- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Интервју министарке Секулић за специјално издање Ц...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министарке Секулић за специјално издање ЦорД магазина
Објављено: 25.12.2017. • 15:44 Аутор: Министарство економије
1. Црна Гора је у протеклих годину остварила значајан напредак у неколико преговарачких поглавља која се тичу вашег ресора. Шта овај напредак конкретно значи када говоримо о институционалном оквиру и пракси?
Црна Гора је овој години, када говоримо о преговарачким поглављима у ресору Министарства економије, једно поглавље привремено затворила (поглавље 30 - Вањски односи) и два поглавља отворила отворила (поглавље 1 - Слободно кретање роба и Поглавље 3 - Право оснивања предузећа и слобода пружања услуга), што сматрам изузетно важним корацима у читавом преговарачком процесу. Министарство економије је, уз координиран рад великог броја службеника у разним институцијама система, одрадило огроман дио посла када су ова два поглавља у питању и њихово отварање, односно затварање потврда да је црногорско тржиште све спремније да постане дио тржишта ЕУ. Отварање и једног, и другог поглавља пратило је низ активности и мјера које смо морали предузети како бисмо ушли у тај дио преговарачког процеса. Конкретно, чланство у Свјетској трговинској организацији (СТО) био је кључни услов за отварање поглавља 30. Те 2012. године, када је Црна Гора постала пуноправна чланица СТО, добили смо потврду да смо на правом путу усклађивања трговинских правила са правилима СТО, али и да имамо обазу више да наставимо са хармонизацијом законодавства. Отварању поглавља 1 претходило је, такође, испуњавање мјерила која су се односила на хармонизацију, односно усклађивање националног техничког законодавства са релевантним ЕУ прописима. Наш основни циљ је да кроз испуњавање обавеза из сваког поглавља нашој привреди омогућимо да се адекватно припреми на све оно што је чека на европском тржишту након приступања.2. Црна Гора и Србија би судећи по најавама председника Европске комисије могле бити прве нове чланице ЕУ међу земљама Западног Балкана. Колико је домаћа привреда спремна да у релативно кратком року буде спремна за овако велику промену?
Сам пут ка ЕУ подједнако је важан колико и чланство, јер се током преговора дешавају све оне промјене због којих тежимо пуноправном чланству. И управо читав преговарачки процес представља својеврсни припремни период за привреду на оно што је очекује уласком у Унију, с обзиром на чињеницу да чланством у ЕУ у цјелости преузимамо ЕУ трговинску политику. Сматрам да ће сам улазак у ЕУ бити потврда да је наша привреда била спремна да прихвати, односно да је прихватила оно што чланство доноси, а на нама је да до тог датума, заједно са привредом, радимо на томе да ускладимо своје активности са ЕУ захтјевима. Ми се већ сад у значајној мјери понашамо и дјелујемо у складу са оним што се очекује од једне (будуће) чланице ЕУ и заиста не сумњам да ћемо и период до приступасња искористити на прави начин који значи недвосмислена спремност за чланство.
3. Како у том контексту оцењујете конкурентност домаће привреде у европским оквирима, и које су земље чланице ЕУ ваши узори?
Црногорска предузећа, али и генерално предузетници у региону Западног Балкана, данас више него икада имају могућности да унапређују своје пословање. Када то кажем, мислим на чињеницу да црногорски привредници имају могућност коришћења државне помоћи коју обезбјеђујемо кроз разне програме подршке, затим не мали број њих користи и расположиве претприступне фондове ЕУ и, најзад, данас више него икада привредници имају могућност међусобног увезивања. Посљедња ставка је можда и кључна када говоримо о конкурентности у европским оквирима. Данас, у времену глобализације, питање повезаности је од кључног значаја. Али, да бисмо омогућили трговинску и економску повезаност, морамо створити све претпоставке за квалитетну инфраструктурну повезаност у областима саобраћаја и енергетике. Зато ми иницирамо и заступамо ставове, прије свега, о регионалној повезаности која ће допринијети већој конкурентности наше привреде у европским оквирима. Што се тиче узора који помињете, најздравије је посматрати појединачне елементе у свакој од економија земаља ЕУ и трудити се да преузмете оно што је компатибилно са вашом економијом. Црна Гора је мала земља и најсличнија земљама региона, тако да су искуства Словеније и Хрватске изузетно драгоцјена за нашу привреду.
4. Шта су кључне мере владе и министарства за јачање домаћег сектора привреде и какав феедбацк добијате од привредника током Бизнис каравана?
