Говор предсједника Владе РЦГ Мила Дјукановића на прес конференцији: ''Агенда економских реформи"

Конференција за штампу: Агенда економских реформи
Подгорица, 17. март 2004. године





Даме игосподо

- Ову Конференцију за штампу организујемо годину дана након усвајања Агенде економских реформи. То је прилика да размотримо остварене резултате, укажемо на изазове који су пред нама и да још једном подсјетимо на реформске приротите у текућој години.

У протеклој години, смо иза себе оставили дуже од деценије неизвјесности и политичке и безбједоносне нестабилности Црне Горе. Тиме су створени услови да се посветимо реформама, бизнису, инвестицијама, пословним и партнерским релацијама, односно питањима од суштинског значаја за стандард и живот људи. На тим основама смо, у марту прошле године, усвојили Агенду економских реформи - стратешки документ који по први пут послије дужег времена представља дугорочно планирање нашег економског развоја, на систематски и цјеловит начин. Агенда економских реформи представља базични дио свеобухватне Стратегије европских интеграција, који за нас представља не само национални и стратешки циљ, већ и средство да се убрзају и учине квалитетнијим сва прилагодјаванја систему ЕУ, у интересу градјана Црне Горе.

- Основни циљеви Агенде економских реформи су усмјерени на остваривање економског раста, повећање запослености, на раст производње посебно у областима које представљају компаративне предности Црне Горе. Наведени циљеви оствариће се уз подстицај предузетништва и инвестиција, чиме ћемо ојачати приватни сектор и поспјешити јавно - приватно партнерство. Посебно нам је важан наставак процеса прилагодјаванја институционалног, регулаторног оквира и укупног политичког и економског система ЕУ и СТО. Ова Влада и све државне институције су предано ангажоване на испуњавању дефинисаних задатака, у складу са планираним календаром реформи.

- Користим прилику да вас обавијестим да је данас овдје са мном и тим који координира појединачне сегменте Агенде економских реформи. Користим прилику да им се свима захвалим на пуној посвећености остваривању прилично захтјевних задатака.

- Такодје, желим да се захвалим тиму страних експерата, посебно представницима УСАИД-у, Беаринг Поинт-у, ЕАР, експертима Министарства финансија САД, на стручној подршци и помоћи коју нам у континуитету пружају, а која ће и у данима пред нама бити од великог значаја. Током ове године наставићемо да радимо на унапредјењу механизма координације медјународне помоћи и програма сарадње.

- Прије него што презентирам неке од кључних резултата које смо остварили у протеклих 12 мјесеци, и упутим на кључне изазове који стоје пред нама, цијеним значајним да се подсјетимо на амбијент с почетка прошле године. Тада смо констатовали сљедеће:
о изузетно тешко стање привреде, као посљедицу дугогодишњег заостајања, неповољне структуре и неприлагодјености за утакмицу на отвореном медјународном тржишту;
о низак бруто друштвени производ који је износио 1.221 мил. еура и ниску реалну стопу раста од 0,85%;
о високу стопу незапослености, (медју највишима у региону) изразито неадекватну квалификациону структуру, недовољну мобилност тржишта рада, значајну оптерећеност техно-економским вишковима;
о и недовољну атрактивност амбијента за страни капитал и инвестиције, што се посебно негативно одразило на туризам и услуге.

- Подсјетио бих, и овом приликом на већ, потенцирану претпоставку коју и данас сматрам кључном за успјех овог амбициозног, али свакако остваривог пројекту економских реформи. То је неопходност подршке и агнажованости сваког појединца. Тада сам рекао: ''У реализацији овако амбициозног програма, своје мјесто мора да надје практично сваки одговорни градјанин Црне Горе, јер сви заједно ћемо успјети ако се појединачно обавежемо на преданији однос према раду. А то значи истовремено и према себи, према држави и својој будућности. Ова Влада неће бити раме за плакање неуспјешним привредницима, нити ће се мијешати у пословање предузећа, осим у дијелу активности на стварању повољнијег амбијента за привредјивање''. Данас не бих имао шта томе додати.

