Пресс конференција предсједника Владе 20.03.2003.године

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕМИЈЕР ЦРНЕ ГОРЕ:




Даме и господо,

Прошло је више од два мјесеца од конституисања Владе. Повод за ову прес конференцију је заокружење четворогодишњег програма рада, који је коначну физиономију добио на данашњој сједници. Завршили смо значајан посао, и о томе желим да упознам јавност. То није програм у класичном смислу, нити је рађен по досадашњој методологији. У суштини, ради се о стратегији промјена, која обухвата три агенде: економских реформи, управне реформе, и реформе образовања.

У Парламенту сам изложио основе програма, идентификујући подручја на која ћемо се фокусирати. Након преузимања дужности премијера, анализирао сам стање у економији и другим областима са једним ширим тимом – и у Влади, и изван Владе. Дефинисали смо шта треба да радимо. Фундамент укупног дјеловања представља динамизирање економских реформи. Имамо предуслове за то: политичку стабилност, досадашње резултате, и пуни мандат и капацитет Владе.

Нашу визију развоја економског система креирали смо прије пет година. Она се базирала на поставци система који одговара малој економији каква је економија Црне Горе. У основи је приватна својина и развој бизниса на приватном сектору, отвореност економије и економске слободе, национални третман странаца, и демократизација друштва. Учинили смо заиста много на плану институционалних промјена. Имамо потпуно ново законодавство у скоро свим областима економије: бизнис законодавство, комплетно приватизационо законодавство, затим пореско, законодавство за банкарски сектор. Исто тако, и потпуно нове институције – Централну банку, Комисију за хартије од вриједности, Трезор, Агенцију за регулацију, Комисију за набавке, берзе, брокере, дилере... Либерализоване су цијене, и смањене царинске стопе. Приватизовано је око 60% државног капитала. Црна Гора је увела ДЕМ, па затим еуро. Побољшано је бизнис окружење – фирма се може основати за један еуро. Дошли су страни инвеститори из региона, из Европе, Америке, Јапана. Стасали су нови млади стручњаци. Често, нажалост, заборављамо не само на ове резултате, него и на дојучерашње вријеме и услове, у којима су остварене наведене реформе – ратно окружење и бомбардовање, политички, пропагандни, економски и војни притисци на Црну Гору, перманентна политичка нестабилност на унутрашњој сцени и губитак подршке Владе у Парламенту.

Али, да не причамо шта је било. И ово што сам поменуо – то је тек толико да се боље разумије шта радимо данас, и шта треба да урадимо сјутра. Посвећени смо, дакле, ономе што треба, и мора да буде. Ова Влада има визију.

Како смо дошли до Агенде економских реформи? Паралелним радом министарстава, која су добила задатак да изврше анализу својих ресора, и пројектују обавезе. Циљ нам је био да добијемо тај поглед изнутра. Истовремено, требао нам је и поглед изван Владе. Група експерата и институција, страних и домаћих – укупно око осамдесет учесника, урадила је свој пројекат. Онда смо суочили та два погледа. Услиједио је период уобличавања у један документ. Организовали смо велики број презентација и састанака у Влади између министара и експерата. Потом смо тај материјал понудили јавности. Прво је прошао дискусију у тијелима Владе, и онда нацрт стављен на web–сите, достављен Привредној комори, и Црногорском развојном форуму. Данас је Агенда усвојена на Влади у коначном облику.

Она је свеобухватна. Ослања се на оно што је урађено до сада, и садржи пројекцију циља, и пута до тог циља у наредне три и по године. Одликује се кратким и језгровитим стилом, јасним и квантитативним циљем. Садржи и разраду за посебне области, и три области које чине цјелину програма. За сваку је дефинисано шта се жели постићи, кључни параметри како то постићи, преглед стања данас, и конкретне иницијативе – шта да се ради. Свака од тих иницијатива има свој назив, резиме и пратеће задатке, поименично институције које су одговорне за реализацију, рокове, могуће изворе средстава. Ова методологија омогућава конзистентност програма и усаглашеност све три стратегије, ефикасније управљање програмом и контролу извршења програма.

Поменућу само неке концепцијске новине, које карактеришу Агенду економских реформи. У њој је по први пут паралелно дата и реформа државног амбијента, што је важна претпоставка економских реформи. Институционализован је начин ангажовања цивилног сектора – невладних организација, Универзитета, независних експерата. Програм ће имати цјеловиту едукативну кампању јавности. Полази од наглашеног мониторинга, односно добијања повратних информација са терена о томе како иде реализација. Разрађена је шема управљања програмом, која почива на стриктном раздвајању оперативне улоге у реализацији програма и управљачке функције, односно доношења одлука. Агенда се реализује по пројектном моделу.

