевала да их Влада размотри. Исто тако, понекад антиципирате и неке теме, најчешће из жеље да проблем што брже фокусирате и ријешите, а касније видите да је то из објективних разлога немогуће, чак и нерационално, па је и задовољство, односно незадовољство, како ви кажете, релативно. По томе се ни ова Влада битније не разликује од свих претходних, нити ће се будућа влада разликовати од садашње. Један од метода рада ове Владе је да тематски и хронолошки прати реализацију овог програма. У принципу, никада у потпуности не можете бити задовољни са оним што радите, чак то није ни добро. Наиме, незадовољан сам тиме што често споро схватамо потребу бржег мијењања стања и потребу рјешавања конкретног проблема, а што је често производ недовољног сагледавања глобалног значаја конкретног проблема. Навешћу само примјер реализације пројеката чврстог отпада. Урађени су мастер планови и предвиђена изградња регионалних депонија, али процес усаглашавања локалних самоуправа о њиховој локацији никако да се доведе до краја. Међутим, то не може ићи у недоглед, јер ћемо убрзано радити на рјешавању овог проблема. Но, најширој јавности је омогућено да прати и процјењује успјешност нашег рада, а с обзиром на до сада урађено, задовољан сам са реализацијом програма и вјерујем да ћемо оно што смо програмирали у највећем дијелу и реализовати.

Шта су приоритети до краја године?
- Учлањење у ЕУ је основни стратешки циљ Црне Горе. Овај процес ће у дужем периоду заокупљати црногорску унутрашњу и спољну политику. У Црној Гори постоји свеукупна сагласност о потреби интеграције у ЕУ, како у јавности, тако и у политичком естаблишменту, што даје додатан импулс за убрзани напредак према овом циљу. Сходно властитим капацитетима, реформом процеса ширења кроз будући уговор ЕУ и процесима стабилизације самог региона, процијенили смо да ћемо кроз убрзане европске интеграције квалитетније и брже реализовати властите економске, политичке и развојне интересе. Јасно нам је да се врата ЕУ отварају у Црној Гори и региону, а не у Бриселу. Дакле, један од наших приоритета је, свакако, потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању и његово спровођење, што подразумијева доношење одређених докумената, јачање административних капацитета и буџетских ресурса, као и успостављање организационе структуре која ће на најбољи начин испратити и реализовати процес придруживања ЕУ. У том смислу, веома важна је израда националног плана за имплементацију споразума о чијој изради смо донијели одлуку на сједници Владе, а који треба да завршимо до почетка 2008. године. Такође, планирамо да до краја године наставимо преговоре о учлањивању у СТО. Наш приоритет је да планираном динамиком доставимо законска рјешења према Скупштини РЦГ, да достигнемо дефинисане циљеве политике економског развоја, операционализујемо стратешке развојне документе, прије свега, равномјернији регионални развој, радимо на рјешавању проблема водоснабдијевања и чврстог отпада, створимо просторно планске претпоставке за изградњу ауто путева према сјеверу, да се План приватизације реализује у складу са усвојеним моделима и тајмингом. Наравно, наша је обавеза и да до краја године у читавом периоду, па и даље, радимо на повећању животног стандарда и побољшању услова и квалитета живота наших грађана.
Ионако екстремно врелу атмосферу на преко 40 степени додатно подгријава прича о уставу. Референдум је извјестан, а да ли је био неминован?

- Усвајање устава, као највишег нормативног акта, независно од временских услова, како то метафорично желите рећи, представља, у сваком случају, демократски чин и израз демократске воље. Мислим да је Скупштина Црне Горе и са аспекта исказа изборне воље грађана, и са аспекта рационалности и ефикасности поступка, најбоље мјесто за доношење тако важног документа.

Полазећи од тога, увијек је за претпоставити да је скупштинска процедура, најбољи пут за постизање консенсуса опозиције и власти. Међутим, ако то није могуће, приступа се алтернативним рјешењима, наравно заснованим на закону. Но, у сваком случају, вријеме је пред нама и показаће за које рјешење ћемо се опредијелити.