- Годину дана од усвајања Агенде, поставља се логично питање да ли смо остварили све оно што смо планирали и да ли се могло више и боље? Несумњиво да се могло. Ипак, ради се о темељној транзицији, у којој, по правилу, резултати нијесу одмах видљиви и ефекти се не могу осјетити у кратком року. Мислим да у процјени остварених резултата на плану политичких и економских реформи, ипак, можемо рећи да смо тамо гдје смо и планирали да будемо. Црна Гора је данас ближе својим европским циљевима. Унаприједили смо политичку, безбједоносну и успоставили почетну макро-економску стабилност. То потврдјују и недавни годишњи извјештаји ЕЦОФИН-а (Директората Европске комисије за економска и финансијска питања), као и медјународних финансијских институција, што је потврдјено и на Донаторској конференцији у Бриселу, одржаној новембра прошле године.

При томе, Влада је апсолутно свјесна сложености социјалног амбијента у којем се спроводе реформе и важности његове одрживости.
Свјесни смо да је наш најтежи противник разумљиво нестрпљење градјана да након тешке деценије и по, неодложно остваре виши квалитет живота. Ратним пријетњама сузбијана егзистенцијална нервоза великог броја људи у Црној Гори, сада је ослободјена и свакако не представља најбољу основу реформкој политици, која подразумијева и нове жртве и одрицања. Дакле, вријеме нам није савезник, али лакше нам је кад знамо да га не можемо бирати. То што морамо да урадимо морамо одмах. Цијену реформи треба сви солидарно да платимо, како бисмо Црну Гору, што прије, приближили нашем крајњем циљу - прикључивању Европској унији и евро-атлантским интеграцијама. Тај задатак није лак, што потврдјује и чињеница да је смањивање социјалних разлика један од кључних изазова са којим се данас суочавају и чланице ЕУ. То значи да ће ово питање бити и даље под пуном пажњом Владе, а њена ће се политичка умјешност мјерити способношћу да успостави одрживи баланс измедју максималне динамике реформи и социјалне стабилности Црне Горе. Тешке и болне одлуке, ипак, се морају донијети. И ова Влада је на то спремна.

Често се стиче утисак да у јавности не постоји довољно разумијевања саме суштине и захтјева процеса реформи, као и улоге и одговорности свих актера. Пуно разумијевање ових процеса, који се тичу свих нас, један је од задатака којем ће се Влада посебно посветити у наредном периоду. Конкретно, у том правцу јачаћемо социјални дијалог и партнерство са Синдикатом и послодавцима, при чему свако мора преузети свој дио одговорности.

Влада ће наставити да ради на стварању институционалног и регулаторног амбијента, али не може бити одговорна за неуспјешне пословне одлуке и лоше управљање менаџерских тимова. Морамо се помирити да је иза нас вријеме када је Влада била готово једини послодавац. Такодје, чини се да сама ријеч реформе већину аутоматски асоцира на бољи живот, веће плате, бољи животни стандард. Нема довољно разумијевања да је у почетним фазама свих реформи нужно платити цијену прилагодјаванја самим промјенама. Медјутим, као и у сваком послу, први корак који је увијек најтежи, већ је за нама.

У прилог томе су остварени економски показатељи, који указују да смо реално планирали, остварили планирано, а негдје и више од тога:

- остварен је реалан раст бруто друштвеног производа од 2,5%, а било је планирано 1,5%;
- смањен је дефицит у текућим трансакцијама са свијетом за 26% у односу на 2002;
- инфлацију смо у 2003. години пројектовали на нивоу од 8,5%, а званични статистички показатељи показују да је износила 6,7%;
- марта 2003, на евиденцији Завода за запошљавање било је 76.165 незапослених лица, док је марта ове године регистровано 71.654;
- према статистичким подацима, просјечна зарада без пореза и доприноса у фебруару 2003. године износила је 126,73 еура, а у фебруару 2004. године 187,52 еура. То је, наравно, далеко од онога чему тежимо, али је евидентан помак;
- кредитна активност банака у 2003. повећана је за 60% у односу на 2002. и износи око 200 милиона еура; банке су све више окренуте кредитној подршци малим и средњим приватним бизнисима, који у структури кредита учествују са преко 52%, што је значајан пораст. Корисници нијесу само предузећа из области трговине, него све више из области производње и услуга. Значајно је проширена лепеза банкарских услуга за потребе градјана.