Од реализације овог програма очекујемо економски раст, чији ће носилац бити приватни сектор. Исто тако, и усклађеност закона и процедура са ЕУ. Један од циљева је и валоризација црногорских потенцијала, посебно у областима гдје постоје компаративне предности. И што је посебно важно – раст животног стандарда грађана уз адекватан образовни и здравствени систем, и изграђен систем социјалне сигурности. Исто тако, и заштита животне средине. Преведено на језик бројки, предвиђен је раст годишњег друштвеног производа до 2006. године за 15,2%, у односу на 2002. годину. У апсолутном износу то је 1.618 милијарди еура (милијарда и шесто осамнаест милиона еура), или 397 милиона еура више него 2002. године. У истом периоду планирано је отварање 20 хиљада нових радних мјеста. Проценат инфлације у 2006. години пројектован је на 2,1%, као и остварење суфицита у платном билансу у износу од 35 милиона еура. Све ово ће се постићи кроз развој предузетништва, већи обим инвестиција, уз повећање конкурентности, смањење сиве економије, и ново запошљавање.

Агенда економских реформи садржи 16 посебних дјелова, односно подручја, од којих свако садржи специфичне задатке и обавезе. Кроз цијелу Агенду провлаче се три заједничка задатка: праћење и извјештавање о активностима, прогресу и резултатима економских реформи; обавјештавање грађана Црне Горе о томе; и – пуно учешће цивилног друштва у креирању политика, и у процесу израде закона, као и у имплементацији економских реформи.

Стратегија управне реформе садржи циљеве и задатке реформе државне управе, локалне самоуправе и јавних служби. Њена су два глобална циља: институционална и правна консолидација управног система и досљедно спровођење прописа, и оспособљавање и стимулација кадрова за квалитетан и законит рад управног система. Влада кроз ове активности мора доћи до одговора како повећати унутрашњу ефикасност дјеловања управног система државе, и како истовремено кроз те промјене обезбиједити укључивање управе у шире друштвене системе. Основни циљ ових реформи је да се олакша живот и рад грађана и привредних субјеката. Управа обухвата систем државне управе, и друге релевантне подсистеме, као што је локална самоуправа, јавне службе, и други јавноправни субјекти, као што је полиција. Пред нама је доградња постојећег институционалног и правног система и његово усклађивање са европским, односно међународним стандардима и прописима. У знатно мањој мјери чекају нас и обавезе на изградњи система од самог темеља. Модерна, ефикасна, стручна и одговорна администрација на свим нивоима предуслов је укупне демократизације црногорског друштва. То мора бити једна од кључних полуга у борби против организованог криминала, корупције и свих других злоупотреба у друштву. Црна Гора има реалну амбицију да буде европска држава у модерном смислу. Јавна управа мора одговарати том модерном концепту демократске државе. То подразумијева организовано увођење европских стандарда, и промјена које системски, трајно подижу ниво ефикасности, ефективности и законитости у раду управе. Без такве управе није могуће замислити ефикаснију улогу државе на реализацији стратешких циљева демократског, европског развоја Црне Горе. То је капитално важно и за интересно уређење односа држава чланица у унији Србије и Црне Горе, која је у настајању. Исто тако, и за сарадњу са ЕУ у процесу асоцијације и стабилизације, за регионалну и укупну међународну сарадњу Црне Горе.


Када говоримо о реформама у цјелини, морамо имати у виду комплексност овог задатка. Другим ријечима, нема ефикасне економије без ефикасне управе. Као што не може бити ефикасне управе, без јаке и стабилне економије. Или, тешко је очекивати инвестиције без стабилне правне државе. Све су ово активности које се међусобно прожимају, по систему спојених судова.

При том, свакако имам у виду и стратешки план реформе образовања који је Влада усвојила прије неколико недјеља. Он је саставни, изузетно важан дио цјеловитог програма Владе. Његов основни циљ је да се на функционалан начин омогући праћење реализације већ оствареног у реформи образовног система. Рјешења су садржана у ''Књизи промјена'', и постављен законски оквир за њихову реализацију. Реформе у овој области су од пресудног значаја за будућност Црне Горе. А њена будућност су млади људи. То није фраза, то је ако хоћете смисао постојања сваког организованог друштва.