Према оцјени стручњака, процес приватизације у Црној Гори је "у извјесном застоју". Је ли то посљедица жестоких критика опозиције или стицај неких других околности?
- У старту бих направио малу корекцију вашег питања, и додао неких стручњака, јер када је у питању приватизација, надам се да ћемо се сложити бар по два основа. Прво, да је приватизација предмет пажње, не само стручне јавности, већ и позиције и опозиције, невладиног сектора и укупног јавног мњења. Друго, да су мишљења врло различита, како у погледу приступа, тако и у погледу динамике. Неко ће рећи да идемо пребрзо, а неко да смо застали у овом процесу. Ови други можда закључак изводе из једног недавног случаја који је добро познат широј јавности. Међутим, желим да истакнем да је Влада одлучна да се процес приватизације у Црној Гори настави, тако како смо и дефинисали. Подсјећам, да је Влада на једној од прошлих сједница, на предлог Савјета за приватизацију усвојила План приватизације. На њему се, заиста, нешто дуже радило, али рачунам да ће се исти у највећем дијелу и реализовати. Битно је да су одлуком о Плану приватизације дефинисани модели и тајминг приватизације предвиђених компанија и предузећа, да тај процес стручно припрема, прати и реализује одговарајућа институционална и организациона надградња.

Како ће држава без страног капитала ревитализовати енергетски сектор, посебно имајући у виду Термоелектрану и Рудник угља, с обзиром на одустајање од приватизације?
- Позната је чињеница да је енергетски сектор услов бржег развоја сваке земље, па и Црне Горе, за наше услове посебно због негативне чињенице да имамо дефицит електричне енергије. Нацртом стратегије енергетике до 2025. године, који је на јавној расправи, предвиђено је да у наредном дугорочном периоду Црна Гора дефицит електричне енергије превазиђе и да, постепено, од увозника постане извозник електричне енергије. Када је у питању ревитализација сектора енергетике, постоји низ пројеката, чија је реализација у току или се планира у блиској будућности, а односе се, како на сектор производње, тако и преноса и дистрибуције електричне енергије, о чему сам, подсјетићу вас, говорио у Скупштини РЦГ у оквиру премијерског сата. Наиме, Нацртом стратегије развоја енергетике РЦГ до 2025. године су, у краткорочном периоду (до 2011. године), планиране укупне инвестиције у производне капацитете 195 милиона еура, у преносни систем око 72,2 милиона еура и у дистрибутивни систем 120 милиона еура. Нацртом стратегије је предвиђено да се до 2025. године инвестира у нове производне капацитете 796,2 милиона еура, у преносне 199,4 милиона еура, а у дистрибутивне капацитете 491 милион еура. Усвојена је и нова структура организације ЕПЦГ, којом је предвиђено њено раздвајање у четири функционалне јединице, производња, пренос, дистрибуција и снабдијевање, што је урађено у складу са Законом о енергетици. Тиме ће се створити могућности за много ефикасније рјешавање кључних проблема, губитака и дистрибутивној мрежи и наплате. Наравно, на реализацији ових задатака, приоритетно треба да раде управљачке структуре и менаџмент ЕПЦГ, а Влада ће у ревитализацији овог сектора учествовати на начин примјерен њеним надлежностима. Усвојена је и Стратегија енергетске ефикасности, као и Акциони план за 2007. годину за њено спровођење. На бази усвојене Стратегије развоја малих хидроелектрана и Акционог плана за њено спровођење, настављено је са активностима на стварању услова за реализацију ових пројеката, а у току је припрема документације за објављивање тендера за истраживање и изградњу малих хидроелектрана на око 40 водотока. Савјет за приватизацију је усвојио докуменат о додјели концесија, о чему расписивање тендера очекујемо током септембра ове године. Позната вам је и чињеница да сектор енергетике постаје све више тема регионалне и шире сарадње унутар ЕУ. Заједнички проблеми и циљеви у области енергетике ће све државе у региону убудуће јаче повезивати и упућивати на интензивнију сарадњу. Стварање интегрисаног енергетског тржишта за заједничким правним и техничким регулативама је наша даља обавеза. Црна Гора намјерава да крајем ове године организује инвестициону конференцију за привлачење нових инвестиција у енергетици, како бисмо подстакли инвеститоре за улагања у изградњу нових капацитета. То сам потенцирао и на међународној министарској конференцији у Бечићима, коју смо, као предсједавајућа земља енергетском заједницом организовали, као и у недавном боравку на скупу премијера региона, који је организовао предсједник аустријске владе.