- У 2003. години Буџет је готово у цјелости реализован. Прецизније извршење Буџета је износило 94,59%. (427,00 мил. еура). Отплаћено је више кредита у односу на ове кредите за 7,42 мил. еура. Додатно побољшање у управљању јавним расходима везано је за уводјење концепта средњорочног оквира буџетне потрошње, који је први пут приказан у Закону о Буџету за 2003. годину. Такодје, инплементиран је пилот пројекат програмског буџета за двије институције: Министарство поморства и саобраћаја и ЗИКС. Формирана је интерна ревизија у оквиру Министарства финансија.
Изворни приходи Буџета у 2003. остварени су у износу од 352,9 мил. еура, што је за 31,9% више у односу на 2002. годину.

Уводење ПДВ имало је утицаја на смањење сиве економије у области производње и промета роба и услуга, као и на побољшано пуњење Буџета.

У дијелу подстицаја запошљавања и предузетништва, истакао бих:

- Програмом ''Легализација постојећих и отварање нових радних мјеста'' регистровано је више од 36.000 новозапослених, као и 23.000 нерезидентних физичких лица;
- Програмом Завода за запошљавање реализовано је 1.079 кредита у вриједности од 5,9 милиона еура, што је омогућило 1.933 нова радна мјеста;
- Програмом кредитне подршке Фонда за развој финансирана су 72 пројекта малих и средњих предузећа, у вриједности од 4,3 милиона еура, што је резултирало отварањем преко 1.000 нових радних мјеста;
- У протеклих 12 мјесеци, преко Завода је оглашено 30.832 слободна радна мјеста, од чега 13.417 на неодредјено вријеме.

- Програм реструктурирања предузећа добија прве значајније резултате. Подршку реализацији овог програма даје ЕАР кроз ТАМ/БАС програм којим је обухваћено 7 великих, 11 средњих и око 40 малих предузећа. Саставни дио овог програма је и релаксација предузећа од проблема техно-економских вишкова, тако да је Влада и поред значајних финансијских ограничења, за ове намјене, током 2003. предузећима обезбиједила 10,7 милиона еура. Односно , укупно 15 милиона еура предузећима и јавним сектору.







- Процес приватизације постепено се приводи крају. Данас не постоји нити једно предузеће у којем нема приватног власника. Контролни пакети у преосталих, највећих 14 предузећа, планирани су за приватизацију у овој и пар наредних година. Циљ нам је успјешна и потпуно јавна приватизација, која води одрживом развоју и јачању конкурентске способности привреде. У току протекле године приватизована је Монтенегробанка, предузеће ''Оптел'' Пљевља, хотели ''Белви'', ''Ривијера'', ''Монтенегро'', ''Монтенегро А'', ''Медитеран'', ''Авала'', ''Сплендид''. У сарадњи са ЕБРД ангажован је савјетник за припрему приватизације КАП-а који је већ отпочео са радом. У току су тендери за ''Жељезару'', ''Беранку'', као и завршне активности по објављеним тендерима за хотеле ''Топла'', ''Центар'', ''Панорама'' и ''Подгорица''.

Мада је доста тога урадјено, предстоји велики посао, како на завршетку процеса приватизације, тако и на плану унапредјења пословних резултата приватизованих предузећа. Кључни изазов за преостала неприватизована предузећа остаје привлачење добрих власника.

Влада ће на наредној сједници размотрити и вјерујем усвојити План приватизације за ову годину.

- У туризму, као приоритетној грани развоја Црне Горе, наставиће се реализација мјера и активности дефинисаних Мастер планом, с циљем стварања одрживог и конкурентног туристичког производа, што би водило и отварању нових радних мјеста. Реалност циљева постављених Мастер планом потврдила је студија коју је урадио Свјетски савјет за туризам и путовања у сарадњи са Институтом за истраживање и процјене из Оксфорда.

Један од кључних предуслова за значајнију валоризацију туристичких потенцијала је модернизација постојећих капацитета, кроз приватизацију и инвестиције које се у овој години очекују у износу од 50 мил. еура. Планирани резултати у туризму, зацртани за 2003.годину, су и остварени. Структура иностраних гостију је повољнија, са аспекта већег учешћа туриста са тржишта Западне Европе.



- У изградњи инфраструктуре, усредсредјени смо на четири групе пројеката, и то: у области саобраћаја, водоснабдијевања, електроснадбијевања и одлагања отпада.