Министарство економије годинама уназад спроводи бројне програме подршке привреди, и ове године смо одлучили да Бизнис караван буде начин на који ћемо привреднике боље упознати са могућностима подршке које нудимо. Бизнис караван је пројекат који Министарство економије реализује уз подршку Програма уједињених нација за развој (УНДП), како би обишли све општине у Црној Гори и у директној комуникацији упознали привреднике са програмима финансијске и техничке подршке развоју бизниса које Министарство спроводи. Друга важна сврхва Бизнис каравана је и да да привредницима могућност да на лицу мјеста изнесу све проблеме и препеке са којима се сусрећу приликом аплицирања или имплементације програма, као и приликом обављања дјелатности генерално. Као резултат Каравана имамо бољу искоришћеност средстава за помоћ привреди, али и конкретне идеје и иницијативе које у овом тренутку разрађујемо и на основу њих планирамо активности и програме подршке за 2018. годину. Довољно је рећи да смо за наредну годину буџетом планирали подршку привреди пола милиона еура већу него у овој години, односно пуна 2 милиона еура. То значи да ћемо повећати подршку за директне инвестиције, за развој кластера, увођење иновативности и међународних стандарда у пословање и модернизацију индустрије, за пројекат бизнис зона. У сталној смо комуникацији са привредницима, јер само на тај начин можемо креирати праву слику црногорске привреде и знати гдје треба уложити додатне напоре да би инвестициони амбијент био још бољи.
5. У претходном периоду Црна Гора је показала да је интересантна дестинација за привлачење нових инвеститора. Колико су инвеститори који већ послују овде задовољни пословним амбијентом и шта чините да их подстакнете да реинвестирају?
Ми континуиранао градимо од Црне Горе атрактивну дестинацију за улагања, са циљем да привучемо велике инвеститоре, а као потврда да је Црна Гора заиста сигурна дестинација за инвестирање су наш стабилан пута ка Европсој унији и недавно чланство у НАТО. Страни инвеститори који послују у Црној Гори знају да у нашој држави имају кредибилног партнера и такву репутацију намјеравамо да одржимо и додатно унаприједимо стврањем још конкурентнијег пословног амбијента. Црна Гора има један од најконкурентнијих пореских система у региону: стопа пореза на добит правних лица од 9% је на најнижем нивоу у региону. Поред тога, Влада је креирала бројне програме финансијске и техничке подршке за домаће и стране привреднике, који се реализују по принципу субвенција, рефундације дијела средстава или ослобађања, односно смањења накнада и пореза – у зависности од самог програма.
Тренутно су најповољније олакшице по основу Уредбе о подстицању диркетних инвестиција која омогућава финансијске подстицаје за нове инвестиције усмјерене на отварање нових радних мјеста, нарочито у мање развијеним подручјима Црне Горе. Средства за подстицање инвестиција, која се крећу од 3.000€ до 10.000€ по новозапосленом лицу, додјељују се на основу подношења пријаве на јавни оглас који расписујемо једном годиншње, и то за инвестиционе пројекте вриједности улагања од 250.000€ до 500.000€, у зависности од региона, и којима се обезбјеђује запошљавање најмање од 10 до 20 новозапослених лица у року од три године од дана закључења уговора о коришћењу средстава са Владом Црне Горе.
За капиталне инвестиције чија вриједност износи преко 10 милиона еура и којима се обезбјеђује отварање радних мјеста за најмање 50 новозапослених лица у року утврђеном уговором о коришћењу средстава за подстицање инвестиција, подстицаји се могу додијелити у висини до 17% од укупне вриједности инвестиционог пројекта, без спровођења поступка бодовања.
6. Задржимо се на изазовима који пред економијом стоје у овом тренутку. Како су мере фискалне консолидације утицале на привредну динамику у земљи?
Показало се да су мјере економске политике црногорске Владе у протеклих годину дале веома добре резултате на економском и развојном плану. Очекивани реални раст црногорске економије је знатно изнад планираног, односно за првих шест мјесеци забиљежили смо раст од 4,2 одсто, а планирани је био 2,7 одсто. Само у другом кварталу раст је био импозантних 5,1 одсто, што је једна од највећих стопа у Европи.
Оно што је веома значајно је да смо и у времену захтјевне фискалне консолидације, која је подразумијевала повећање одређених пореза, успјели да одржимо наш порески систем конкурентним и учинимо да се предузете мјере ни на који начин не одразе лоше на пословање привредника. Такође, на основу онога што имамо прилику врло често да чујемо од привредника, а односи се на пореску политику, према ресорном Министарству финансија ћемо ићи са сугестијама да се размотри евентуално смањење одређених пореских стопа. Дакле, пореска реформа не доноси нова оптерећења за привреду, већ напротив, разматрамо могућности смањења пореског оптерећења зарада. Циљ нам је да реализацијом фискалних реформи смањимо буџетски дефицит и уђемо у буџетски суфицит већ у 2020. години.