Пред Владом су још два дугорочна пројектна задатка. То је подстицај предузетништву, и стварању стимулативног амбијента за развој малог и средњег бизниса. Прије свега у областима гдје Црна Гора има компаративне предности. То су туризам, пољопривреда, и услуге. Влада ће такође динамизирати реализацију петогодишњег националног плана за сузбијање болести зависности, који је претходна Влада усвојила 2001. године, са посебним фокусирањем на спровођење програма за искорјењивање дроге у школама. Од овог зла модерног доба, које прије свега напада младо друштвено ткиво, нажалост није поштеђена ни Црна Гора. И то је један од нус продуката деценијске југословенске кризе, и ратова у окружењу, са дугорочним негативним посљедицама. Томе се морамо организовано супротставити са нивоа државе. То ће бити један од важних задатака међуресорског карактера.

Огромна је одговорност на Влади за реализацију овог програма. Али да би успјели у томе, морамо обезбиједити тијесну сарадњу са бројним другим институцијама. Ту прије свега мислим на Централну банку, на Комисију за хартије од вриједности, регулаторна тијела, Привредну комору, асоцијације приватних предузећа. Влада ће тијесно сарађивати са Скупштином и Економско социјалним савјетом, на принципу јасне подјеле рада. Очекујемо конкретне иницијативе које су у духу усвојених агенди. Влада неће играти улогу Синдиката, нити ће тражити да Синдикат мијења Владу. Нека свако ради свој посао. Према свакој реалној иницијативи која долази од стране Синдиката, или са било које друге релевантне адресе, Влада ће се односити веома одговорно. Крајње је вријеме да се сви оставе популизма, и да се сви одговорно суочимо са стварношћу коју заједно морамо мијењати. Демагогијом, и јефтиним социјалним паролама не повећавају се плате, ни квалитет живота. Реформе у свим порама друштва једино су рјешење. То јесте болан, и непопуларан процес, али у њему свако мора да понесе свој дио обавеза. Овај програм не може успјети као програм тима од двадесет, или сто људи. У процесу његове реализације своје мјесто мора да нађе практично сваки одговорни грађанин Црне Горе. Сви заједно ћемо успјети ако се појединачно обавежемо на преданији однос према раду. А то значи истовремено и према себи, према држави, и својој будућности. Позивам све парламентарне партије, и све политичке субјекте да се заједно окупимо на овом програму, у интересу свих нас, и европске перспективе Црне Горе.

Ова Влада неће бити раме за плакање неуспјешним привредницима, нити ће се мијешати у пословање предузећа, осим у дијелу активности на стварању повољнијег амбијента за привређивање. Влада ће бринути о макро економској политици, и рјешавати јасно утврђене задатке. При том неће прихватати критике за оно што није њен посао. Вријеме је да се сви одреда добро погледамо у огледалу. У условима изражене незапослености у Црној Гори, свако онај који данас ради било који посао, од машиновође до предсједника Владе, привилеговани је грађанин Црне Горе. Зато сви који радимо, на крају радног дана, ако смо озбиљни људи, ако желимо добро прије свега себи, својој породици и држави Црној Гори – морамо се запитати: шта сам данас радио и урадио. То прије свега важи за министре, за државне чиновнике, за јавна предузећа и јавне установе, за све оно што се може назвати државним и јавним пословима. Ово је програм који се мора реализовати даноноћним радом, не по нашем, нити европском времену – него од јутра до сјутра. Па ко издржи – издржи. Мијењаћемо све оне који или не знају, или не раде довољно, или не могу да издрже, били они портири, директори, или министри.

Влада је већ отпочела са интензивним припремама за побољшање јавности свог рада. Све што радимо биће доступно преко више сајтова, конференција за штампу, преко сталног контакта са мојим Кабинетом, и са Уредом за односе са јавношћу. Очекујем помоћ свих вас, свих медија. А највећа помоћ је преношење истинитих и стручних информација, као и њихово компетентно тумачење. Прошло је вријеме опште приче и општих идеја, вријеме када су сви били паметни, и све знали о свему. За право тумачење појединих сегмената програма Владе потребни су специјалисти и у медијима, а не новинари опште праксе. Ако буде требала помоћ у стручном смислу, Влада је спремна да помогне. Ви који сте данас на овој прес конференцији као и ваше колеге у редакцијама, важни сте стубови реформи, и реформског, демократског преображаја Црне Горе. Ја вјерујем да ћете одговорно и озбиљно одрадити свој дио посла у овом процесу, и помоћи да шира јавност на прави начин разумије и сву тежину и значај обавеза које стоје пред Владом и пред црногорским друштвом данас.

Наредних дана услиједиће низ прес конференција и других видова обраћања јавности од стране министара, других државних чиновника, и разних специјалиста. Ова конференција је нека врста почетка јавне презентације програма Владе.

Хвала вам на пажњи! Спреман сам да одговорим на ваша питања.

Подгорица, 20.03.2003. године