У области саобраћаја желим да да вашу пажњу посебно скренем на инвестицију коју отпочињемо на аеродромима Подгорица Тиват, након преузимања тих аеродрома од стране ЈП Аеродроми Црне Горе априла 2003., након чега је урадјен Мастер план реконструкције аеродрома и обезбиједјена кредитна подршка ЕБРД и ЕИБ у износу од 23 милиона еура. Инвестиција је у припреми, почеће са реализацијом средином ове године, са очекивањем да се главнина радова заврши до почетка љетње туристичке сезоне 2005. године. На пословима путне инфраструктуре капитални пројекат, и у овој години биће тунел Созина, чије је пробијање, као што је познато, завршено, и у току су радови на прилазним путевима. Укупна вриједност радова је 59,2 мил. еура, од чега кредитна подршка ЕИБ износи 24 мил еура. Што значи, да већи дио ове инвестиције реализујемо из властитих средстава.
Када је саобраћај у питању, из овога сајта региструјете, да је у току реализација инвестирања на реконструкцији пруге Бар-Београд на црногорском дијелу те пруге у износу од 15 мил. еура. Уз то, настављамо са реализацијом инвестиције на путевима - прије свега, на путу Подгорица Колашин и на другим путевима на сјеверу Црне Горе. Као што видите у до сада одобреном износу кредита од 10 мил. еура, уз најаву да би се након утрошка тих средстава још један кредит толиког износа могао опредијелити за исту намјену.

Као што сам рекао, друга важна област којој ћемо бити посвећени, на унапређењу инфраструктуре је водоснабиједање црногорског приморја. Рреализација тог пројекта предвидја више фаза. Прва фаза је обухватила интервентне мјере, које ће довести до смањења рестрикција током љетње сезоне. Оно што је важно рећи: то што данас координира Влада са приморским општинама и општином Цетиње у првој фази реализације овог пројекта, биће завршено до почетка ове љетње туристичке сезоне. Ми мислимо да ће већ реализација те, прве, фазе овог пројекта, значити битно смањење рестрикција водоснабдијевања током љетње туристичке сезоне. Наравно, не мислимо да је са овим обимом инвестиције од 6,1 мил. еура, у којем Влада партиципира са отприлике 30%, довољно да се ријеши читав проблем. Након ове слиједи одмах друга фаза, која ће обезбиједити да, у поправљене мреже локалних водовода, доспију веће количине воде, активирањем нових локалних водоизворишта и, вјероватно, активирањем једног новог капиталног водоизворишта, што ће обезбиједити да се трајно ријеши овај проблем и отклони најкрупнија препрека интензивнијем развоја туризма на Црногорском приморју.