7. Да ли ће по Вашем мишљењу Црна Гора бити у стању да одржи релативно високе стопе раста БДП упркос политици штедње и колико велики инфраструктурни пројекти које спроводите, доприносе тој динамици?
Остварени реални раст БДП-а од 4,2 одсто у првој половини године, који је, као што сам казала, премашио наша очекивања, итекако је подстакнут интензивнијом реализацијом радова на изградњи великих инфраструктурних пројеката, а ту прије свега мислим на изградњу аутопута, локалне инфраструктуре и туристичких капацитета. Додатно, рекордна туристичка сезона, односно значајан раст промета у туризму имали су велики утицај на реални раст црногорске економије. На бази остварених резултата и тренутних процјена, очекујемо да ће реални раст БДП-а на крају ове године износити четири одсто, док у наредној очекујемо реални раст БДП-а од три одсто. Као и до сада, раст ће се заснивати на великим инвестиционим пројектима у стратешким секторима наше економије.
8. После дужег времена неизвесности сада је јасно да се Италијанска компанија А2А, која је после државе највећи акционар Електропривреде Црне Горе (ЕПЦГ), повлачи из власништва у овом предузећу. Шта то конкретно значи за ово предузеће и за енергетски сектор Црне Горе?
Промјена власничке структуре у Електропривреди Црне Горе (ЕПЦГ) никако не мијења чињеницу да је та комапнија била и остала стуб црногорског електро-енергетског система и да у својој структури има довољно стручних капацитета да води развојну политику у области енергетике. Не умањујући чињеницу да је улазак италијанске компаније А2А у власничку структуру ЕПЦГ 2009. имала позитивне ефекте за Црну Гору, односно и за енергетски, и економски сектор, сматрам да је ЕПЦГ данас предузеће које може самостално, или у неком новом партнерству, уколико тако буде одлучено, успјешно спроводити стратешке политике из области енергетике. Тренутно смо у фази одлучивања на који начин ће акције италијанске компаније бити преузете – подсјетићу да Пут опција даје неколико могућности за њену реализацију и ми ћемо коначну одлуку по том питају донијети током сљедеће године. Оно што сада могу рећи јесте да одлука по питању власничке структуре ни на који начин неће пореметити развојне потенцијале ЕПЦГ.
9. Докле се стигло са реализацијом пројекта изградње другог блока Термоелектране у Пљевљима?
Преговори за реализацију овог пројекта још трају и оно што очекујемо у наредном периоду јесте да се Управљачки комитет за израду Пројекта одреди према понуђеним техничко-финансијско-правним аспекте Шкоде Праха и Генерал Елецтриц-а и у складу са тим дефинише даље активности и алтернативе. Без обзира на тренутне преговоре, постојеће стање електро-енергетског сектора недвосмислено се може развијати кроз економски-еколошку оправдану употребу угља и производњу електричне енергије у пљеваљском подручју, а то ћемо омогућити не само изградњом новог производног објекта, већ и одређена улагања у постојећи блок. Блок И нема потребе за капаиталним улагањима и сложенијим реконструкцијама, осим за еколошком санацијом која је планирана у наредне три године, а процијењена вриједност ове инвестиције је око 40 милиона еура. Циљ је усклађивање рада са директивама ЕУ из области заштите животне средине и стварање услова за извођење пројекта топлификације Пљевља, тј. израде топлотног извора у циљу рјешавања еколошких проблема града.
10. Недавно је отворено и питање да ли приступање Париском споразуму о климатским променама доводи у питање реконструкцију постојећег и изградњу новог блока Термоелектране. Шта показују Ваши подаци?
Париски споразум не искључује, нити забрањује потписницама, које су махом чланице ЕУ, валоризацију термо потенцијала, већ само захтијева употребу таквих технологија које ће негативне утицаје ТЕ свести на минимум. Реализација новог производног објекта у Пљевљима ће дати свој конкретан допринос у заједничкој борби против негативног утицаја климатских промјена тиме што ће постепено елиминисати негативан утицај постојећег начина валоризације угља и радити по највишим европским стандардима када је у питању заштита животне средине. Самим, тим, усвајање Закона о потврђивању Париског споразума исказ је одговорног односа наше државе према животној средини и покушај, макар и скромног доприноса глобалним напорима за очување животне средине.
Оригинални интервју, као и цјелокупно издање Монтенегро Бусинесс Сецтор 2018 можете погледати на овом линку.
Везани чланци:
ОБАВЈЕШТЕЊЕ 13.03.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?