- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Секулић за ЦдМ: Реконструкција ТЕ Пљевља коштаће 4...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Секулић за ЦдМ: Реконструкција ТЕ Пљевља коштаће 40 милиона еура
Објављено: 23.12.2017. • 18:00 Аутор: Министарство економије
Еколошка реконструкција постојећег блока ТЕ Пљевља, вриједна 40 милиона еура, биће завршена за три године, након чијег завршетка ће рад ТЕ Пљевља бити оптимизован и стећи ће се сви услови да настави да ради пуним капацитетима. Коначна одлука о реализацији пројекта изградње другог блока ТЕ још није донесена, каже у интервјуу порталу ЦдМ, министарка економије Драгица Секулић.
За наредну годину најављује пуштање у рад најмање четири мини хидроелектране (мХЕ). Тврди да истраживање нафте и гаса у нашем подморју никако није у супротности са нашим опредјелјенјима да будемо и останемо туристичка и еколошка држава.
ЦдМ: Изградња подморског енергетског кабла је од изузетног значаја за државу. Докле се стигло са реализацијом пројекта, када ће овај пројекат бити завршен и које ће све бенефите држава и грађани имати од њега?
Секулић: Динамика извођења радова, која ће обезбиједити повезивање енергетског подморског кабла на преносну мрежу Црне Горе, а за коју је задужен Црногорски електропреносни систем (ЦГЕС), у сагласности је са динамиком радова на дијелу пројекта који реализује италијанска компанија Терна. Подсјетићу да су изградња 400 кВ далековода “Ластва-Чево-Пљевља”, трафостанице Ластва и кабла дио Транс-балканског коридора, који ће спојити Црну Гору, Србију и Румунију, како би се обезбиједило спајање тржишта Балкана са западном Европом. Управо због свог регионалног значаја, подморски енергетски кабл између Црне Горе и Италије уврштен је на званичне листе пројеката од значаја за Европску унију, док инфраструктура која се гради у Црној Гори представља пројекат од значаја за Енергетску заједницу. Када говоримо о физичкој величини и комплексности овог пројекта, мислим да је довољно рећи да је далековод од Ластве до Пљеваља дуг око 194 километра и има 670 стубова.
Пројекат се финализује по фазама, а завршетак трафостанице и далековода до Чева, што је најзначајнији дио пројекта, је планиран најкасније у другој половини сљедеће године, након чега ће бити неопходно извршити потребна испитивања. Бенефити од његове реализације су бројни – осим тога што позициоира Црну Гору као регионално енергетско чвориште, подморски кабал ће допринијети повећању сигурности снабдијевања електричном енергијом, побољшању поузданости и квалитета напајања електричном енергијом, нарочито у приморском региону, смањењу губитака у преносној мрежи и смањењу неиспоручене електричне енергије. Осим тога, подморски кабал ће обезбиједити већу техничку отпорност при поремећајима, као и створити предуслове за прикључење обновљивих извора енергије.
ЦдМ: Први блок ТЕ Пљевља, према најавама, од јануара 2018. године може да ради само још 20.000 сати. Како Влада планира да обезбиједи недостајућу електричну енергију с обзиром да ТЕ Пљевља од јануара мора да смањи производњу, односно, уђе у посебан режим? Хоће ли се и када градити други блок ТЕ Пљевља? Ко ће радити овај пројекат и да ли потврђивање Паришког споразума на било који начин може да угрози изградњу другог блока ТЕ у Пљевљима?
Секулић: Обавеза постојећег блока термоелектране у Пљевљима да до 2023. године ради са ограничењем броја радних сати, односно да утроши 20.000 сати у том периоду, ни на који начин неће утицати сигурност снабдијевања електричном енергијом црногогрских грађана. Ако знамо да ТЕ Пљевља сваке године произведе између 6.500 и 7.500 сати, простом рачуницом долазимо до тога да ће поменутих 20.000 сати бити утрошено за период од 3 године. Управо је за то вријеме планирана реализација еколошке реконструкције постојећег блока, вриједна 40 милиона еура, након чијег завршетка ће рад ТЕ Пљевља бити оптимизован и стећи ће се сви услови да настави да ради пуним капацитетима. Наравно, током тог периода грађани неће осјетити никакве проблеме у снабдијевању електричном енергијом.
Поменута еколошка реконструкција укључује и изградњу једне топлотне станице која ће бити предуслов за спровођење даљих планираних активности по питању топлификације града.
Када је у питању наша намјера да градимо нови производни блок у Пљевљима, она се никако не коси са Париским споразумом чија смо потписница. Париски споразум не прописује никакве забране, већ само захтијева употребу таквих технологија које ће негативне утицаје производног објекта свести на минимум. Управо ће нови производни блок у Пљевљима дати свој конкретан допринос у заједничкој борби против негативног утицаја климатских промјена тиме што ће постепено елиминисати негативан утицај постојећег начина валоризације угља и радити по највишим европским стандардима када је у питању заштита животне средине.
По питању реализације пројекта изградње другог блока, коначна одлука још није донесена. Очекујем да ћемо конкретније резултате преговора са Шкодом Прахом, односно коначна одлука по питању овог пројекта, бити позната до краја ове године.