Треће. То је питање електроснабдјевања. Ево малочас смо имали проблема са недовољно ефикасним системом електроснабдјевања у Црној Гори. Као што знамо, тај проблем је посебно био изражен током прошле љетње туристичке сезоне и пријетио у једном тренутку да, уз водоснабдјевање, постане непремостиви лимит за одвијање те туристичке сезоне, а посебно за планирање туристичког раста у овој и у сљедећој туристичкој сезони. У међувремену, предузели смо мјере, заједно са пословодством и бордом Електропривреде. Створили смо услове да се уз подршку банкарског система Црне Горе, обезбиједе неопходна средства за завршетак радова који ће нам гарантовати да ћемо , не само током љетње туристичке сезоне, него у континуитету, у Црној Гори имати уредно снабдјевање електричном енергијом. Наравно, овај захват не рјешава оно што је темељни проблем Црне Горе, а то је енергетски дефицит, електроенергетски дефицит. Тај проблем третирамо у Влади. Заједно са страним експертима покушавамо да дефинишемо нешто што ће бити стратегија енергетике у Црној Гори. Дакле, гдје ће се црногорска Влада, црногорска стручна јавност опредијелити око онога што ће бити приоритетни потези у рјешавању електроенергетског дефицита Црне Горе. Али, оно што можемо краткорочно, што можемо одмах, то је да, прије свега, квалитетним аранжманима у снабдјевању електричном енергијом, (кад то кажем имам на уму да смо направили нове аранжмане, у односу на оне из претходних година), који обезбјеђују да ће током трајања љетње туристичке сезоне, и тај до сада осјетно ризични регион Боке, добити квалитетну енергију и да неће бити угрожен напон у снабдјевању елекричном енергијом. И, друго, да ћемо неопходним радовима, прије свега на далеководу између Подгорице,Цетиња и Будве, створити услове да се у кратком временском периоду осјете помаци који ће значити гаранцију снабдјевања електричном енергијом.
Четврта област је изградња депонија на црногорском приморју. Свјетска банка је, као што знате, одобрила износ од девет милиона еура, од чега је нешто око 1,5 милион еура донација, а око 7,5 милиона кредита за пројекте двије депоније за одлагање чврстог отпада и то на привременој локацији за три општине: Котор, Тиват и Будва, као и на трајној локацији за општине Бар и Улцињ. Ови пројекти су у фази реализације.
Желим вашу пажњу да скренем и на два пројекта која сматрам пројектима од капиталне важности за укупан развој Црне Горе. Прије свега, желим да истакнем значај изградње црногорске дионице Јадранско-јонске ауто- цесте у дужини од, отприлике 100 км, која треба да обезбиједи трајну, квалитетну, саобраћајну , а самим тим и укупну увезаност Црне Горе у оно што је развијено европско окружење. За очекивати је да би, до краја 2008. Хрватска требало да заврши своје дионице Јадранско-јонског аутопута. Интензивни радови се одвијају и у сусједној Албанији. И са завршетком тих радова и са изградњом наше дионице, Црна Гора дефинитивно добија најбржи приступ европским саобраћајницама преко Хрватске, Словеније, Италије са Западном Европом, а преко Албаније и Грчке са Југоисточном Европом. И друго, не мање важно од тога, напротив. Ракао бих да у нијансирању, благу предност дајем управо овом путу, а то је пут Подгорица-Матешево, са везом за Колашин. Зашто овај пут сматрам апсолутним приоритетом у изградњи инфраструктуре у Црној Гори? Зато што ово није само питање безбједности, није ово само ни питање туристичког развоја укупне Црне Горе, није само питање ни увезивања туристичких и пољопривредних потенцијала Црне Горе. Ово је питање складног регионалног развоја, којем ова Влада жели да буде посвећена у наредном периоду и мислимо да је слово А, на том плану, изградња квалитетне саобраћајнице између јужног и централног дијела Црне Горе, с једне стране, и сјеверног дијела, с друге стране, те да овај пут, као што сам казао, има много већи значај од саобраћајног. Ми ћемо већ ове године радити на припреми пројектне документације за изградњу овог пута, на рјешавању имовинско-правних питања и првазилажењу дилема које су остале, ако се сјећате, још из времене израде просторног плана Црне Горе и створили услове да се веома брзо, ја не желим да говорим о неким нереално-оптимистичким роковима, али желим да вас убиједим да сам све своје сараднике, који раде на овом плану практично пожурио да већ током ове године, направимо највећи дио припремних послова, да би могли што брже да стартујемо са извођењем радова на овом путном правцу.
Значане резултате Влада је остварила на плану усвајања законске регулативе која је усклађена са стандардима Европске уније. Са Свјетском банком већ разговарамо о експертској подршци на јачању капацитета у анализама и процјенама ефеката закона на институционалном, финасијском, економском и социјалном плану. То ће бити саставни дио будуће законодавне процедуре.
Шта су наши циљеви за 2004. годину? То остаје раст бруто друштвеног производа од 2,7 одсто, инфлација испод 4,5 одсто, раст заопослености, свођење буџетског дефицита на 3,26 одсто БДП-а. Посебну пажну посветићемо унапређењу економских слобода. То је питање којем смо, рекао бих, свакодневно посвећени кроз рад сваког министарства , кроз рад Владиних радних тијела, кроз рад саме Владе, такође и кроз рад Савјета за приватизацију и његове Комисије за економске слободе и његових радних тијела. Као што сам већ више пута казао, сматрам најважнијим претпоставкама за динамизирање привредног раста Републике, за шта је услов прилив инвестиција, домаћих и страних, подизање нивоа економских слобода на виши степен и друго, остваривање ефикасније правне заштите својинских права инвеститора.
Сљедеће, бићемо посвећени даљој отворености економије и повећању конкурентности извоза. Рекао бих да на плану реструктурирања црногорске привреде, прошлогодишњем задатку повећања запослености, односно легализацији радних мјеста, ове године, као равноправан циљ додајемо подизање конкурентности црногорских предузећа и њихово стимулисање да остварују профит на ширем тржишту него што је црногорско. Ми мислимо да смо, посебно у сектору примарне производње и агро-индустрије, током прошле године, направили одређене помаке, али мислимо да ће ти помаци и коначно бити економски валоризовани, кад та и друга црногорска предузећа, буду у стању да се понесу са конкуренцијом на отвореном европском тржишту, те да црногорска Влада мора предузети следећи пакет мјера стимулисања извозно орјентисаних предузећа. Наставићемо да радимо на процесу усклађивања политика и регулативе са правилима Свјетске трговинске организације и Европске уније. Наставићемо да будемо интензивно посвећени реализацији стратегије смањења сиромаштва и повећања социјалне стабилности Црне Горе. Такође, подстицању инвестиција. Као што сам казао, мислим да је најважније за већи прилив инвестиција у Црној Гори створити пуну својинску сигурност инвеститора. Дакле, услов за то је реформа државне управе и реформа правосуђа, јер инвеститори, како домаћи тако истрани, не желе да ризикују своје улоге. Као што знамо, наш систем државне управе и правосуђа још увијек није до те мјере ефикасан да би могао, у сваком тренутку, гарантовати пуну својинску сигурност инвеститорима и, мислим, да се у том прожимању Владиних активности, Владе као извршне власти и правосудног система, морају створити услови за интензивнији прилив инвестиција, што је нужна претпоставка за повећање друштвеног производа. Ово све говорим јер нам је свима јасно да годишње стопе раста од 1,5 или 2,5 посто, колико год за нас биле охрабрујуће, у сукобу су са оним, макар га ми крстили нереалним, очекивањем, и нестрпљивим очекивањем грађана, да се у краћем временском периоду рехабилитује друштвени производ и њихов стандард. Да би смо ово могли остварити, очигледно, потребне су нам инвестиције. А инвестиције ће доћи у Црну Гору кад будемо створили виши ниво економских слобода и виши степен својинске сигурности.
Даље, радићемо као што сам већ најавио, на даљем смањењу јавне потрошње и претпостављам да сте у току са активностима које Влада предузела у посљедњих неколико дана.