Корупције ни мање ни више него у региону
Корупција и организовани криминал су сталне теме опозиције и дијела невладиног сектора. У којој се мјери тим питањима бави Ваш кабинет, с обзиром да до шире јавности не допире много информација?
- То је једно од важних питања којем се Влада у пуном капацитету посвећује. Знате и сами да је цио регион препознат као подручје подложно корупцији и да у њеном сузбијању владе, које теже приступању ЕУ, имају крупне обавезе. Програм борбе против корупције црногорска влада је усвојила прије двије године, а у фебруару ове године основана је Национална комисија за спровођење Акционог плана у борби против корупције и организованог криминала. Комисија је припремила извјештај који је Влада већ разматрала. То је, уједно, први извјештај те врсте у Југоисточној Европи. У њему је дат преглед спровођења 280 мјера за борбу против корупције. Констатовано је да је остварено 69 мјера, или 25 одсто свих мјера које треба реализовати ове и наредне године. Око 20 одсто мјера је дјелимично реализовано, а остваривање 74 мјере се прати у континуитету. Висок степен реализације предвиђених мјера обављен је ангажовањем Управе царине, Пореске управе и Управе полиције, Управе за антикорупцију, Управе за спречавање прања новца, органа правосуђа и других институција. Посебно је важно да тај извјештај што прије добије директорат за правду, слободу и безбједност у Европској комисији, јер је за прву половину септембра предвиђен састанак са представницима ЕК управо о питањима правде, слободе и безбједности. Поменути извјештај се бави ревизијом државног буџета, радом Управе царина, Пореске управе, Комисије за јавне набавке, одлукама Савјета за приватизацију, активношћу Комисије за утврђивање конфликта интереса, спречавањем прања новца и другим областима у којима је могућа корупција. Дакле, када је у питању овај проблем, можемо рећи да није већи ни мањи у односу на регион. Оно што је важно напоменути јесте да постоји политичка воља да се одлучно уђе у борбу са овом негативном појавом, да смо створили и стварамо законску инфраструктуру и да јачамо административне капацитете у свим органима и службама који се баве тим питањима.

Сарадња са Србијом у интересу свих грађана
Недавно сте имали занимљив разговор са потпредсједником Владе Србије, господином Ђелићем. Прокоментаришите његову идеју о такозваној приватној дискриминацији Срба из Црне Горе у држави Србији?
- Да, састао сам се и разговарао са господином Ђелићем, потпредсједником Владе Србије. Изразили смо обострано задовољство тим сусретом и оцијенили да наше владе и наша министарства треба да развијају добру редовну комуникацију, готово на свим пољима. Генерално, мислим да је добро што је у посљедње вријеме, након извјесног застоја, дошло до низа контаката између црногорских и србијанских званичника, на којима смо разговарали о низу питања, која се тичу наших билатералних односа. И, у разговору са господином Ђелићем, заједнички смо оцијенили да наше владе и ми развијамо добру и редовну комуникацију и сарадњу готово на свим пољима. Полазећи од наших блискости, природних, историјских, културних и традиционалних веза и међусобне упућености, оцијенили смо да нашим добрим односима на најбољи начин доприносимо не само заједничком просперитету, већ и стабилности у региону и бржој интеграцији у Европи. На јачању наше сарадње и међусобне повезаности обавезује нас, не само наша прошлост, већ и наша будућност, и та сарадња мора бити од добробити и у интересу свих грађана наших држава. Намјерно кажем - свих грађана, без обзира на њихову националну или било коју другу припадност, јер је такав приступ основа грађанског концепта државе, за који се лично залажем. У том смислу, хоћу да вјерујем, да је изјава господина Ђелића, коју помињете у свом питању, његов појединачан став у датом тренутку, али не и званичан став србијанске политике.