Нема повећања накнаде за обновљиве изворе енергије
ЦдМ: Поменули сте обновљиве изворе енергије. Знамо да је Црна Гора добила прву вјетроелектрану (ВЕ), а колико тренутно функционише малих хидроелектрана (мХЕ)? Какав је план за наредну годину и како ће он утицати на висину накнаде за обновљиве изворе?
Секулић: У овој години, осим ВЕ Крново која је завршила пробни рад и добила употребну дозволу, са радом су кренуле и 3 мХЕ, тако да их у овом тренутку имамо укупно 12. За наредну годину очекује се пуштање у рад најмање 4 мХЕ. Дакле, реализација пројеката уговорених до јануара ове године, када смо, подсјетићу, обуставили поступак издавања енергетских дозвола, тече задовољавајућом динамиком.
Када је у питању накнада за обновљиве изворе енергије, на основу онога што је тренутно стање могу рећи да промјена у висини накнаде неће доћи, односно, накнада почетком наредне године неће бити повећана. Разлог је једноставан – производња електричне енергије из обновљивих извора је, због суше у овој години, била дупло мања него што је планирано, због чега је остао одређени износ средстава прикупљених за накнаду, а који пребацујемо у 2018. Дакле, како због сушног периода, тако и због каснијег уласка ВЕ Крново у систем, производња из обновљивих извора у 2017. била је мања од планиране, тако да ће висина потребних средстава за откуп електричне енергије у 2018. бити умањена за износ средстава која преостану у овој години, чиме долазимо до тога да ће накнада бити на овогодишњем нивоу.
ЦдМ: Да ли је тачно да је истекао уговор за вјетроелектране на Можури, и шта ћете урадити тим поводом?
Секулић: Уговор са инвеститором “Енемалта плц” истекао је прошлог мјесеца и инвеститор је у законском року поднио захтјев за његово продужење који је у поступку разматрања. С обзиром на интензивне радове на терену, осим одређеног помјерања рокова за завршетак пројекта, не очекујемо било какве друге препреке за његову реализацију.
ЦдМ: Црна Гора је кренула у истраживање нафте и гаса у свом подморју. Јасно је да је ово јако значајно за државу, али се намеће питање: Да ли оваква истраживања, поготово експлоатација, могу угрозити околину, те да ли може бити негативног утицаја на туризам?
Секулић: Истраживање нафте и гаса у нашем подморју никако није у супротности са нашим опредјелјенјима да будемо и останемо туристичка и еколошка држава. Ми смо већ безброј пута поновили, а око нас је и безброј примјера, да ова врста истраживања и туризам иду заједно. Да је тако показује Италија са 110 производних гасних и 38 нафтних бушотина, Хрватска са 18 производних гасних бушотина, Грчка која има постојећу производњу у зони острва Тасос, нафтно поље Принос. Платофрме се налазе на 8 до 18 км од обале, у дијелу у ком је у Грчкој врло развијен туризам и на овом простору нафтна индустрија и туризам опстају заједно око 30 година.
Са друге стране, обавеза концесионара да ниједна активност не смије нарушити принципе заштите животне средине нема компромис. Прије започињања било којих активности на истраживању и производњи угљоводоника компаније морају извршити свеобухватна снимања морског дна како би се утврдила његова осјетљивост и евентуално присуство предмета који могу имати утицај на животну средину и здравље људи. Затим, прописане су јасне мјере за складиштење продуката бушења. Ниједна активност везана за истраживање и производњу угљоводоника неће бити започета прије него што се добије сагасност на студију процјена утицаја на животну средину. Све мјере које Студија пропише биће обевезујуће за компаније. Дакле, сви концесионари који ће спроводити активности истраживања угљоводоника у подморју Црне Горе су дужни да се, у складу са црногорским законодавством и уговорима о концесији, придржавају и имплементирају најбољу свјетску праксу у погледу безбједности, заштите на раду и заштите животне средине.
ЦдМ: Да ли Бизнис караван наилази на добар одзив црногорских привредника?
Секулић: Бизнис караван је заиста пројекат коју је годину за нама учинио динамичнијом и донио врло конкретне резултате: знатно боља искоришћеност програма подршке Министарства економије него свих претходних година, односно 100 процентна искоришћеност средстава у неколико тих програма. Такође, донио је нове идеје које ћемо реализовати у 2018, а добри резултати самог пројекта били су основ и разлог за увећање буџета Министарства економије, односно средстава који ће у наредној години бити опредијељена као подршка привреди. Дакле, изузетно сам задовољна постигнутим резултатима у овој години, а одзив привредника и чињеница да нам се све више и чешће обраћају за подршку говори сама за себе – да у Министарству економије треба да виде партнера и подршку за своје бизнис идеје.
С обзиром на то да смо до сада обишли 14 црногорских општина, Караван ће наставити са посјетама и у 2018. и то ће бити година у којој ћемо кренути са реализацијом новог пројекта који ће имати за циљ бољу промоцију домаћих производа и њихово боље позиционирање на тржишту.
Мираш Душевић
Оригинални интервју можете погледати на овом линку.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?