Радићемо на унапређењу финансијског тржишта и тржишта капитала и мјерама за претварање имовине грађана и предузећа у капитал, као и на даљем унапређењу партнерства са приватним сектором.

Интензивне активности на изради нових закона наставиће се и током 2004.године. У припреми су Закон о спољној трговини, Закон о страним улагањима, Закон о платном промету са иностранством, Закон о хипотеци, Закон о осигурању, Закон о инвестиционим фондовима, као и ревизија одређеног броја закона. Влада ће појачати активности на ефикасној инплементацији усвојене регулативе, кроз бржу трансформацију и изградњу институција и обуку администрације. На том плану већ је отпочео Програм развоја капацитета који реализујемо у сарадњи са УНДП и Институтом за отворено друштво, као и припреме за почетак дјеловања Агенције за управљање људским ресурсима, у складу са Владином Статегијом управне реформе.

Ево, даме и госдподо то је нешто што смо сматрали примјереним, као подсјећање на прву годину реализације Агенде. Желим на крају да вам кажем да ова Влада има и знања и енергије, дакле укупне кондиције, да настави са реализацијом стратегије дефинисане Агендом економских реформи у Црној Гори. Свјесни смо да би отпори овој политици били неупоредиво блажи, лакши, брже савладиви уколико би се ширио фронт који се бави реализацијом Агенде, али исто тако, свјесни смо да сви могу измаћи из тог фроната, али Влада не може и неће. Ми смо на изборима 2002.године, добили задатак, добили мандат и добили обавезу да будемо посвећени реформама у циљу рехабилитације животног стандарда грађана Црне Горе, који су осиромашени током година распада претходне државе, ратова, санкција, и ми смо, као што видите у цјелости посвећени том задатку. Дакле, са неким партнерима који ће нам се у међувремену придружити Или без њих, и током 2004.гопдине, Влада ће наставити да се интензивно бави овим задатком и да остварује резултате који ће нам дати за право да будемо оптимисти да ће Црна Гора, у блиској перспективи, остварити своје циљеве, прије свега припадност породици развијених европских држава.

Захваљујем на пажњи.